Ogledalo

Nekada davno živio jedan kralj koji je imao jedan ogroman dvorac.Ali taj dvorac bio je dosta čudan.Čitav dvorac bio je iznutra prekriven ogledalima – zidovi, podovi, plafoni, apsolutno sve.Milioni ogledala. Jednoga dana kada nikoga nije bilo u dvorcu odnekud dotrča neki pas i uđe u dvorac. Iznenađen nepoznatim mestom, počeo je da se osvrće oko sebe. I na njegov užas shvati da je sa svih strana okružen mnoštvom pasa. Bili su svuda i bilo ih je bezbroj. Sa namerom da se zaštiti od njih, pas im pokaza zube, no u istom trenutku i ostali psi pokazaše zube. On poče da reži da bi ih zaplašio. Kao odgovor na to svi psi oko njega počeše da reže. Videvši to, pas je već bio sasvim siguran da mu je život u opasnosti i poče da laje. No čim je zalajao i ostali psi počeše da laju na njega. I što je on jače lajao to su i oni jače lajali.Sutradan ujutru dvorjani su našli nesretnog psa kako leži mrtav. A bio je tamo sam samcijat. Osim njega u dvorcu nije bilo nikoga. Tamo su bili samo milioni ogledala. Niko se nije borio sa njim, zato što nikoga nije ni bilo. Ali on je vidio sebe u ogledalima i to ga je preplašilo do smrti. I kada je počeo da se bori, odrazi u ogledalima su takođe počeli da se bore. Uginuo je u borbi sa milionima sopstvenih odraza koji su ga opkoljavali sa svih strana.

Ako ne postoje prepreke unutar nas, ne mogu da postoje ni prepreke izvan nas.

Jer svet je samo odraz onoga što je u nama. Svet je jedno ogromno ogledalo.

Prica o LEGO kockama...

Rodis se sastavljen.. sa svim "delovima" i tako te tretiraju kao normalnu, zdravu i pravu osobu. Uzivas u periodu zivota bez briga. Krenes u skolu i vise nije tako. Neki delovi malo popuste ali si i dalje sastavljen. Ako ti se posreci, tako preguras i srednju i fakultet. Ali...
Znam da ste svi cekali tu famoznu skoro neizostavnu rec. Obicno "ne sluti na dobro" pa ni u ovom slucaju.
Elem, zaljubis se i pocinjes da se rasrafljujes kao nikad pre toga. U cudu si jer ne znas sta te je snaslo. Ma skroz si rastimovan. Ako ti u ljubavi "cvetaju ruze" onda ti to i ne smeta. U suprotnom neces znati "gde bijes". Tada pocinjes da se osecas kao da te neko rastavlja na delove, kao da si od Lego kocki. Osecaj je, za ne pozeleti nikom, osim - ako si osvetoljubiv prema toj odredjenoj osobi koja te je i "rasrafila". Ali kako nista nije vecno, polako skupljas svoje "Lego kocke" i vracas ih na mesto. Hmm...mozda nisi bas sve pod konac doterao ali delovi su tu. To je bitno.
Oporavljas se i tako ponovo stajes cvrsto na noge. No, nekada ljudi ne znaju da izvuku pouku, ne budu obazrivi ili budu maleri pa ponovo nalete na osobu koja ce ih opet, rastaviti na delove. Mozda ste samo dobra dusa pa ne znate kako sa nekima i tako budete lak plen. No svako novo rasrafljivanje i ponovno sastavljanje ostavlja tragove na nama, tacnije, na nasem srcu i dusi. Tako one nase "lego kockice" sve teze mogu da se vrate na mesto, da se uglave gde treba i moraju biti. Jer, bilo je raznih "lomova" u medjuvremenu, ne samo ljubavnih. Krsilo je tvoju dusu i srce mnogo toga... a kad samo pomislis kakvo ti je bezbrizno detinjstvo bilo, sa jakim delovima na pravom mestu. A sad si doveden u fazu rastimovanog klavira. Ne znas da li da places ili da se smejes (od muke). Vracas film u svojoj glavi nebrojeno puta i cudis kako ti se sve to izdesavalo. U neverici si nad sopstvenim zivotom. Natrag i da mozes, pitanje je da li bi opet mozda bilo isto. A u buducnosti ne znas sta te ceka. Zato, stoj cvrsto SADA na nogama i pokusaj da sastavis od komadica sebe - CELOG.
I dok to pokusavas, ni od kuda se pojavi NEKO ko ce ti dati volju, snagu, zelju i smernice da uspes u svom poduhvatu. To je osoba kojoj je stalo da budes opet ono dete sa svim delicima i komadicima svog zivota. To je osoba koja ce biti uz tebe na sve moguce nacine i pomagace ti da opet budes CEO. To je osoba koja ce drzati "u zagrljaju" sve parcice tebe, dok se ne sjedine u celinu.
TO JE OSOBA KOJA TE BEZUSLOVNO VOLI. A tada i ti ponovo postajes ono dete, jako...u jednom "komadu".

Radoznala pitanja majci....

šta je najlepše na svetu ?
Ti dok spavaš.

Zašto ?
Zato što si ti jedina moja istina o kojoj ne razmišljam i dok te gledam kako spavaš , znam , da je to jedina slika na svetu koja oslikava mir .... koji mi treba da bih bila srecna !

Šta je najvece na svetu ?
Tvoje oko !!!
Što stane u njega .... ne može se smestiti ni u šta drugo. Nemoj se nikada bojati onoga , što možeš da vidiš pa, da ideš okolo .... poluzatvorenih ociju !

Šta je najslade na svetu ?
San !!... Ništa ne može biti lepo, šareno i slatko ... kao što ti to u snovima možeš da napraviš. Nemoj nikad zaboraviti da sanjaš !"!"!"

Šta je najteže na svetu ?
Najteže je kad cuvaš nešto a ne vidiš da nigde nema onoga što cuvaš !!!

Šta je najveca prevara ?
Najveca prevara je kad ....dvoje potuno razjedinjenih ljudi sede za istim stolom , ušuškani u istom stanu , isto prezime , jedu zajedno i tako pokazuju pripadnost jedno - drugom !? NAJVECA PREVARA je , kada izmedu dvoje ljudi jedino topao tanjir supe ... bude jedina toplota koja postoji !!!!

Šta najviše boli ?
USAMLJENOST !!! Kad neko odluci da živi sam, da sedi samo prema samom sebi.U tu samocu može smestiti bilo šta i iz sebe može izvuci ono najbolje. Ali ako živiš pored nekoga a osecaš se usamljeno, to je samoca... koja blokira citav život !!! Sve što radiš .... protkano je tom strašnom notom usamljenosti i grcevitom borbom da se iz toga išcupaš. Usamljenost pored nekoga ....najgora je samoca...koja može da se coveku desi .....

Plašiš me, ne pominješ ljubav ?!
Postoji li ljubav ?
Postoji, naravno, zato ti ovo i pricam. Da bi pronašla pravu ljubav ... moraš napustiti svaku ljubav - iluziju jer .... ona ce te samo ciniti nesrecnom. Ljubav postoji ali ja o tome imam tako malo da ti kažem.
Pronadji je. Ne mogu tome da te naucim. Nemoj me to pitati. Ja sam ti majka i sigurno cu uvek misliti da te neko, ko je sa tobom, ne voli jer te ne voli onako ... kako ja mislim da te treba voleti i onoliko ... koliko ja mislim da te treba voleti.... !!!

Zašto me niko ne može voleti kao ti ?
Ni to ne umem da ti objasnim. Jednog dana ceš razumeti. Kad budeš imala dete , videceš da je to jedina bezuslovna ljubav na svetu !!!...ljubav sama po sebi .... koja ne traži, ne pita, ne nalazi opravdanja, ne moli i ne uslovljava. To je najvrca i najjednostavnija ljubav na svetu !!!

Stvarno me plašiš !?!
Ne treba da se plašiš. Samo se cuvaj pogreršnih ljudi , pogrešnih ljubavi i nemoj da ti citav
život izgleda pogrešno .... a i ti sama sebi ... kad se pogledaš u ogledalo !

Cega se najviše treba cuvati ?
L J U D I !!!!!!!!!!
BICE PUNO ONIH , KOJI CE TE OPIPAVATI ...DOK NE VIDE GDE SI NAJOSETLJIVIJA A ONDA ... NAPRAVITI JEDAN , HIRUŠKI OŠTAR REZ ......I MIRNO GLEDATI KAKO KRVARIŠ !...POJEDINI LJUDI VIŠE VOLE DA RANJAVAJU DRUGE ....NEGO DA LECE SVOJE RANE !!,,...MOGU DA ŽIVE SAMO AKO VIDE .... DA DRUGI PATE...VIŠE NEGO ONI ?!
>> TOGA SE , DETE MOJE.... NAJVIŠE CUVAJ >>

CVET

 Bio jednom jedan mladić,
 koji je čuo za jedan cvet,
 koji raste iza sedam gora i sedam mora.
 Iza najdubljih ponora i najtamnijih šuma,
 najdubljih i najhladnijih reka,
 najviših vrhova, okovanih snegom i ledom,
 iza najvrelijih pustinja,
 iza sedam hladnih, severnih mora.

 U stvari, koji raste na vrhu one sedme,
 poslednje gore,
 i cveta jednom, kada napuni sedamnaest godina.
 Prešao je sva mora, uspeo se na šest gora.
 Prešao ponore,
 i kroz stare, tamne šume,
 prebrodio divlje reke,
 probio se kroz ljute mećave,
 i prošao kroz vrele pustinje.

 I na kraju, poslednjeg dana,
 popeo se i na sam vrh sedme gore,
 na kojoj je rastao cvet.

 Stigao je predveče, u sam zalazak sunca.
 Kako se popeo gore, pred njim je i sam cvet procvetao.
 Iako je prethodno odlučio, da ubere cvet,
 iako je zbog toga slomio sedam gora i sedam mora,
 odustao je od te pomisli pred tom lepotom.

 Rešio je da nešto tako lepo,
 i nevino, ostavi ne taknuto.
 Da ga ne ukalja svojim dodirom,
 i da iz nekih svojih hirova i sebičnosti,
 ne uništi nešto tako lepo...

 Pomirisao ga je samo,
 jednom, duboko i blago...
 I gledao kako zadnji repovi sunca,
 nestaju na horizontu.

 Kako je već polako mrak obavio proplanak,
 rešio je tu prenoći.
 A, sutra će se vratiti kući.
 Bez cveta u ruci,
 ali sa cvetom u srcu.

 Iznuren, ali potpuno ispunjen,
 legao je pod jedan hrast,
 desetak koraka od cveta,
 I pun slatkih utisaka,
 zaspao...

 Sutradan, čim je otvorio oči,
 prvo što je poželeo, jeste,
 da pogleda ponovo,
 onaj predivni cvet.

 Bacio je pogled ka cvetu...
 Ali...
 Umesto cveta, u njega je piljio jedan crni vo,
 koji je preživao onaj cvet.
 Čovek se u neverici, od muke nasmejao...

 Tako i vi, kada nađete svoj cvet,
 uberite ga za sebe, i krijte ljubomorno od drugih...
 Zalivajte ga, pazite i volite...

 Ne dajte da vam ga neki vo uzme,
 jer ipak, jednom se ima šansa,
 da uzmete pravu osobu za sebe...

 Ratko Petrovic

 

Četiri indijska principa

Prvi princip

Koga god susreli, to je onaj pravi.
To znači da niko ne ulazi u naš život slučajno. Svi oni koji nas okružuju, bilo ko s kim ste u odnosu, predstavlja nešto - bilo da treba da nas nauci nečemu ili da nam pomogne da popravimo trenutnu situaciju.

Drugi princip kaže

Što god se dogodilo je jedina stvar koja se i mogla dogoditi.
Ništa, apsolutno ništa od onoga što smo doživeli nije moglo biti drugačije. Čak ni najmanji detalj. Nema "...da sam to barem učinio drugačije... tada bi i situacija bila drugačija!" Ne. Ono što se dogodilo je jedina moguća stvar koja se mogla dogoditi i moralo se dogoditi - da bismo naučili lekciju kako bismo se pomakli napred.
Svaka situacija u životu u kojoj se nađemo je apsolutno savršena, čak i kada prkosi našem razumevanju i izaziva naš ego.

Treći princip kaže

Svaki trenutak u kojem nešto počinje je pravi trenutak.
Sve počinje u tačnom trenutku, ni prerano ni prekasno. Kada smo spremni za to, za nešto novo u svom životu - to je tu, spremno da započne.

Četvrti i poslednji princip kaže

Što je gotovo, gotovo je.
To je tako jednostavno! Kada se nešto u našem životu završi, to pomaže našem razvoju. Zato, obogaćeni prošlim iskustvom, bolje da to otpustimo i krenemo dalje.

Nije slučajno da upravo vi sada ovo čitate.

KO SI TI

 Jedna žena je pala u komu i najednom kao da se našla pred božjim sudom.

 «Ko si ti?», upitao je Glas.
 «Ja sam gradonačelnikova žena.»
 «Ne pitam čija si žena, već ko si ti.»
 «Ne pitam čija si majka, već ko si ti.»
 «Ja sam učiteljica u školi.»
 «Ne pitam čime se baviš, već ko si.»
 I sve tako. Šta god bi rekla, nikako da kaže pravi odgovor.
 «Ko si?»
 «Hrišćanka.»
 «Ne pitam koje si vjere već ko si.»
 «Ja sam ona što je uvijek išla u crkvu i pomagala ubogima i srirotima.»
 «Nisam pitao šta si radila, već ko si.»
 Na kraju, pošto nije znala da odgovori, vraćena je nazad. Kada je ozdravila, riješila je da otkrije ko je i sve se promijenilo.

 ***
 Tvoja dužnost je postojanje. Ne da budeš neko, niti da budeš niko, jer se za to kače pohlepa i ambicija. Nemoj biti ovaj ili onaj, jer tako postaješ uslovljen, treba samo da postojiš i to je sve.

 Entoni de Melo

U staroj Grčkoj Sokrat je imao reputaciju da održava znanje na veoma visokom nivou. Jednog dana sreo je svog poznanika koji ga je pitao „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“

 „Sačekaj malo“, Sokrat je odgovorio. „Pre nego što mi kažeš bilo šta o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da proveriš da li to treba da mi kažeš. Prvi kriterijum provere neka bude istina. Da li si apsolutno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?“

 „Pa nisam“, reče čovek, „zapravo samo sam čuo to o njemu i ….“

 „U redu“, rekao je Sokrat. „Znači, ne znamo da li je to istina ili ne. Hajde sada da ispitamo drugi kriterijum, kriterijum dobrote. Da li želiš da mi kažeš nešto dobro o mom prijatelju?“

 „Uh… Ne, naprotiv…“

 „Dakle“, Sokrat je nastavio, „želiš da mi kažeš nešto loše o mom prijatelju, a nisi siguran da li je to istina. Ostao je još jedan kriterijum, kriterijum korisnosti. Da li će mi ono što ćeš mi reći o mom prijatelju koristiti?“

 „Ne, ne baš.“

 Na kraju, Sokrat je zaključio: „Želiš da mi kažeš nešto što nije ni istinito ni dobro ni korisno. Zašto bi mi onda to uopšte govorio?“

K r u g____D v a n a e s t

 . . . bilo je JUTRO stvaranja - kada je Bog stao ispred svoje dvanaestoro dece i u svako od njih usadio seme ljudskog života. Jedno po jedno, svako dete istupilo je da bi primilo Božji dar.

 "Tebi, Ovne, dajem prvom Moje seme i ti možeš imati čast da ga zasadiš. I svako seme koje zasadiš svojim rukama - uvećaće se milion puta. Ti ćeš biti prvi koji će pročistiti nečistoću ljudskog uma Mojom Idejom. Ali, tvoj zadatak nije da dopunjuješ Ideju, niti da postavljaš pitanja. Tvoj zadatak je akcija i samo akcija - koju ti određujem - da počinješ čoveka činiti svesnim Moje Kreacije. Radi tvog dobrog uspeha, dajem ti veštinu SAMOPOŠTOVANJA."
 Mirno, Ovan je stao na svoje mesto.

 "Tebi, Biku, dajem snagu da ugradiš seme u jezgro. Tvoj posao je velik, iziskuje strpljenje kojim moraš završiti sve što je započeto - ili će ovo seme biti izgubljeno u vetru. Ti nisi ovde da postavljaš pitanja, niti da menjaš svoje mišljenje usred zadatka. Isto tako, nisi ovde da zavisiš od drugih u izvršenju onoga što tražim od tebe. Zato ti dajem SNAGE - koristi je mudro."
 I Bik je odstupio natrag na svoje mesto.

 "Tebi, Blizanče, dajem pitanje bez odgovora - tako da bi mogao svima doneti razumevanje onoga što čovek vidi oko sebe. Ti nikad nećeš znati zašto čovek govori ili sluša, ali u svom traženju odgovora ti ćeš naći Moj dar ZNANJA."
 I Blizanac je odstupio natrag na svoje mesto.

 "Tebi, Raku, dajem zadatak učenja ljudi o njihovim osećanjima. Moja zamisao za tebe je da kod njih izazoveš smeh i suze, tako da sve što vide i misle u potpunosti razvijaju - iznutra. Zato ti dajem dar OBITELJI - da se tvoja potpunost može uvećati."
 I Rak je stao nazad na mesto.

 "Tebi, Lave, dajem posao razvijanja Moje Kreacije u svoj njenoj blještavosti u svetu. Ali, moraš se čuvati ponosa i uvek se setiti da je to Moja Kreacija - ne tvoja. Ako to zaboraviš čovek će te prezreti. Postoji mnogo radosti u poslu koji ti dajem, ali učini ga dobro. Zato ćeš imati dar ČASTI.''
 I Lav se vratio natrag.

 "Od tebe, Device, tražim da ispitaš šta je čovek učinio sa Mojom Kreacijom. Treba da oštro ispitaš njegove puteve i podsetiš ga na njegove greške, tako da kroz Moju Kreaciju može biti savršen. Za izvršenje ovog zadatka, dajem ti dar ČISTOTE MISLI.''
 I Devica se vratila na svoje mesto.

 ''Tebi, Vago, dajem misiju služenja - da čovek postane svestan svojih dužnosti prema drugima, da nauči da sarađuje, kao i sposobnost da održava i drugu stranu svog delovanja. Staviću te svuda gde je nesloga i za tvoje napore daću ti dar LJUBAVI.''
 I Vaga se vratila na svoje mesto.

 ''Tebi, Škorpione, dajem vrlo težak zadatak. Imaćeš sposobnost uvida u umove ljudi, ali ti ne dozvoljavam da govoriš o onome što si naučio. Mnogo puta zaboleće te ono što vidiš i tvoja bol će te okrenuti od Mene - i zaboravićeš da to nisam Ja, nego krivi pristup Mojim Idejama koji uzrokuje tvoju bol. Videćeš mnogo ljudi i borićeš se ponekad sa životinjskim instinktima u sebi, tako da usled toga možeš gubiti svoj put. Ali, kada konaćno dođeš Meni, Škorpione, daću ti najviši dar - SMISLA.''
 I Škorpion se vratio natrag.

 ''Od tebe, Strelče, tražim da izazoveš smeh kod čoveka - usled njegovog nerazumevanja Mojih Ideja. Kroz smeh ćeš dati čoveku nadu, a kroz nadu ćeš usmeriti njegove oči da se vrati - k Meni. Ti ćeš dirnuti mnoge živote, samo na trenutak - i znaćeš da je nemir u svakom žvotu koji takneš. Dajem ti dar BESKRAJNOG OBILJA (NAPRETKA) - da možeš širiti daleko da bi obuhvatio svaki tamni kutak i uneo svetlost."
 I Strelac se vratio natrag na mesto.

 ''Od tebe, Jarče, tražim žrtvu da negoduješ i da se mrštiš - kako bi mogao učiti čoveka da radi. Tvoj zadatak nije lagan i osetićeš sve postupke i mučni rad čoveka na svojim plećima. A za taj jaram tvojih tereta, dajem ti ODGOVORNOST prema čoveku - u tvoje ruke.''
 I Jarac se vratio na svoje mesto.

 ''Tebi, Vodolijo, dajem koncept budućnosti, da bi čovek spoznao svoje druge mogućnosti, nevidljive običnom načinu gledanja. Imaćeš bol usamljenosti, ali Ja neću dopustiti da personalizuješ Moju Ljubav. Za promenu čovekovih vidika prema novim mogućnostima, dajem ti dar SLOBODE, da tvoja sloboda može služiti čovečanstvu.''
 I Vodolija se vratila natrag na mesto.

 ''Tebi, Ribo, dajem najteži zadatak od svih. Tražim od tebe da sakupiš sve ljudske suze i vratiš ih Meni. Tvoje suze će biti večno Moje suze. Žalosti koje ćeš pokupiti posledica su ljudskog nerazumevanja Moje Ideje, ali ti si ta koja treba da da saosećanje - da bi čovek mogao da pokuša ponovo. Za ovaj najteži zadatak od svih, dajem ti najveći dar. Ti ćeš biti jedino od Moje dvanaestoro dece koje će Me razumeti. Ali, taj dar RAZUMEVANJA je za ono vreme kada ga pokušaš širiti među ljudima dok te oni neće slušati.''
 I Riba se vratila na svoje mesto.

 Tada je Bog rekao: ''Svako od vas ima deo Moje Ideje. Ne smete menjati zadatke u delovima celokupne Ideje koju sam vam dao, niti smete da trgujete zadacima - jedan sa drugim. Za svakog od vas, zadatak je savršen, ali to nećete znati tako dugo dok ne postanete JEDNO. Tada će cela Moja Ideja biti izneta na videlo svakom od vas.''

 I deca odoše, svaki u nameri da učini svoj posao najbolje - da bi mogao da primi svoj dar. Ali, nijedan nije u potpunosti razumeo svoj zadatak, niti svoj dar. Kada su se vratili, Bog reče: ''Svako od vas veruje da je dar koji poseduje drugi - bolji. Zbog toga ću vam dozvoliti da trgujete.''
 I za trenutak, svako dete bi razveseljeno jer je Bog odredio nove mogućnosti njihove misije.
 Ali, Bog se nasmejao i rekao: ''Mnogo puta ćete se vraćati Meni, tražeći da budete oslobođeni misije, i svaki put Ja ću vam ispuniti želju. Prolazićete kroz nebrojene inkarnacije pre nego ispunite izvornu misiju koju sam odredio za vas. Dajem vam neogranićeno vreme da to ućinite, ali samo kada izvršite potpuno svoj zadatak - moći ćete da budete sa Mnom.''

Lulu…

Posetilac jedne ludnice zatekao je jednog od ludaka kako se neprestano klati na stolici i sav srećan beskonačno ponavlja:”Lulu… Lulu… ”
 “Šta je tom čoveku?” – upitao je posetilac doktora.
 “Lulu je žena koja ga je ostavila.” – odgovorio je doktor.
 Obojica su ipak nastavila dalje i došli do ćelije u kojoj je bio čovek koji je neprestano udarao glavom u zid i jecao:”Lulu… Lulu…”
 “Šta, zar i ovaj ima sindrom Lulu?” – upitao je posetilac.
 “Da.” – odgovorio je doktor. “On je čovek za koga se Lulu udala!!”

 .¸¸.♡.¸¸.¸.♡.¸¸..¸¸.♡.¸¸..¸¸.♡.¸¸.¸.♡.¸¸..¸¸.♡.¸.¸¸..¸¸.♡.¸

 “Samo su dva razloga za tugu u životu: kad ne postignemo ono što žarko želimo,
 i kada to postignemo.” – Anthony de Mello

Voz zivota

Zivot je poput putovanja vozom. Ljudi ulaze i silaze. Prilikom zaustavljanja voza desavaju se prijatna iznenadjenja. Covek prozivljava srecne trenutke ali ima i nezgoda, nesreca i zalosti.
 Kad se rodimo zakoracimo u voz. Susrecemo se s ljudima za koje mislimo da ce nas pratiti tokom celog naseg putovanja.
 Mnoge osobe koje ulaze gledaju na putovanje kao na kratku setnju. Drugi pak u svojoj voznji kroz zivot nalaze samo zalost i tugu. Ali u vozu ima i onih koji su uvek pri ruci i spremni su da pomognu onim ljudima kojima je potrebno pomoci.
 Mnogi nakon svog silaska s voza ostavljaju iza sebe trajnu ceznju. Mnogi nas sunovracuju u duboku nevolju. Mnogi ulaze i silaze a da ih nismo ni zapazili.
 Cudi nas sto su mnogi putnici koji su nam najdrazi negde u nekom drugom vagonu. Ostavljaju nas same u tom delu naseg putovanja. Naravno , to nas ne sprecava da na sebe preuzmemo teskoce putovanja i samoce i da ih potrazimo i da pokusamo da se smestimo u njihov vagon. Desava se i to da ne mozemo da se smestimo blizu njih jer je mesto vec neko drugi zauzeo .
 I takav je zivot. Prepun izazova, snova, mastanja, nadanja, sastanaka, rastanaka, bez ponovnih sastanaka i nikad se ti trenuci nece vratiti. Pokusajmo od svog putovanja kroz zivot da ucinimo najbolje sto mozemo. Pokusajmo da se svima iz voza budemo u miru. Pokusajmo u svakom od njih da vidimo najbolje sto je u njima. Setimo se toga da na svakom delu zivotnog koloseka, neko od saputnika moze "skliznuti" i da su mu potrebne nase simpatije i razumevanje. I nama se moze desiti da "skliznemo" s koloseka. I nadamo se da ce se naci neko ko ce da nas razume.
 Najveca misterija putovanja je ta sto ne znamo kad cemo tacno izaci iz voza isto kao sto ne znamo ni kada ce da sidju nasi saputnici, cak ni oni koji sede pored nas.
 Bicu veoma tuzna kad budem morala da sidjem iz voza. Verujem da ce veoma boleti rastanak s nekim prijateljima koje sam sretala za vreme putovanja i koji su mi postali dragi. Medjutim gajim nadu da ce doci glavini kolosek. Tada cu videti kako svi oni pristizu sa svojim prtljagom koji na ulasku u voz nisu imali. To ce me silno obradovati. Bicu srecna i zbog cinjenice da sam im pomogla da povecaju svoj putni prtljag polozivsi u njemu prave sadrzaje.
 Pokusajmo da pri silasku iz voza ostavimo prazno sediste koje ce u ostalim putnicima, koji nastavljaju putovanje, buditi ceznju na lepe i prijatne uspomene.

 Svima zelim srecno i prijatno putovanje.❤

Ko je slep?

Ko je slep?
 - Onaj koji ne moze da vidi ostali svet.
 Ko je nem?
 - Onaj koji ne ume da kaze ljubaznu rec u pravo vreme.
 Ko je siromasan?
 - Onaj koga muce prevelike zelje.
 Ko je bogat?
 - Onaj cije je srce zadovoljno.

Crvena ruza

Dozvolite mi da vam ispricam jednu pricu.Uostalom, treba da znate da ja mnogo volim da pricam price zato sto imam tako dobre citaoce kao sto ste vi. Danas cu vam pricati pricu o ljudima sa crvenom ruzom a vi cete, verujem, i iz ove price moci da izvucete neki koristan zakljucak. Ne znam da li ima medju vama onih koji dobro poznaju Njujork jer dogadjaj se zbiva u Njujorku negde kada je rat, II svetski rat zavrsen. Dogadjaj se dogadja na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku. O cemu se u stvari radi? Radi se o jednom mladicu, mladom coveku koji je na Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku trazio osobu koju nikada nije video a koju je voleo. Naime, o cemu se radi: ovu pricu sam procitala u jednoj knjizi i toliko je zanimljiva pa bih je kvarila i oduzimala od drazi ako bih to ispricala. Zato, dozvolite mi da taj deo procitam. Osoba, mladic je oficir i njegovo ime je Dzon Blanckort."Ustao je, kaze, sa svoga sedista sa klupe na kojoj je sedeo na Glavnoj Centralnoj stanici u Njujorku , zategao svoju vojnicku uniformu i poceo da pazljivo posmatra masu ljudi koja se kretala kroz veliku Glavnu Centralnu Stanicu u Njujorku. Trazio je devojku koje je njegovo srce poznavalo ali ciji lik nije mogao da zna. Devojku sa crvenom ruzom. Njegovo interesovanje za ovu devojku pocelo je 13 meseci ranije u jednoj biblioteci na Floridi. Kad je sa police uzeo jednu knjigu, zainteresovao se ne za onim sto je bio sadrzaj te knjige, sa tekstom u toj knjizi, vec sa zabeleskama koje su se nalazile na margini skoro svake stranice. Bio je to vrlo lep rukopis i on je zakljucio da iza tog rukopisa stoji jedno bice koje je promisljena dusa i jedan duboki um.....
 Na prvoj strani knjige nasao je cak ime i prezime prethodnog vlasnika. To je bila gospodjica Kolis Mejhel. Potrosio je dosta vremena i truda i pronasao je cak i njenu adresu. Zivela je u gradu Njujorku. Napisao joj je pismo u kojem se pretstavio i pozvao je da se dopisuju. Sledeceg dana, dogodilo se, da je bio stavljen u brod i odvezen u Evropu kao vojnik na front Drugog svetskog rata. Sledece cele godine i jos jednog meseca, dakle 13 meseci, dvoje se dopisivalo i upoznavalo preko pisama. Svako slovo padalo je na plodno tlo. Zapocela je romansa. Blancard je u jednom pismu, pri kraju 13 meseci zatrazio sliku ali devojka je odbila da je posalje. Njemu je to bilo jos privlacnije. Ona je smatrala da, ako je on zaista zainteresovan, nece puno znaciti za njega kako ona izgleda.Kad je dosao konacni dan da se vrati iz Evrope sa fronta, dogovorili su se za njihov prvi sastanak. U 7 sati uvece na velikoj Glavnoj Centralnoj Stanici u Njujorku. " Prepoznaces me", - pisala je devojka" - po crvenoj ruzi koju cu nositi na mom reveru."

 I tako, u 7 sati uvece on je bio na stanici i trazio ocima devojku koju je njegovo srce volelo ali cije lice nikada do tada nije video. I sada, autor knjige, "Ljudi sa crvenom ruzom" kaze, dopusticu da sam Blancard prica sta se na stanici dogodilo prilikom susreta. "Mlada osoba isla je prema meni; bila je visoka i vitka . Njena plava kosa padala je u uvojcima na ramena , njene oci su bile plave kao neki cvetovi. Crte lica bile su besprekorne i njene usne su odrazavale cvrstinu ali i odlucnost. Obucena je bila u svetlozeleni kostim i izgledala je kao prolece koje je ozivelo. Krenuo sam ka njoj potpuno zaboravivsi da ona na reveru svog odela nema crvenu ruzu. Dok sam joj prilazio mali provokativni osmeh je presao preko njenih usana i rekla je samo: "Mornaru, da li ti i ja idemo u istom smeru"."Skoro nekontrolisano, - pise mladic dalje, - nacinio sam jos samo jedan korak ka njoj a onda, tacno iz nje , ugledao sam Polis Mejhel, osobu koja je na svom reveru imala crvenu ruzu. Stajala je upravo nekako iza ove prekrasne devojke. Na sebi je imala prosedu kosu koja je bila sakupljena i pritisnuta vec iznosenim sesirom. Bila je okruglog lica a i tela, isto tako. Na nogama su bile cipele sa niskim potpeticama. Devojka u zelenom kostimu odlazila je vrlo brzo.Osetio sam se u tom trenutku kao da sam se razdvojio na pola. Tako me je zelja vukla da sledim devojku u zelenom kostimu ali ipak moja teznja za zenom ciji je duh tako bio spojen s mojim i obuzeo moj, bila je tako duboka. I ona je tu stajala. Njeno bledo i okruglo lice bilo je plemenito i osecajno; njene sive oci su imale svetlucavi i svetli sjaj.
Nisam oklevao. Podigao sam u svojoj ruci knjigu sa sivim koricama - to je bio znak prepoznavanja sa moje strane. I sada sam shvatio da to i ne treba da bude ljubav vec nesto posebno, nesto cak i bolje od ljubavi. Prijateljstvo za koje sam bio i morao biti uvek zahvalan. Ispravio sam se kao pravi vojnik , otpozdravio i pruzio knjigu zeni, a dok sam govorio, osecao sam neku gorcinu razocarenja. Ja sam porucnik Dzon Blancard a vi biste morali biti gospodjica Mejhel. Tako mi je drago da smo se nasli ovde na ovoj stanici.Da li biste prihvatili da vas izvedem na veceru?" Zenino lice se rasteglo u prijatan osmeh."Ja ne znam sta sve ovo treba da znaci, mladicu" - odgovorila je. " Ali mlada dama u zelenom kompletu koja je upravo ovuda otisla, zamolila me je da stavim ovu crvenu ruzu na moj kaput. I rekla je da ako me pozovete na veceru, da vam kazem da vas ona ceka u velikom restoranu preko puta. Ona je kazala da mene upotrebljava kao neku vrstu testa." Nije tesko razumeti mudrost ove devojke, gospodjice Mejhel. Prava vrednost ljudske duse se vidi u odgovoru na neprivlacno. Neko je napisao: "kazi mi koga volis i ja cu ti kazati ko si". Ko nosi crvenu ruzu? Obicno oni koji nisu za primecivanje.Obicno oni za koje mislimo da ne treba da nose crvenu ruzu. Da li ste se ikada pitali kako postupamo sa njima, u nasim svakodnevnim kontaktima. Da, sa onima koje svaki dan srecemo sa crvenom ruzom na reveru...

Vecna ljubav

Deda i baka su se posvadjali. Baka je bila toliko ljuta da nije htela da razgovara sa njim. Iduceg je dana deda zaboravio na svadju. Ali se baka uopste nije obazirala i nije htela da govori. Sta god bi on ucinio da progovori, ostalo bi bez uspeha. Baka je, jednostavno, cutala. Deda je, napokon, poceo da pretura po policima i ladicama. Trajalo je to nekoliko minuta i baka vise nije mogla da cuti: "Sta to trazis, za ime Boga"? "Hvala Bogu! Nasao sam", odgovori deda s'nestasnim osmehom "Tvoj glas"!

Zovem se LJUBAV!!!!!!!!!

Postojala sam pre nego sto je bilo sta postojalo u Univerzumu, postojala sam pre nego sto je postojala priroda, postojala sam pre nego sto je postojao covek. Bila sam usamljena, htela sam da podelim sve ovo sto nosim sa sobom kroz nebrojene vekove i stvorila sam svet koji sam htela da se mojim imenom zove.Uvukla sam se u more i jezera, u reke i potoke, u planine i beskrajna polja, u sume i proplanke. Ja sam ona u kojoj se umivate, ja sam ona u kojoj lice svoje ogledate, ja sam ona koju udisete.Volim da dodem iznenada, kada se ne nadate, volim da vam oduzmem dah, volim da vam oduzmem moc govora.Volim da vam srce brzo zakuca, da vam kolena klecaju, da cesto izgovarate suvisne recenice.Volim da zbog mene radite nepromisljene stvari, da se smejete kao deca, volim da setate livadama i berete neko cvece.Volim da ste radosni zbog mene, volim da zbog mene pevate, volim da zbog mene pesme pisete, da zbog mene price izmisljate kojima ni jedna bajka ravna nije.Ali sam tuzna kada me se bojite. Tukli ste me, mucili, zatvarali u tamne kleti, izbacivali iz hramova, ostavljali me gladnu i zednu, zaklanjali ste sunce od mene, slali vecne kise i tmurne oblake, krali ste duge od mene. Vezivali ste me lancima, niste mi dali da se sirim i razvijam, govorili ste cak i da ne postojim..... 

Niste verovali u mene, izmisljali ste strasne stvari samo da prikrijete moje ime, palili ste, pljackali ste, ubijali ste.Ali sve sam zbog vas izdrzala.Nisam se bunila, plakala sam u tajnosti da me ne vidite nesrecnu, da vas ne rastuzim. Sve lance sam pokidala, sve sam oblake rasterala, neprijemetno, tiho i tajno, da mi se ne prepadnete naprasno. Sunjala sam se kao mio lopov oko vasih srca, omeksivala ograde koje ste postavljali i mislili ste da vam se nece moci nikada vise ukloniti. Brisala sam vam suze sa lica kada ste mislili da vam ih nema ko obrisati, terala na smjeh kada ste mislili da cete vecno plakati, terala vas na govor i tada kada biste se zarekli na vecno cutanje.Ne bojte se.Primite me u svoje dvorove, otvorite mi vase hramove. Primpremite sudove duse svoje da vam ih napunim radoscu i veseljem. Ja cu biti vasa molitva, ja cu biti vas vid kada ne vidite, ja u biti vas sluh kada ne cujete, ja cu vas nahraniti kada ogladnite, ja cu vas napojiti kada ozednite. Ja cu biti vasa svetlost u mraku, ja cu biti put po kojem cete hoditi kada budete mislili da prolazite nepoznatim predelima.Ne bojte se. Otvorite srce i primite me u sebe. Jer sam tu. Jer postojim.Zovem se Ljubav, samo me pozovite i bicu tu.

Cetiri svece

 Cetiri su svece polagano gorele. Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.Prva je sveca rekla: “JA SAM MIR.NAZALOST, LJUDI ME NE USPEVAJU SACUVATI, MISLIM DA CU SE UGASITI.” I odmah se ugasila. Druga je sveca rekla: “JA SAM VERA.NAZALOST, MNOGI LJUDI IMAJU POVRSNU VERU I JA IH NE ZANIMAM. NEMA SMISLA DA I DALJE GORIM.”Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je. Treca je sveca zalosno progovorila: “JA SAM LJUBAV.NEMAM VISE SNAGE. LJUDI ZABORAVLJAJU NA MENE, I TO KOLIKO SAM IM POTREBNA.ONI NE LJUBE NI SVOJE NAJBLIZE.”I bez oklevanja se ugasila. Odjednom je uslo jedno dete i ugledalo tri ugasene svece. “Sta je to?” upitalo je dete. “Vi ste trebale svetliti do kraja.” I rekavsi to, pocelo je plakati.U to je progovorila cetvrta sveca: “NE BOJ SE, DOK JA GORIM MOCI CEMO UPALITI UGASENE SVECE. JA SAM NADA.” Detetu su zablistale oci od radosti dok je s upaljenom svecom vracalo svetlo ugasenim svecama..

Negde daleko, neki seljak je imao samo jednog konja. Jednog dana, taj konj mu pobegne.
 Sve njegove komšije se sažalile, “Mnogo nam je žao, izgleda da baš nemaš sreće”. Čovek je rekao, “Videćemo.”
 Nekoliko dana kasnije, njegov konj se vratio, i sa sobom doveo još dvadesetak divljih konja.
 Sad je čovek, zajedno sa sinom, napravio smeštaj za sve konje. Komšije se opet skupile i govorile, “Čestitamo, mora da si sad mnogo zadovoljan!” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
 Jedan od divljih konja je uradio seljakovog sina, i polomio mu obe noge.
 Sve komšije su govorile, “Tako nam je žao, užasno je to što se dogodilo. Mora da si veoma uzrujan. To je teška nesreća.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
 Zemlja je ušla u rat, i svi sposobni mladići su bili mobilizovani. Rat je bio užasan, mnogo je mladića poginulo. Ali seljakov sin nije bio mobilizovan, jer nije bio sposoban da hoda u vreme mobilizacije.
 Sve komšije su mu govorile, “Sreća da tvoj sin nije otišao u rat, mora da ste mnogo srećni.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”
 Ključna reč – Videćemo.

Kutija

Kutija

 Početak priče ide daleko u prošlost, kada je neki
 muškarac kaznio svoju petogodišnju kćerkicu, jer je izgubila neku vrlo
 dragocenu stvar, a para je u onom vremenu bilo vrlo malo.
 Sledećeg jutra je devojčica donela mali poklon i rekla: “Tata, to je za tebe”
 Tati je bilo vrlo neprijatno, a kada je otvorio kutiju i video, da unutra nema ničega, jako se naljutio.
 Kćerkicu je prekorio: “Ne znaš, ako nešto pokloniš, očekuje se, da se u kutiji nešto nađe?”
 Devojčica ga je žalosno pogledala i sa suznim očima rekla: “Tata, ali
 nije prazna. Do vrha sam je napunila s poljupcima samo za tebe”
 Tata je bio ganut. Kleknuo je pred kćerkicu, jako je zagrlio i zamolio je za oproštaj.
 Do kraja života čuvao je tu kutiju pored kreveta i uvek, kada se osećao
 izgubljeno i očajno, uzeo je, otvorio i iz nje uzeo jedan navidljivi
 poljubac i setio se ljubavi, koju je kćerka spremila unutra.
 Svako od nas ima kutiju punu poljubaca i ljubavi, koju nam poklanjaju prijatelji, deca…
 Ne postoje važnije stvari, koje bi mogli dobiti.

Patuljci žive u kuglama

Patuljci žive u kuglama (J. Klepac)

 Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni.
 Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji. Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vaša pitanja, kako god teška ona bila.
 Njih možete pitati zašto je nebo plavo i zašto drveće uvis raste želeći dosegnuti sunce, kamo putuju reke, tko je nas obojio i odakle cveću ime… njih mozete pitati gde to sunce spava i gde se kriju drevni gradovi, zašto ne možete razdvojiti mleko i čaj da opet budu kao pre nego što ste ih pomešali, ne želeći piti ni jedno ni drugo već nešto treće… njih možete pitati zašto rastemo, zašto učimo, zašto se ponekad osećamo tako svadljivima ili tužnima…
 Zašto sanjamo?
 Tko je stvorio oblake i zvezde, slova i brojeve, planine i mora?
 Zašto ljudi stvaraju pa ruše?
 Pa opet grade ispočetka?
 Ne verujete?
 A osećate li se vi katkada, dok ste u blizini nekih ljudi ugodno, pametno, duhovito, plemenito, puni vrlina? Izazivaju li, mozda, neki drugi ljudi u vama čudne osećaje nelagode, hteli biste se udaljiti, pobeći od njih, ili se samo svađati s njima jer vas ljute, a vi i ne znate zašto?
 Da, to je istina.
 Ima ljudi koji izazivaju i potiču ono najbolje u nama i drugim ljudima, samo…ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled. Oni ne vole nositi zlato ni srebro (a po njihovu bismo ih sjaju možda prepoznali), jednostavno, ni po cemu se ne ističu od ostalih ljudi.. a ipak, čine nam zivot lepšim, svetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim. Katkad ih možemo prepoznati po smehu onih oko njih, ljudi ili dece, po vedrim licima kojima su okruženi, po sretnim pričama ili pesmama, ili po glazbi kojoj uče decu. U njihovoj blizini nema mržnje, ljutnje ili ružnih reči. Okruženi su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu. Oni nas uče kako živeti, kako se radovati, kako voleti.
 Zovu ih Zlatni ljudi. Svako sretne nekog zlatnog čoveka, a toga čak i ne mora biti svestan. No, trag toga susreta ostaje. Prepoznat ćete ga u očima koje sjaje i u osmehu koji ostaje na licu, u lepu, smirenu i ispunjenu osećaju sreće u grudima.
 Potrazite Zlatne ljude… tu su… oko nas…

 Na sebe obucite dusu, provozajte se razumom, a nastanite se u ljudskim srcima....

Poklonite osmeh…

Poklonite osmeh…
 Kako ste danas? Dobro? Lose? Osrednje? Uzasno? Ili bas odvratno?
 Milioni ljudi idu svakog jutra lose raspolozeni na posao koji im takodje ne moze popraviti raspolozenje i vrate se kuci jos gore raspolozeni. Pravi djavolji krug.
 Manjak motivacije? Sta ciniti?
 Najmanje sto mozemo uraditi je prisiliti sebe i poceti se osmehivati jos pred ogledalom u jutarnim satima, pokusati to i na poslu, pozeleti nekome dobro jutro uz osmeh, javiti se na telefon uz osmeh jer nas sagovornik ce ga sigurno cuti….
 Osmehujte se prolazniku na ulici, ako ste u prodavnici, ako radite u bolnici poklonite osmeh pacijentima… Vasim osmesima pomocicete mnogim ljudima i ulepsati im dan kao i vama samima.
 Ako osmehivanje uzmete kao vasu licnu dugotrajnu terapiju uvericete se u to da vam: „Ceo Svet uzvraca osmehe“
 Hormoni srece:
 Malo dete se osmehne 150 puta na dan, mi odrasli maksimalno 50 puta.
 Kroz osmehivanje i smeh se produciraju hormoni srece. Bas onda kada se ne osecate dobro, osmehujte se. Hormoni ce uciniti svoje i vi cete se osecati bolje…
 Osim toga za jedan osmeh vam je potrebno 10 misica, za jedno namrgodjeno lice ca. 100. Zasto onda zelite da se toliko zamarate i naprezete sa tih 100 misica?
 Kada uvece dodjete kuci, ne zaboravite pred ogledalom na jedan osmeh!
 Smejte se povremeno i samom sebi,prilika za to ima sigurno. Smejte se vasoj frizuri, nekom obecanju, nekoj svojoj trapavosti…
 Sve to vas cini puno simpaticnijim i jednostavno samo covekom koji ume da se smeje….
 Za ovaj vikend JA vam poklanjam moj najsiri i najiskreniji osmeh, zelim vam aktivan i lep odmor, napunite baterije, osmehnite se po koji put i poklanjate od srca tih deset misica, ma nije tesko veruj te mi….. :)