- Šta svaka žena treba znati o onim stvarima
(A. Čulina) - odlomak
Kad ga već nekako nađete, namamite, omamite i uvatite u mrežu tek onda dolaze prave muke. Kako ga privezati da se ne iskoprca, ne sklizne i ne pobegne iz te mreže? Oni znaju biti vrlo ljigavi, kao ribe, lignje, samo se nekako izmigolje, puste crnilo i dok se ti osvestiš više ih nema.
Osim šta smo već zaključili da su kao bebe kojima celi život treba menjati pelene, brisati nos, češkati ih i maziti kao male majmunčiće, pevati pesmice, prati, peglati i glancati, turpijati im pete, seci nokte na nogama, šišati ih i sapunati leđa, kuvati rucak kakav je kuvala njihova majka, cutati za vreme dnevnika i dok čita novine. To je samo mali delić onoga šta žene rade da ih privežu. Tu je još masu pojedinosti i kombinacija koje treba uzet u obzir i o njima povesti računa.
Muškarci o jednom tipu žena maštaju, a sa sasvim suprotnim tipovima se žene. Ono, maštaju o plavim, putenim, dugonogim, kosookim princezama koje ništa ne rade: ne peru, ne oru, ne kopaju, ne flertaju, samo lepo sede, pevuše, lakiraju noktiće, uzdišu onako mirisne i naravno čekaju njih, svoje prinčeve da ih oslobode, zagrle i odvedu u neki bajkoviti svet, kao sta je Zlatokosa u zamku čekala i dočekala svog princa. O njima oni maštaju, za njima čeznu, a da im jedna takva dođe dva dana u kuću i zasedne, da recimo, umisto da kuva, po čeli dan lakira nokte i uzdiše, treći dan bi dobila nogu u guzicu i odletela nazad u svoju bajku. :)
Zato se naši muški žene sa sasvim suprotnim tipovima žena za koje računaju da mogu dobro fizički i psihički potegniti i da, nakon što po celi dan skaču tamo-amo za mužem i decom, uveče ne padnu mrtve od umora nego sačuvaju još snage za skakutanje i šaputanje u bračnom gnjezdašcu. Takve žene su za kuću, jer će svaki muški radije žrtvovat svoj ideal žene nego vlastiti komod.
On to razmišlja vrlo praktično i naravski podešava da mu život bude što lakši, udobniji i ugodniji. Bolje je imat ženu malo kraćih nogu i jačih ruku, da nije neki manekenski tip pa da može raditi, služit ga i dvoriti, nego neku mirisnu dugonogu lepoticu koju on mora služiti. To naši muški neće nikad napraviti. Takve mirisne lepotice oni čuvaju za van kuće. :)
A nije ni čudo da kućne žene izgledaju nikako. Moraju po celi dan trčati po kući, prat zahode, brisat dečiju guzicu i rigotinu, kuvat raznorazne ruckove, kaše i sarme. I kako pored svega toga mogu još i lepo mirisat i izgledati? Ko će pored kupusa i pasulja mirisati na Šanel? Lako je bilo Merlin Monro spavati sa tri kaplje Šanela 5 kad ona ni kupusa ni sarme nije vidila. I to je nemoguće tražiti od jedne normalne kućevne žene i domaćice, no to je ujedno i ono šta muške odbija od kuće. Pa od jedne takve bedne zaposlene i manje mirisne žene neretko pobegnu u zagrljaj mirisne lepotice koja ih van kuće samo voli i čeka.
I sad šta učiniti. Ništa, treba iz toga izvesti zaključak da se žena nikada ne sme opustiti. Nikadaaaaa! Nije uzaludna ona: Da se od žene očekuje da u društvu bude pametna kao Ajnštajn, lepa kao Sofija Loren, u kuhinji vrhunska kuvarica, a u postelji kurva. Ozbiljno, i u hodniku, dnevnoj sobi, a naročito kuhinji i na balkonu žena mora biti sređena cakum-pakum. Izgledati ala kombinacija Sofije Loren i Ketrin Denev. Namazana, doterana, s frizurom, mora kuvati i servirati sa stilom, smeš-kom i šarmom bez ijednog znaka ljutnje i nezadovoljstva. Kao u najelitnijem restoranu. Kao japanska gejša.
Žene obično imaju običaj kad su po kući da obuku ono šta one nazivaju: nešto komotno. To su uglavnom neke indijske široke pantalone na koje se našim muškima diže kosa na glavi, barem mom bivšem, onda vikleri na glavi i još kojekakvi kućni znakovi.
Kad je mene moj upozno spadala sam i ja u onaj vanjski tip žena, lepa mirisna, i takvu me zavoleo. Kad me utero u kuću i kad su zavladala ova druga pravila, ja ih budala prihvatila, jer sam mislila da će mi učvrstit ljubav i brak. Dohvatila se metle, a sebe zapustila. I tako terala, rintačila sve dok mi jednog dana dragi, dok sam ribala pod i tapete, nije reko: A, j*** Gabrijela, šta si se zapustila, pa našta to licis, pa nisam ja hteo ženu sluškinju. To mi je reko i malo - pomalo iskliza iz kuće, a posle i iz mog života. Kao ona lignja iz mreže. Zato, drage moje, nemojte se zapustit, nikako.
Izvor: the books of knjige
Kad ga već nekako nađete, namamite, omamite i uvatite u mrežu tek onda dolaze prave muke. Kako ga privezati da se ne iskoprca, ne sklizne i ne pobegne iz te mreže? Oni znaju biti vrlo ljigavi, kao ribe, lignje, samo se nekako izmigolje, puste crnilo i dok se ti osvestiš više ih nema.
Osim šta smo već zaključili da su kao bebe kojima celi život treba menjati pelene, brisati nos, češkati ih i maziti kao male majmunčiće, pevati pesmice, prati, peglati i glancati, turpijati im pete, seci nokte na nogama, šišati ih i sapunati leđa, kuvati rucak kakav je kuvala njihova majka, cutati za vreme dnevnika i dok čita novine. To je samo mali delić onoga šta žene rade da ih privežu. Tu je još masu pojedinosti i kombinacija koje treba uzet u obzir i o njima povesti računa.
Muškarci o jednom tipu žena maštaju, a sa sasvim suprotnim tipovima se žene. Ono, maštaju o plavim, putenim, dugonogim, kosookim princezama koje ništa ne rade: ne peru, ne oru, ne kopaju, ne flertaju, samo lepo sede, pevuše, lakiraju noktiće, uzdišu onako mirisne i naravno čekaju njih, svoje prinčeve da ih oslobode, zagrle i odvedu u neki bajkoviti svet, kao sta je Zlatokosa u zamku čekala i dočekala svog princa. O njima oni maštaju, za njima čeznu, a da im jedna takva dođe dva dana u kuću i zasedne, da recimo, umisto da kuva, po čeli dan lakira nokte i uzdiše, treći dan bi dobila nogu u guzicu i odletela nazad u svoju bajku. :)
Zato se naši muški žene sa sasvim suprotnim tipovima žena za koje računaju da mogu dobro fizički i psihički potegniti i da, nakon što po celi dan skaču tamo-amo za mužem i decom, uveče ne padnu mrtve od umora nego sačuvaju još snage za skakutanje i šaputanje u bračnom gnjezdašcu. Takve žene su za kuću, jer će svaki muški radije žrtvovat svoj ideal žene nego vlastiti komod.
On to razmišlja vrlo praktično i naravski podešava da mu život bude što lakši, udobniji i ugodniji. Bolje je imat ženu malo kraćih nogu i jačih ruku, da nije neki manekenski tip pa da može raditi, služit ga i dvoriti, nego neku mirisnu dugonogu lepoticu koju on mora služiti. To naši muški neće nikad napraviti. Takve mirisne lepotice oni čuvaju za van kuće. :)
A nije ni čudo da kućne žene izgledaju nikako. Moraju po celi dan trčati po kući, prat zahode, brisat dečiju guzicu i rigotinu, kuvat raznorazne ruckove, kaše i sarme. I kako pored svega toga mogu još i lepo mirisat i izgledati? Ko će pored kupusa i pasulja mirisati na Šanel? Lako je bilo Merlin Monro spavati sa tri kaplje Šanela 5 kad ona ni kupusa ni sarme nije vidila. I to je nemoguće tražiti od jedne normalne kućevne žene i domaćice, no to je ujedno i ono šta muške odbija od kuće. Pa od jedne takve bedne zaposlene i manje mirisne žene neretko pobegnu u zagrljaj mirisne lepotice koja ih van kuće samo voli i čeka.
I sad šta učiniti. Ništa, treba iz toga izvesti zaključak da se žena nikada ne sme opustiti. Nikadaaaaa! Nije uzaludna ona: Da se od žene očekuje da u društvu bude pametna kao Ajnštajn, lepa kao Sofija Loren, u kuhinji vrhunska kuvarica, a u postelji kurva. Ozbiljno, i u hodniku, dnevnoj sobi, a naročito kuhinji i na balkonu žena mora biti sređena cakum-pakum. Izgledati ala kombinacija Sofije Loren i Ketrin Denev. Namazana, doterana, s frizurom, mora kuvati i servirati sa stilom, smeš-kom i šarmom bez ijednog znaka ljutnje i nezadovoljstva. Kao u najelitnijem restoranu. Kao japanska gejša.
Žene obično imaju običaj kad su po kući da obuku ono šta one nazivaju: nešto komotno. To su uglavnom neke indijske široke pantalone na koje se našim muškima diže kosa na glavi, barem mom bivšem, onda vikleri na glavi i još kojekakvi kućni znakovi.
Kad je mene moj upozno spadala sam i ja u onaj vanjski tip žena, lepa mirisna, i takvu me zavoleo. Kad me utero u kuću i kad su zavladala ova druga pravila, ja ih budala prihvatila, jer sam mislila da će mi učvrstit ljubav i brak. Dohvatila se metle, a sebe zapustila. I tako terala, rintačila sve dok mi jednog dana dragi, dok sam ribala pod i tapete, nije reko: A, j*** Gabrijela, šta si se zapustila, pa našta to licis, pa nisam ja hteo ženu sluškinju. To mi je reko i malo - pomalo iskliza iz kuće, a posle i iz mog života. Kao ona lignja iz mreže. Zato, drage moje, nemojte se zapustit, nikako.
Izvor: the books of knjige
