Sunset

I didn’t ask for it to be over. But then again I didn’t ask for it to begin. For that’s the way it is with life, as some of the most beautiful days come completely by chance. But even the most beautiful days eventually have their sunset.

Srce malo

Predajem ti ovo srce malo,
isprekidano,povredjeno,
ali ipak zna da voli...
Čuvaj ga u zagrljaju svome,
hrani ga toplinom svojom,
večno ću živeti tako...
Nikada nemoj da bude samo,
onda je usamljeno i bledo,
neka zauvek ostane kod tebe,
jer ti si vlasnik moje ljubavi iskrene...
Ja ću te čuvati večno medju zvezdama,
onda kada vratiš mi srce
volet ću te kao nov,
jer si izlečila njegove muke..

Javi mi

 

  Napravila sam ovaj blog da se podsetim da štogod se dogodi u životu, neko će te i dalje voleti.

Stvari ne idu uvek onako kako želiš - zeznut ces se, ljudi će vikati na tebe, izgubiti ćeš nešto ili nekog do čega ti je jako stalo, osetiti bol za koju si mislio da je ne možeš podneti... ali bez obzira na sve, uvek je pokraj tebe neko kome je stalo do tebe, molim te ne zaboravi to.
A ako stvarno misliš da te niko ne voli, javi mi i zagrlicu te :))

Krivo je more

Ovo su trenuci kada tisina postaje glasnija od bilo kog zvuka i preti da mi zaglusi i ono
malo razuma koji je ostao posle tebe.
A bio si sve , pa čak i ono sto nisam htela. Trčala sam kao usplahirena
kosuta na svaki susret sa tobom, saplitala se u žurbi da se susretnem sa sjajem iluzije koja je
obasjavala moj život. Gubila tlo pod nogama, a ti me čekao da ti padnem u zagrljaj. Kupala se u
plavetnilu tvojih očiju. Otkud sad taj pakleni oganj u njima...
Sećam se... staro vino, brod koji se lagano nise pod
igrom talasa... neizbrisivi otisci sećanja, poput pečata u vosku. Pogledi kojima se me milovao i
otvarao neke nove horizonte, zamisljena želja nasred reke i potajni strah da se neće ostvariti. Ali
jeste...
Ponekad se treba čuvati svojih želja, sto ih vise želite, to je brzi vas put u sunovrat. Naginjem
se nad usnulim licem malog andjela, ravnomerno dise neopterećen nepravdama ovog sveta,
plačem, ali u sebi, ne želim da  ga probudim, a kroz izmaglicu ispraćam sve ono sto smo bili i mogli

  da budemo, a nismo znali... ili nismo dovoljno želeli...

Nemir

Zasto mi je odjednom ovaj dan postao besmislen...zbog svega sto si mi rekao... ma, sve to sam
znala, bio si iskren, hvala ti... ali zasto ja ipak želim da predjem reku, iako znam da će me taj
prelazak umoriti, a dolazak na drugu stranu dokrajčiti. Sta to postoji u čoveku da želi da se uveri,
iako mu je u dubini duse jasno kakav je ishod. Ili misli da će ga bas on promeniti, snagom volje,
ljubavi ili čega god. A rekla sam neći ni da probam.... i jos uvek to mislim, a opet, dan je poprimio
neku sumračno bolnu boju kada sam shvatila da sam definitivno odlučila da ću ostati sa ove strane

reke. Zasto boli ako sam sigurna u svoj izbor ??? Ili, ipak nisam...

Tako blizu a tako daleko.

Nismo se tražili.
Samo smo se nasli.
A sad tako nadjeni
kao da opet tražimo...
Možda je to smisao ljubavi.
Ta lepota neizvesnosti.
Čekanje na nedočekano,
nalaženje u beznadju,
grljenja bez zagrljaja,
prožimanje u mislima,
i spoznaja da smo tu negde...
Tako blizu
A tako daleko.

San

Sunce moje lepo, znas li da sam te sanjala... toliko sam se molila za to, i .... dolazis nasmejan,
prodornog pogleda koji dopire do mog najdaljeg sećanja... sećanja na tebe.
U tom snu nema nikakvih prepreka nasoj ljubavi, sve teče, klizi, kao voda kroz prste, nista ne
zapinje , nema stega koje nameće razum... sve sam bespomoćnija pred tvojom ljubavlju, ovo je
mesto gde me nećes otresti kao pahulju sa kaputa i reći mi nisam ja za tebe...
Na javi ti nisam odgovorila, evo sad mogu, želim... volim te, ne znam kako, ne znam zasto, ne znam
kako je moguće, ali volim, i kroz tu ljubav ja bolim samu sebe...
Privijam se uz tebe, osećam tvoj dah i svu silinu čežnje čuvane danima.... nema nikoga, sami u
svojoj strasti i trenucima apsolutnog pripadanja. Molim te, obećaj mi nesto, neka ovo bude nase
mesto,
ovi snovi, tu ćemo se sretati, ne moras da se najavis, lepo obučes, ponesi samo dobru volju i mrvicu

večnosti, biće dovoljno, znas gde sam, čuvam ti mesto na uzglavlju nade...