...i konačno živiš...

U životu ne boli ono što je loše. U životu boli ono što je dobro i nema ga. Gde je, što ga nema? Tada ti se čini kao da si sebe izgubio. Kada bi bio dobro, ne bi sa sažaljenjem mogao misliti na to s kim živiš. Šta je dobro? Nema o tome znanja i poznavanja, niko ne zna. Kada poznaješ još ne znaš, kada znaš već ne poznaješ, takvo je dobro. Svakome drugačije. Zajedničko dobro ne postoji. Šta ćeš mi reći, šta se dogodilo ovoga leta? Naučio si da letiš, već umeš da po vodi hodaš, umeš da ispružiš ruku? Konačno živiš?

Lajoš Kesegi

Teski dani

Ima tih nekih ljudi koji misle da žive život. Kao što i ja to mislim. Mada često mislim da on živi nas.

Ima tih nekih ljudi koji žive svaki dan. Ustaju rano ujutro, idu na posao, guraju se u prevozu, rade ovo ili ono, s posla idu u prodavnicu, spremaju ručkove, gledaju televiziju, bave se decom i to je sve. Nemaju ništa za sebe. Ne izlaze nigde, ne putuju, ne druže se, ne čitaju. Ne smeju se. I njima je tako dobro.

Ima tih nekih ljudi koji su ozbiljni i ispunjavaju svoje dužnosti. I žive život, a život živi njih. Nemaju novca, želje su im od plastelina, oblikuju ih svaki dan i čekaju. Da prođe, da dođe, da ode.

Gubili su sebe, gubili su prijatelje, osmeh, zdravlje.

Otpratila sam te neke ljude zauvek.

Život ih je nadživeo.

Ima tih nekih ljudi koji imaju prijatelje, smeju se, druže, izlaze, putuju. Skaču iz aviona, plivaju morima, lete iz države u državu kao mi do komšiluka. Smeju se. Videli su ceo svet, okusili mnoge kuhinje, duhovno se nadgradili, voleli se, živeli život i svoje želje. Bilo im lepo.

Prvi se davali svakodnevici, drugi sebi i uživanjima.

I njih je život nadživeo, i njih sam otrpatila zauvek.

Ima tih nekih sendvič dana u kojima je tuga pomešana sa srećom. Dana u kojima teg čas važe čas na jednu, čas na drugu stranu. Teški su to dani. Teški su životi koji žive nas. A mi mislimo da imamo izbora.

Zakoni ekonomije

Dvolicnost.Cinizam.Lazni moral.
Skloni smo da kritikujemo,da sudimo,da razapinjemo.
Da pljunemo drugoga.
Kurva.Teska rec.
Najteza rec koja se moze pripisati nekoj zeni.
Ona koja trguje svojim telom,trampa telo za novac.U kesu.Zakon ponude i potraznje.
Vezuje sa za onu koja stoji na stanici,ili ispod mosta,ili gde vec...Sta ju je tu dovelo,i kako legne sama sa sobom,samo ona zna?Bog nek joj je na pomoci.
Sa jedne strane oni koji ce reci da ju je neka muka sigurno naterala,sa druge strane oni koji kazu da je najlakse tako,da uvek postoji drugi izbor kao ciscenje,fizikalisanje...
Diskusija u nedogled,svako je u pravu,niko nije u pravu.
Gledam mlade devojke u ovom nasem suncem okupanom gradu.Lepe,doterane u drustvu starijih muskaraca,ogavnih primitivaca kako piju pice.Gledam ih kako sa istima obilaze butike,parfimerije.Voze se u njihovim skupim kolima.Mislite li vi da bi te iste devojke primetile doticne orangutane da ovi nemaju materijalna sredstva?Mislite li vi da se pica,ruckovi,garderoba i parfemi dobijaju besplatno?Dobre cike koje daju bonu dobrim devojcicama jer je ovaj svet lep,ovde bumbar onde cvet,a one im za uzvrat pokazuju svoje atribute.Zakon plasiranja robe na trzistu.

Te iste dame stanice,te iste klinke ogovaraju lepo doterane mlade zene koje sede sto pored njih.Sede u drustvu drugarica,pokazujici jedna drugoj verenicko prstenje,burme,prospekte za putovanja,fotografije svoje dece...dece koju kuci cuvaju dadilje.One su udate,verene...za fudbalere,biznismene,kriminalce.Slikaju se za casopise,poziraju u svojim lepo sredjenim vilama,na jahtama.Muzevi su im najbolji...ali najcesce kad su daleko od njih,i dok im na kartici lezi pozamasna svota novca za njihove prohteve.Pricaju o postenju,a vecina njih je do juce bila na mestu tih istih klinki,pa im je danas konkurencija jer je velika varovatnoca da ce je svrgnuti sa trona zene,i od mlade naivne ljubavnice postati Gospodja.Zakon konkurencije.

Dok lista casopis o lepotici i njenom poznatom muzu,uz kafu sa komsinicom,ogovara zena,dok deca trce oko nje,vriste,traze rucak.Listajuci casopis zavide na luksuznom zivotu i pljuju po muzevima koje trpe zbog krova na glavom i da se ne bi morale vratiti u vukojebinu iz koje su dosle.Uteruju tog nesrecnog muza u sto vecu krivicu,naplacujuci mu sve skuvane ruckove,sve opeglane kosulje,sve sate provedene sa svekrvom.Ucenjujuci ga decom.Zakon uterivanja dugova.

Znaci imamo nekoliko vrsta trampi.
Roba za novac.
Roba za pizzu i djus,cipele,torbu,parfem.
Roba za vilu na Senjaku,stan na Vracaru,jahtu,kozmeticki salon.
Roba za kucu u Kaludjerici,stan na Zarkovu,masinu za pranje sudova,novi mikser.

E sad,ja sam malo priglupa end naivna,nesto meni tu smrdi.Da li se meni cini ili je tu jedina razlika u ceni onoga sto se dobija tom istom razmenom?Koja je onda razlika?

Princip je isti,sve su ostalo nijanse,samo sto se taj izraz lepi na onu sa pocetka price.Kod ovih drugih zavijen je u celofan laznog morala.

Trgovina na veliko,i trgovina na malo.

Nema malih i velikih.

Kurva je kurva.

Zakon logike.

Ona je ceo moj zivot

“Znate li priču o brineti? Onoj što mi je ukrala srce i onemogućila da ijednu drugu zavolim… Izluđivala me svojim ponašanjem, bila je nepopravljiva i bahata, najgora za one koji su loši prema njoj. Bila je prva cura koja mi je vratila za sve loše što sam joj učinio. Valjda je zato i ostala posebna. S njom je ‘volim te’ najteže prelazilo preko usana. Ne zato što je nisam volio, ni što nisam bio siguran šta osjećam prema njoj, nego zato što sam se bojao da će te dvije riječi sve pokvariti. Draže mi je bilo da joj kažem nešto glupo, izmamim osmijeh, iznerviram, naljutim, samo da dobijem od nje onu šašavu reakciju koju toliko volim. Jedina nikada nije zahtijevala lijepe riječi, obećanja i zakletve, a jedinoj sam sve to mogao dati onako iskreno i od srca. A nikada nisam… Druge su dobile najljepše riječi, najveća obećanja i lažno ‘volim te’, a ona je dobila ono što nijedna druga nije mogla: moje srce,samo što ona to nije znala, niti će znati.” #2 “Ne znam šta da ti kažem, mala. Prošlo je već isuviše dugo vremena kako te nema kraj mene, kako prsti više ne iscrtavaju konture tvojih usana niti linije po tvojim dlanovima, duboke, naglo prekinute.. I noćas opet pijem u tvoje ime, prećutno, uz osmeh i ono mangupisanje koje će uvek ići uz moje ime. I tražim te uporno u gomili, u telima tuđih žena u pripijenim haljinama, istim telima koja prije ili kasnije završe u mom krevetu, skoro savršena, nudeći zaborav, kratko utočište.. A onaj sat iznad kreveta koji je toliko puta brojao naše minute sada samo otkucava sekunde kajanja, praznoće. I prekorijeva me svakog jutra kako nedovoljno spavam, a svake pijane noći me podsjeća da sam na kraju, dok sviće, ipak sasvim sam. Ponekad dugo gledam u njega, ležim sam, potpuno miran i čekam one naše tri trojke i skoro nesvesno već sam na pola puta do tebe, čekam samo da srce pošalje tu poruku koju, sigurno, ni ne znajući, čekaš. Onaj tihi, stran osećaj izlazi iz srca i prevodi se u riječi, i to one dvije koje me najviše plaše.. Nedostaješ mi. Nedostaješ mi da dočekaš jutro kraj mene, koliko god daleko bila. Nedostaješ mi da mi pustiš kilometarsku poruku baš onda kada ne treba. Da se ljutiš zbog nje, i da se duriš kao dijete sve dok ti ne ispričam da si ti jedina zbog koje poželim da sam malo bolji. I još si jedina. Ali ipak biram one noći kojima to prestaješ da budeš i postaješ neka blijeda sjenka vremena, uvek prisutna nada mnom i u meni, ali tiha, mirna, jedna od onih što tu ostaju čisto da me podjsete da je sve moglo biti drugačije. Ali nije.” #3 Čekaj, ona? Ona nije bila ništa posebno. Svakako, umjela je da se smije kad joj je vjetar mrsio kosu, i umjela je da pleše dok joj kapi kiše umivaju lice i nije umjela da sakrije onaj dječiji osmjeh, kada su joj se prve pahulje uplele u kosu. I, da.. Umjela je naglas da kaže svaku misao i nije umjela da krije tajne od mene, nikada.. A nije baš ni bježala od vrijeđanja.. Bila je jedna od rijetkih koja je mogla bez ustručavanja da mi kaže kad sam kreten. I sjećam se da je vječito ignorirala sve što su drugi voljeli, i da je stalno tražila da voli ono što drugi nisu ni primjećivali. Stalno je bila zaljubljenik u jutranju rosu, u sunčeve zrake koji su se tek probili kroz oblake i u muziku koju su rano ujutru puštali na radiju. Govorila je da muzika tad najljepše zvuči, i da je jedino tada slušamo srcem.. I voljela je da sanjari na nekim dosadnim časovima.. I da čita. Sjećam se kako je gutala knjige, jednu za drugom.. I kako je stalno vezala kosu u onaj opušten rep i kako se rijetko kad šminkala i kako joj je osmijeh uvijek bio nekako preširok. I sjećam se kako sam u tim trenucima mislio na to kako je najljepša. I kako nisam mogao da vjerujem koliko sam sretan što mogu da budem u njenom društvu. I kako se divno smijala kad kažem neku glupu, otrcanu šalu i pogledam u njenom pravcu. Ma, da.. Bila je ona sasvim obična. Samo je to đavolski dobro krila. #4 Pametna je ona, znaš. Natjerala me je da je primijetim, nekako mi se uvukla pod kožu. Prvo me gledala onim svojim dubokim očima i smješkala se u mom pravcu. I taman kad sam pomislio, evo, još jedna opsesivna glupača, prestala je sa svim i pravila se kao da ne postojim. Prolazila pored mene bez i jednog jedinog pogleda. I onda sam sam sebe uhvatio kako je tražim i kako želim uhvatiti njen pogled i kako želim da se ponovo nasmiješi. Te njene oči, bile su poput noći. Mirne a tako nestašne. Pametne, znaš. #5 “‘Mračno je. Čuje se samo moj ubrzani puls i teško disanje. Otkucaji kazaljke na starom satu paraju savršenu tišinu. Otkucava vrijeme. Naše vrijeme, mila. Ustajem iz kreveta, palim cigaretu drhtavim rukama. Opet sam te sanjao. Ok, nisi više moja. Nisi prva koju sam imao pa izgubio. Ni prva s kim sam gužvao ovu istu posteljinu. Nisi prva koju sam zvao svojom, bez obzira da li sam to stvarno osjećao ili ne. Nisi prva koja je otišla. Povlačim dim i odsutno ga šaljem u tamu sobe. Pogledam prazno mjesto pored sebe na krevetu. Tvoje mjesto. Tako mi prokleto fališ. I u tome si prva.’”

CENOVNIK

- Koliko se plaća pretplata za cvrkut ptica?
- Kolika je cena vazduha u novim dinarima?
- Da li se hlad drveća plaća na sat ili na metar?
- Da li je cena sunca ista i leti i zimi?
- Da li cveće posebno naplaćuje gledanje, a posebno mirisanje?
- Koliko vremena treba da se sagradi planina srednje veličine?
- Da li je reka jeftinija na izvoru ili na ušću?
- Izvinite, koliko ste platili što ste se rodili?

Šta je besplatno?

 Samo ono što je najveće,najlepše i najvažnije.

 Duško Radović

Samo u prolazu

''Žalosno je kada ljudi koje ZNAŠ postanu ljudi koje si ZNAO.'' (nepoznat autor)
 Ljudi dolaze i odlaze. Neki kroz naš život promarširaju. Neki ostanu tek toliko da ostave male ali ipak neizbrisive ožiljke. Ne rane, nego ožiljke. Neke nikad ni ne primetimo. Neki ostanu tu zauvek, u dobru i zlu. Puno je solucija ali ipak mi se čini da je ova zadnja najređa. Vreme je prolazno i ljudi su prolazni, to je činjenica. Niko nije nezamenjiv. Bez svakog se može. Bez nekog lakše, bez nekog teže, nebitno ali život uvek ide dalje.....Bez svakog se može.... To je rečenica koja mene zapravo najviše boli. Otpočetka svakoga predodredi na rok trajanja. Kao da kupujem trajno mleko ali ipak znam da će se za određeni broj dana ukiseliti i pokvariti. Zbilja divno. Na što smo spali, mi ljudi.....
 Ipak, možda najgora kategorija od svih mogućih je kada neko koga voliš, ceniš i uživaš u njegovom društvu postane tek slučajni suputnik i stranac, tamo neka osoba koju si nekad davno znao. A, danas je daleka..... Strana.... Ima li išta bolnije od toga da neko ko ti je u određenom periodu životu bio sve, najednom postane tek jedan od prolaznika? I uspomena? I da imaš bolji odnos sa cigančićem koji prosi na cesti ili ženom koja te nehotice gurnula u tramvaju nego sa osobom koju si, tamo nekad davno, smatrao prijateljem? Iz ''znaš'' kad postane ''znao/la si''? Male životne nesreće. Mali licni porazi.....
 Što se mene tiče, imaju amerikanci za mene jednu jako primenjivu frazu, koja glasi: the story of my life. U svom, relativno kratkom životu, upoznala sam mnogo ljudi. I jedna od stvari koje nisam zapisala u onom postu gde nabrajam redom činjenice o sebi je ta da jako volim ljude. Bili oni visoki, niski, debeli, mršavi, bilo koje nacije, vere, rase, pola, dokle god su ljudi meni odgovara.... Puno sam ljudi upoznala, puno ih je prošlo kroz moj život. Ali jedna bitna činjenica je ta da često gubim one baš najbitnije ljude. Ljude do kojih mi je najviše stalo. Oko kojih se najviše trudim....... Samo odu. Jedna moja prijateljica me teši: ''Da su bili bitni i vredni truda, ne bi se nikad morala radi njih truditi. A, još bi manje odlazili.'' Možda ima pravo.... Možda, ko li će ga znati? Koji je razlog?... Ne znam.... Moje male životne nesreće. Ožiljci na duši.
 Vise puta mi se to dogodilo. I svaki put najviše boli. I verovatno će se dogoditi još puno puta.... Ali više nikada neću dopustiti da toliko boli. Ljudi će i dalje dolaziti i odlaziti. Kucati na vrata mog života bez namere da se u njemu duze zaustave. I dalje će me razočaravati. Ali... Bez svakog se može. Ipak na kraju ispada da svi mi imamo svoj rok trajanja. Životna tragedija, ništa drugo.
 Ljubim Vas sve!

Kada sam imao pet godina, moja majka mi je uvek govorila da je sreća ključ života. Kada sam išao u školu, oni su me pitali sta zelim biti kad porastem. Napisao sam "sretan". Rekli su mi da nisam razumio zadatak, a ja sam im rekao da nisu razumeli život.

Zivotne mudrosti

Ovo je napisao Andy Rooney, čovek koji je imao poseban dar: umeo je da kaže vrlo mnogo s vrlo malo reči…

Naučio sam…
Najbolji školski cas je sedeti na podu ispred nogu starije osobe.
Naučio sam…
Kada si zaljubljen, to se vidi.
Naučio sam…
Kada mi samo jedna osoba kaze „ulepšao si mi dan“- onda je moj dan sasvim drugačiji.
Naučio sam…
Da je najmirniji osećaj na svetu, kada ti dete zaspi u naručju.
Naučio sam…
Da je važnije biti ljubazan nego biti u pravu.
Naučio sam…
Da nikada od deteta ne smeš odbiti poklon.
Naučio sam…
Da uvek možeš za nekoga moliti, ukoliko sam nema snage da može sebi pomoći na drugi način.
Naučio sam…
Da ti je, bez obzira koliko ozbiljnosti život od tebe zahteva, uvek potreban prijatelj s kojim se možeš glupirati. Naučio sam… Da je ponekad sve što je nekome potrebno, nečija ruka za držanje i srce za razumevanje.
Naučio sam…
Da su najjednostavnije šetnje u letnjim večerima s mojim ocem, dok sam bio dete, učinile za mene čudo kada sam odrastao.
Naučio sam…
Da je život kao rolna toaletnog papira. Što je bliže kraju, brže ide.
Naučio sam…
Da trebamo da budemo zahvalni što nam Bog ne daje uvek ono što tražimo. Da se novcem ne mogu kupiti čast i stalež.
Naučio sam…
Da mali svakodnevni događaji čine život spektakularnim. Naučio sam… Da je ispod svačijeg tvrdog oklopa neko ko želi da je cenjen i voljen.
Naučio sam…
Da Bog nije sve učinio u jednom danu. Zašto ja mislim da mogu?
Naučio sam…
Da činjenice, ako ih ignorišem ili izbegavam, ne menjam.
Naučio sam…
Kada planiraš osvetiti se nekome, time samo dozvoljavaš sebi da te ta osoba nastavi vređati. Naučio sam… Da ljubav, a ne vreme, leči sve rane.
Naučio sam…
Najlakši način da kao ličnost rastem, da se okružim ljudima koji su pametniji od mene.
Naučio sam…
Da svako koga sretneš, zaslužuje da ga pozdraviš s osmehom. Naučio sam… Da niko nije savršen, dok se ne zaljubiš u njega.
Naučio sam…
Da je život tvrd i zahtevan, ali da sam ja žilaviji i izdržljiviji.
Naučio sam…
Da dobre prilike nikada nisu izgubljene; neko će se uvek poslužiti onima koje ti propustiš. Naučio sam… Kada naučiš da živiš u luci gorčine, sreća ce se uvek sidriti negde drugde.
Naučio sam…
Da bih voleo da sam svom dedi, pre nego što je umro, još jednom rekao da ga volim.
Naučio sam…
Da treba podeliti reči koje su nežne i mekane, jer ćeš ih sutra možda morati pojesti. Naučio sam… Da je osmeh jedan jeftin način da popraviš svoj izgled.
Naučio sam…
Da ne mogu da biram kako ću da se osećam, ali da mogu odlučim šta ću da uradim sa tim.
Naučio sam…
Da, kad ti jednom novorođeno unuče uhvati mali prst svojom šačicom, ti si zarobljen doživotno.
Naučio sam…
Da svi žele da žive na planini, ali da se sva sreća i rast događaju dok se penješ.
Naučio sam..
Da je dobro davati savet samo u dva slučaja: kada ga neko traži ili kada je pitanje života i smrti.
Naučio sam…
Što imam manje vremena, više stvari mogu napraviti.
Naučio sam…
Ujed od psa neće proći ako psa ubiješ.

Dobra stara vremena

"‎"Svakog jutra, prosečan Srbin, u demode kineskoj garderobi, ispija brazilsku kafu, seda u italijanski auto, kupi za doručak francusko pecivo, vozi ulicama asfaltiranim nemačkim parama i stigne na posao u austrijsku firmu. Odmah uključuje japanski mini-kompjuter i na engleskom jeziku počne da obavlja radne obaveze... A kad se vrati sa posla negde u kasnim večernjim časovima, opere ruke turskim sapunom, otvori slovenački frižider, izvadi iz njega konzerviranu američku hranu, nalije čašu portugalskog vina, upali južnokorejski televizor i uživa u latinoameričkim sapunicama, dok ga greje ruski gas... Eto zato volim Srbiju i sve domaće!"

 U dobra stara vremena bilo je ovako:

 "Svakog jutra, prosečan Srbin, u modernoj garderobi (koju su proizvodili Beko, Kluz i ostali, a koja se izvozila po celome svetu), ispija čuvenu Centropromovu kafu, seda u domaći auto koji se proizvodio i u Kragujevcu i u svakoj republici bivše Jugoslavije, kupi za doručak PKB pecivo i jogurt, vozi ulicama asfaltiranim nemačkom ratnom odštetom ili parama koje su nemački turisti ostavili na Jadranskoj obali ili od nekog Titovog bespovratnog kredita kojim nas je svet u to vreme obasipao. I posle par minuta stigne na posao u državnu firmu gde je bio bog i batina, odnosno Radnik Samoupravljač... Odmah se uhvati za Iskrin telefon i na SRPSKOM jeziku počne da obavlja radne obaveze, bez obzira da li zove Ljubljanu, Zagreb, Skoplje, Sarajevo ili Prištinu.
 A kad se vrati sa posla najkasnije u 2 popodne, opere ruke Merima sapunom iz Kruševca, otvori domaći frižider, izvadi iz njega nekonzerviranu hranu - njeguški pršut, homoljski sirac i domaće čvarke, nalije čašu dobrog Vršačkog vina, upali EI Niš televizor i uživa u domaćim TV programima, dok ga greje spokojnost i bezbrižnost."

 Eto zato volim DOBRA STARA VREMENA!"

Zlatna ribica i nijedna zelja

Život je čudan. Patnja je učitelj.
Borite se i opirete, patite.
Mislite da je nepravedno to što vam se događa.
Iskušavate sve svoje stilove plivanja kroz mutnu vodu, ali ne ide.
Tada jednog dana odlučite da je DOSTA.
I da vam to uopste ne treba.
Ne, niste se predali, samo ste odjednom shvatili da imate ZLATNU RIBICU i NIJEDNU ŽELJU. Kako to?
Lepo......ujutro ustanete i pustite dan da teče.
Kažete "Dobro jutro" i nasmešite se. Sve što vam ide od ruke - radite.
 Ono što ne - ostavite. Nije važno. Sledeći dan se reši sam od sebe - glatko.
 Gledajući u lice dana počnete primećivati stvari koje pre niste.
I na vaše veliko čuđenje, počinju se dešavati čuda u vašem životu.
A patnje sve manje.
Kažete hvala što postojim i više se ne brinete nad svojom sudbinom.
 Shvatili ste da ruže cvatu i u vašem vrtu. Opet  ponavljanje "Dobar dan" i "Laku noć" otvorilo vam je oči kako stvari funkcionisu.
Jutrom rano s dobar dan uđe dan u vaš život i sve što ide s njim.
 Naveče ga lepo ispratite....Sve što dođe to i prođe. Tako i vaše brige i problemi.
Zahvalite svome nemiru koji vam ne dopušta da budete nevidljivi.
Ali nemojte zadržavati ništa .....samo pustite.....
 Nikoga ne možete zadržati ko ne želi biti zadržan.
 Ako život ne donese onoga koga želite, nemojte odmah tražiti drugoga. Nećete se utešiti. Ostanite neko vreme u svojoj samoći. U tišini sebe.
 Ona će vam pomoći da se prašina slegne i da s vremenom promenite pogled na situaciju.
 Novi odnos bi samo povećao vašu patnju. U nerazjašnjenim osećajima samo ćete stvarati još veću zbrku....ili držati srce stisnuto.....
 Tada, kada osetite da ste spremni......ili.........kada neko ušeta u vaš život gotovo neprimetno a da ga uopste niste tražili......opustite se......
 Nemojte se brinuti, nemojte se boriti protiv svojih osećaja, jer.............................sve što treba doći - doći će! Sve što trebate znati, saznat ćete i sve što se treba dogoditi, dogodit će se - unatoč svemu! 

 

Zivot je lep

Zivot je lep... Samo smo MI cesto pesimisti ... :) Evo nekoliko recenica koje vam u nekim trenutcima mogu pomoci!
 -Mozda Bog zeli da sretnemo nekoliko pogresnih ljudi pre nego sto sretnemo onu pravu osobu.Tako da kada je napokon sretnemo budemo svesni koliko moramo biti zahvalni na tom poklonu!
 -Kada se vrata srece zatvore,otvore se druga,ali cesto tako dugo gledamo u zatvorena vrata,da ne primecujemo ona koja su nam se otvorila!
 -Najbolja vrsta prijatelja je ona sa kojima mozete sedeti celo vece ne reci ni reci,a kada odlazite osecate se kao da je to bio najbolji razgovor u zivotu!
 -Istina je da ne znamo sta imamo dok to ne izgubimo,ali je istina i da ne znamo sta nam nedostaje dok to ne nadjemo!
 -Dati nekome svu svoju ljubav ne znaci i da ce oni voleti nas.Ne ocekujte ljubav zauzvrat,samo zelite da im budete u srcu,ali ako ne budete,budite zadovoljni sto je u vasem!
 -Potreban je samo minut da se zaljubite,sat da vam se neko svidi,dan da nekoga zavolite,ali potreban je ceo zivot da nekog zaboravite!
 -Ne idite za izgledom:moze zavariti.Ne idite za bogastvom:moze nestati.Idite za onim ko vas cini radosnim jer treba samo jedan osmeh da ulepsa los dan!
 -U zivotu postoje trenutci kada vam neko toliko nedostaje,da ga pozelite izvaditi iz svojih snova i zagrliti u stvarnosti!
 -Sanjajte sta zelite sanjati,idite tamo gde zelite ici i budite sta zelite biti jer samo je jedan zivot i samo jedna prilika da ucinite sve ono sto zelite uciniti!
 -Imajte dovoljno srece da budete nezni i dovoljno izazova da budete jaki,dovoljno tuge da budete saosecajni i dovoljno nade da budete srecni!
 -Uvek se stavite na tudje mesto-ako se ne osecate dobro verovatno se ni ta osoba ne oseca dobro!
 -Najsrecniji ljudi nisu oni koji imaju ono sto je najbolje vec oni koji najbolje iskoriste ono sto imaju!
 -Sreca postoji za one koji placu,one koji su povredjeni,one koji traze i oni koji se trude jer samo oni znaju ceniti ljude koji dotaknu njihov zivot!
 -Ljubav zapocinje osmehom..raste poljupcima i zavrsava suzom.Svaka buducnost se gradi na proslosti:ne mozete uspeti u zivotu ako se ne oprostite od greske i ne zaboraviti slomljeno srce! -Kada ste se rodili plakali ste,a svi oko vas su se smesili.Zivite tako da kad umrete vi budete nasmeseni,a da svi oko vas placu! BUDMO ZAHVALNI STO SMO IMALI PRILIKU DA SE RODIMO I UZIVAMO U ZIVOTU!!!!!!!!!!!!ZIVOT NE BI BIO ZIVOT DA U NjEMU NE PATIMO,VOLIMO,PLACEMO,SMEJEMO SE I UZIVAMO!!!!! Ne zaboravite: GLEDAJTE POZITIVNO I VIDECETE LEPO! :)

Zivot je tren

Zivot je tren.Samo treptaj,tek bljesak necega.I to malo sto bas morate biti i zli i pakosni i nanositi nepravdu, kad je to potpuno besmisleno i kad ce nam uskoro svima nad telima sustati lisce. Sreca je nesto u vama, kad dobro u vama ozari vam lice,osmeh srece,kad volite i kad nekom pomognete. Sreca je tako blizu, izbor je vas, dobar ili los covek, zelim vam da se pogledate u ogledalo....... Il da se bar jos jednom zaljubite..........

Zivot te nece maziti

I kada pozelis plakati, ti se nasmej...I kada osecas da se lomis, ti pogledaj visoko...I kad vidis da ti sreca odlazi, ti stavi zivot na kocku...I kada vidis da gaze po tebi, ti se digni s poda... I kada vidis da ljubav odlazi, ti je pusti da ide...Zivot te nece maziti... Ne dopusti da budes lutka, ne dopusti da ljudi kazu da si bila kukavica jer to bi bilo kao da se nisi ni rodila... Digni glavu visoko, nasmej se tuzi, suzama prkosno pogledaj gore... I sto god te u zivotu ceka, ti budi svoja... SAMO CES TAKO POSTATI JAKA

Privatni haos

Imam svoj privatni pogled na teoriju haosa... vidim, gledam sve veze univerzuma kako se polako razvezuju... Pravila sam greske u proslosti... sada ne zelim da trosim energiju na njih... Ono sto je vec jednom ucinjeno ne moze se ponistiti... Zato i nema smisla kaznjavati se... kome bi to pomoglo? Nikome, a najmanje meni... Znaci necu misliti o izgubljenim ljubavima, propalim karijerama, protracenog talenta, izdajama... Sve mi to prokleto smeta... Ostavicu moju melodramu iza sebe... Uradicu ono sto bi svako razuman uradio... Zadovoljicu se dovoljno dobrim, dobrim sitnicama... Nedostatak srece je ono sto ne mogu da podnesem... Niko me nije upozorio na to... Tone procitanih stranica, krize za ono i ovo, zbog toga i ovoga... kriza srednjih godina... Nijedan doktor, guru, cudak ili varalica nije nikada pomenuo nedostatak srece... Niko nije upozorio, niti predlozio lek... Niko nije znao da opise da se tako prisunja, neprimetno i lako, pa slomi sve u nama... Prokleta sitnica... nedostatak srece... 

Pocetak

Zivot je sve nešto iz početka. Juče i prekjuče sutra ne vrede. Nema na svetu dva ista petka, dve iste nedelje, dve iste srede. Pa čemu onda razočaranja? Ako je jedna ljubav - corak, Odmah se drukčije i lepše sanja. I kad si najviše tužan i gorak nekih se novih očiju setiš i shvatiš da letiš... divnije letiš. Ko je to video da dečak pati? Da kunja kmezav i da plače? Svaki put moraš iznova znati da voliš bolje, da voliš jače. Ne da se vadiš. Ne da se tešiš. Već da se istinski do neba smešiš. Nema na svetu dve iste srede, dva ista utorka, dva ista petka. Sve nove ljubavi drukčije vrede. Zivi se svaki put iz početka. Zivi se da se nikad ne pada. Da budeš snažniji posle oluje. I da se u tvom srcu već sada 100 zlatnih zvezda unapred čuje.

Opet ništa se ne menja!

------- Opet ništa se ne menja!--------- Osim silnog razočarenja, svaka sitnica me skenja. U nikog nemam poverenja. Zar da sledim tudja uverenja? Ako mora tako - dovidjenja! Čekam epilog uništenja svih buducih pokolenja... Suočena sa teškim lazima u sluzbi vašeg rezima necu da skidam kapu zverima i ratnim profiterima nekim ljudima sa mudima, dugim lepljivim prstima herojima u skupim kolima, kao i njihovim poltronima! Gradom hodaju odrpanci, kučke, saneri, pijanci... Klinci deluju k'o stranci, jer ih kite zlatni lanci. Cerke mamine i tatine i ne znaju šta su batine drolje vuku vucibatine, od bronze pa do platine........
 Homice - nastrane mladice uvek gledam ispod oka. Što me mrzi takva stoka - stvarno zabole me djoka! Da dusu spasite od uroka i zbrisete od poroka spremite brdo novčanica, pa pravac kod proroka. Pročitacu niz splačina - novih novina iz novina. Gledacu slike jebacina k'o neka matora seljacina. Znacu razloge ludila što idila nije pobedila.

ljubav, smrt, moc i vreme

Četiri moci nas vode - ljubav, smrt, moc i vreme. Potrebno je voleti jer nas Bog voli. Potrebna je svest o smrti da bismo dobro razumeli zivot. Potrebno je boriti se da bismo rasli, ali tako da ne upadamo u zamku moci koju smo time stekli jer znamo da ona ništa ne vredi. Najzad, potrebno je prihvatiti da je naša duša, iako večna, u ovom trenutku uhvacena u mrezu vremena, sa svim njegovim prilikama i ograničenjima.

Skice zivota

Ljutio se na samog sebe, ali onda je pomislio kako je, u stvari, sasvim prirodno sto ne zna sta zeli. Covek nikad ne moze znati sta treba da zeli, jer zivi samo jedan zivot i nikako ne moze da ga uporedi sa svojim prethodnim zivotima, niti ga u sledecim zivotima popraviti...
 Nema nikakve mogucnosti da proveri koja je odluka bolja jer ne postoji mogucnost poredjenja. Covek prozivljava prvi put sve i bez pripreme. Kao glumac koji igra predstavu bez ikakve probe....
Pa koliko onda vredi zivot ako je prva proba zivota vec sam zivot? Zivot je onda uvek sličan skici. Samo, ni skica nije prava rec, jer je skica uvek nacrt za nesto, priprema za sliku. A skica koja je nas zivot je skica ni za sta, crtez iz koga ne sledi slika.  

 

Mnogo je ljudi,al čovek je redak..

Lazemo da bismo obmanuli sebe, da utesimo drugog, lazemo iz samilosti, lazemo da nas ne bude strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tudju bedu. Lazemo iz ljubavi..... lazemo zbog postenja. Lazemo zbog slobode. Laz je vid naseg patriotizma i potvrda nase urodjene inteligencije. Lazemo stvaralacki, mastovito, inventivno.