Lazes

Vratit cu se kao i obicno Oprostit cu ti sve Jer to je logicno Trajat cemo mozda Dan, dva ili tri A ti se i dalje neces mjenjati... Lazes kad klecis I kada molis Lazes kada kazes Da me volis Sve radis samo Radi reda A ne znas da te odozgo Neko gleda!!!

Pusti me

Pusti me samo da gledam u daljinu, da slusam ovu muklu tisinu ..dok negde u noci trazim tvoje oci... Pusti me da ti se u zagrljaj zavucem, pa sama sebe bolom dotucem... Pusti me da sanjam nocas tebe, da necim makar umirim sebe... Pusti me da setam ulicama dugim, da te samo u snovima ljubim... Pusti me da suzama umivam lice i volim neke tvoje sitnice... Pusti me ne zatvaraj mi prozore sanjacu te do zore i ne prekidaj mi snove jedino sto imam to je od ljubavi ove...

čarobna noć

Još jedna čarobna noć kojoj se predajem.U samoći , u svojoj sobi, slušam Balaševića, prepuštena samoći, kreće čarolija.Otvaram dušu samoj sebi i Bogu.Nižem snove u biserne ogrlice, suzama nanizane. Taktovi D-moll-a dodaju note na moju tugu.Suze kaplju po tastaturi.Radosnice ili suze tuge, sve jedno....Moje su.Niko ih ne vidi, niko ne čuje moje jecaje...Samo nebo me prati.mesec obasjava puteve kojima lutam kroz snove tražeći tračak nade.Pronalazim u nizu Zvezda jednu, baš za mene što sija.U njoj tvoje oči.Sanjam, dišem.Stihove točim do same zore. Pronalazim u nizu Zvezda jednu, baš za mene što sija.U njoj tvoje oči.Sanjam, dišem.dišem punim plućima, ushićena...lagano, čarolija nestaje.Zraci Sunca raspršuju iluzije.Stiže sigurnim korakom novi dan.Grabi me...A ja neću Svetlost... Ne, ne volim Zore, ni jutra sveža. U kolotečini noći svoja sam , sama. Carujem mislima pod okriljem tame.Ne treba mi ovo jutro. Uzmite ga....

Prvi susret

Prvi susret, pogledi, drhtaj, napetost. Uzbudjenje trenutka, drhtaj ruke, reci koje su se sakrile negde u dubini duse. Zelja da budes neko drugi, ili onaj ko si! Nije vazno, uzmi ili ostavi! - Sta hoces da pijes? Miris blizine, dodir ruku, njene usne koje nezno dodiruju casu. Uzdah strepnje, zelje, nade. Oci koje traze, snovi koji se kriju u pokretu. Cuti malo i samo slusaj! - Kelner! Vreme se polako vuce, kucka prstima po ploci stola! Zasto svi gledaju u nas? Zuljaju me nove cipele! Sta da joj kazem? Uh, opusti se malo covece! - Molim vas, dva piva!

Nemir

Zasto mi je odjednom ovaj dan postao besmislen...zbog svega sto si mi rekao... ma, sve to sam
znala, bio si iskren, hvala ti... ali zasto ja ipak želim da predjem reku, iako znam da će me taj
prelazak umoriti, a dolazak na drugu stranu dokrajčiti. Sta to postoji u čoveku da želi da se uveri,
iako mu je u dubini duse jasno kakav je ishod. Ili misli da će ga bas on promeniti, snagom volje,
ljubavi ili čega god. A rekla sam neći ni da probam.... i jos uvek to mislim, a opet, dan je poprimio
neku sumračno bolnu boju kada sam shvatila da sam definitivno odlučila da ću ostati sa ove strane

reke. Zasto boli ako sam sigurna u svoj izbor ??? Ili, ipak nisam...