Sedimo na steni kraj mora. Opijeni mirisom ,blaženim osećajem da smo blizu sna.Konačno sami, pobegli od ljudi. Grešni, a srećni.Pričamo o svemu onom što godinama bi nekom da kažemo, a čekali smo jedno drugo da to izgovorimo.. Pripijaš se uz mene,otkopčavaš mi haljinu.Ona pada niz moje telo.Prstima ti milujem usne,šapućem opasne reči na uho,i klizam usnama niz vrat.Ljubimo se ,vatreno,požudno,onako kako mogu samo grešnici,kad ljube zabranjeno.Toplim rukama zaranjaš medju moje grudi,pa usnama niz telo.Talasi svojim šumom nameću ritam u kom nam tela poigravaju.Dah me obara,miris tvog tela izludjuje.O Gospode, daj da traje ovaj san.Bokovi nam se prepliću.Kolenima te obuhvatam,zaranjaš u dubine mojih požuda.Vrisak se prolama kroz talase.I more je poludelo noćas zbog nas.Sladostrašće na obali mora,jednog leta,nekog trena,u nekom snu...nedosanjanom..