Sve sto pozelis pazljivo biraj, to se moze i dogoditi
 Neki putevi kojima teska sudbina hoda su nevidljivi.

Sedimo na steni kraj mora. Opijeni mirisom ,blaženim osećajem da smo blizu sna.Konačno sami, pobegli od ljudi. Grešni, a srećni.Pričamo o svemu onom što godinama bi nekom da kažemo, a čekali smo jedno drugo da to izgovorimo.. Pripijaš se uz mene,otkopčavaš mi haljinu.Ona pada niz moje telo.Prstima ti milujem usne,šapućem opasne reči na uho,i klizam usnama niz vrat.Ljubimo se ,vatreno,požudno,onako kako mogu samo grešnici,kad ljube zabranjeno.Toplim rukama zaranjaš medju moje grudi,pa usnama niz telo.Talasi svojim šumom nameću ritam u kom nam tela poigravaju.Dah me obara,miris tvog tela izludjuje.O Gospode, daj da traje ovaj san.Bokovi nam se prepliću.Kolenima te obuhvatam,zaranjaš u dubine mojih požuda.Vrisak se prolama kroz talase.I more je poludelo noćas zbog nas.Sladostrašće na obali mora,jednog leta,nekog trena,u nekom snu...nedosanjanom..

Zrnce maka

Sanjaj nocas kada sklopis oci, moje su budne i ove noci, moja je noc bez tebe cudna, uvek tuzna, bez tebe budna....ove ti reci srcem pisem, za tebe sreco i nocas disem..... ........jednom, isplakah sve svoje suze. Od njih se stvori duboko more slano i toplo, nemirnih talasa puno, a moje srce ostade malo, kao crvenog maka zrno.... Ispod stene u toplome pesku, tamo gde je carstvo morskog raka, moje telo postade skrinja u koju sakrih zrno maka

Duso moja

Duso moja, volela bih da si tu. Uzdahnula sam upravo duboko, i u trenu shvatila da te zelim kraj sebe, da imam strahovitu zelju da ustanem, da ti pridjem i da te zagrlim, snazno, da mi zagrljajem das snagu za buduci dan. Zelim da spustim glavu u tvoje krilo, zagnjurim lice u tvoj stomak, u tvoje grudi i cutim samo tren, mali, majusni tren, dovoljan da mi da snage za jos stotinu dana.

Cakam te.......

  Cakam te.......
 Dodji i donesi mi samo svoj osmeh.
 Taj osmeh je jedino sto trazim.
 Sve ostalo imam.
 Imam oci koje ce videti
 tvoje zabrinuto lice.
 Imam ruke koje ti nikad
 nece dozvoliti da padnes,
 imam srce u kome ces
 pronaci svoj dom

San

Ne znam jesu li lepsi snovi u boji ili moji
crno-beli..Ne znam da li su lepsa tiha budjenja ili budjenja uz krik
bola,poput mojih cestih budjenja...Ne znam zasto postoje snovi,ali ih
sanjam...dosanjavam,odsanjavam...Moj san...nas san...kako god...Sanjam
nas...Da...da....imamo...nas...

Kraj

Sat otkucava, ali moje vreme ne ide. Jos uvek sam tu gde sam bila, stojim I tapkam u mestu improvizirajuci korake I podizuci prasinu da ostavim dojam da se krecem. Osecam da ce mi tako biti lakse. Nemam sta da oprostim sebi. Svaki greh pocinjen zbog tebe, za mene nije greh…
Sinoc si mi opet rekao…da me volis. Lepo je zvucalo, zar vredi pricati o lepoj pesmi, ako je stvorena da se slusa? Moja cula su budna zbog tebe, svo ovo vreme. A vreme je skupo, no ja kazem sebi – ako ne znas sta je dobro, znas sta je skupo. Valjda sam se povodila tim, cim sam odabrala da sledim stazama bola I srece sa tobom. Ne razumeju me mnogi…zapitam se, da li su ikada voleli? Ako jesu, zar je moguce da nam to rade iz pakosti, a ako nisu…zasto se ne radujem, sto zivimo najvecu ljubav? Ne znam, a ne znam ni zasto obicno “zasto” u nasem slucaju nema svoje “zato”.
Ponekad me grize savest. Zbog tebe. Zbog svake lose reci upucene tebi…prekora, loseg saveta…Samo sam htela da budes bolji. Nisam znala da si najbolji takav kakav si. No, ja hocu..bolje I uvek bolje. Zasto se nisam zadovoljila mojim jedinim savrsenstvom? Ne znam…
Mislila sam da se mogu odmoriti od tebe, da kada se prasina spusti, da ce biti lakse doneti odluke, da cemo znati koliko smo duzni jednom drugome, poljubaca, ljubavi, prekora…Ali nisam znala. Prasina se spustila..ali zrak je jos uvek tu. I osecam tvoj miris u svakom kutku oko sebe, svaki pedalj nosi tvoj trag…I prosto je neizbrisiv. Tako je kad zavolis, bezuslovno. A ja tebe volim bez ijednog uslova, bez ijednog povoda. Zasto ti sve prastam…pa zar ljubav nije dovoljan razlog za to? Zar nas ona nije naucila kako da zivimo srecu I prezivimo bol? Zar je neko napisao razloge za nju? Nije…ko misli drugacije, bolje neka cuti…I nikada ne kaze, ono sto misli. Ja ne prihvatam drugo misljenje…za mene si ti jedan, jedini, nepopravljiv ali savrsen…za mene…ne za druge. Tacno je da je smisao zivota traganje za srodnom dusom, za onim drugim delom nas, koji je ostao sam nekada u proslosti…Cudno, ja sam prerano pronasla tebe…No, imam ja vremena za neke druge bore, bitno je da si ti tu…samo da te cujem, vidim, dodirnem, poljubim…sanjam…I ne treba mi vise nista. Samo Ti. (Malo li je?:))
Nas pocetak je uvek tamo gde je kraj.

P.S. Priblizi se onome ko se od tebe udaljio…jos uvek sam tu samo za tebe.

Jedan tren....

Od ulaza do izlaza
jedan tren.
U njega stane sve.
Svi snovi,
odsanjani
nedosanjani
neodsanjani.
Sve želje
nadanja
moranja
trebanja
traganja
Jedan tren.
U njemu
sve radosti
nježnosti
ljubavi
tuge
žalosti
slabosti.
Jedan tren
i u trenu treptaj
i trepavica u oku
što uvijek pomalo žulja.
Valjda to tako mora.

Snovi

Veruj u svoje snove...mozda neki od njih cekaju svoj trenutak...
...mozda za neke nedostaje samo jos jedna kockica....
...da bi se carobni mozaik sklopio...