Patuljci žive u kuglama (J. Klepac)
Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni.
Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji. Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vaša pitanja, kako god teška ona bila.
Njih možete pitati zašto je nebo plavo i zašto drveće uvis raste želeći dosegnuti sunce, kamo putuju reke, tko je nas obojio i odakle cveću ime… njih mozete pitati gde to sunce spava i gde se kriju drevni gradovi, zašto ne možete razdvojiti mleko i čaj da opet budu kao pre nego što ste ih pomešali, ne želeći piti ni jedno ni drugo već nešto treće… njih možete pitati zašto rastemo, zašto učimo, zašto se ponekad osećamo tako svadljivima ili tužnima…
Zašto sanjamo?
Tko je stvorio oblake i zvezde, slova i brojeve, planine i mora?
Zašto ljudi stvaraju pa ruše?
Pa opet grade ispočetka?
Ne verujete?
A osećate li se vi katkada, dok ste u blizini nekih ljudi ugodno, pametno, duhovito, plemenito, puni vrlina? Izazivaju li, mozda, neki drugi ljudi u vama čudne osećaje nelagode, hteli biste se udaljiti, pobeći od njih, ili se samo svađati s njima jer vas ljute, a vi i ne znate zašto?
Da, to je istina.
Ima ljudi koji izazivaju i potiču ono najbolje u nama i drugim ljudima, samo…ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled. Oni ne vole nositi zlato ni srebro (a po njihovu bismo ih sjaju možda prepoznali), jednostavno, ni po cemu se ne ističu od ostalih ljudi.. a ipak, čine nam zivot lepšim, svetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim. Katkad ih možemo prepoznati po smehu onih oko njih, ljudi ili dece, po vedrim licima kojima su okruženi, po sretnim pričama ili pesmama, ili po glazbi kojoj uče decu. U njihovoj blizini nema mržnje, ljutnje ili ružnih reči. Okruženi su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu. Oni nas uče kako živeti, kako se radovati, kako voleti.
Zovu ih Zlatni ljudi. Svako sretne nekog zlatnog čoveka, a toga čak i ne mora biti svestan. No, trag toga susreta ostaje. Prepoznat ćete ga u očima koje sjaje i u osmehu koji ostaje na licu, u lepu, smirenu i ispunjenu osećaju sreće u grudima.
Potrazite Zlatne ljude… tu su… oko nas…
Na sebe obucite dusu, provozajte se razumom, a nastanite se u ljudskim srcima....
Ima ljudi na kojima srebro nikada ne tamni.
Ima ljudi na kojima zlato toplije sjaji. Ima ljudi koji znaju odgovore na sva vaša pitanja, kako god teška ona bila.
Njih možete pitati zašto je nebo plavo i zašto drveće uvis raste želeći dosegnuti sunce, kamo putuju reke, tko je nas obojio i odakle cveću ime… njih mozete pitati gde to sunce spava i gde se kriju drevni gradovi, zašto ne možete razdvojiti mleko i čaj da opet budu kao pre nego što ste ih pomešali, ne želeći piti ni jedno ni drugo već nešto treće… njih možete pitati zašto rastemo, zašto učimo, zašto se ponekad osećamo tako svadljivima ili tužnima…
Zašto sanjamo?
Tko je stvorio oblake i zvezde, slova i brojeve, planine i mora?
Zašto ljudi stvaraju pa ruše?
Pa opet grade ispočetka?
Ne verujete?
A osećate li se vi katkada, dok ste u blizini nekih ljudi ugodno, pametno, duhovito, plemenito, puni vrlina? Izazivaju li, mozda, neki drugi ljudi u vama čudne osećaje nelagode, hteli biste se udaljiti, pobeći od njih, ili se samo svađati s njima jer vas ljute, a vi i ne znate zašto?
Da, to je istina.
Ima ljudi koji izazivaju i potiču ono najbolje u nama i drugim ljudima, samo…ti se ljudi ne mogu otkriti na prvi pogled. Oni ne vole nositi zlato ni srebro (a po njihovu bismo ih sjaju možda prepoznali), jednostavno, ni po cemu se ne ističu od ostalih ljudi.. a ipak, čine nam zivot lepšim, svetlijim, ispunjenijim, svrhovitijim, plemenitijim. Katkad ih možemo prepoznati po smehu onih oko njih, ljudi ili dece, po vedrim licima kojima su okruženi, po sretnim pričama ili pesmama, ili po glazbi kojoj uče decu. U njihovoj blizini nema mržnje, ljutnje ili ružnih reči. Okruženi su dobrotom, a takvih ljudi ima u svakom gradu. Oni nas uče kako živeti, kako se radovati, kako voleti.
Zovu ih Zlatni ljudi. Svako sretne nekog zlatnog čoveka, a toga čak i ne mora biti svestan. No, trag toga susreta ostaje. Prepoznat ćete ga u očima koje sjaje i u osmehu koji ostaje na licu, u lepu, smirenu i ispunjenu osećaju sreće u grudima.
Potrazite Zlatne ljude… tu su… oko nas…
Na sebe obucite dusu, provozajte se razumom, a nastanite se u ljudskim srcima....
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.