Sat otkucava, ali moje vreme ne ide. Jos uvek sam tu gde sam bila, stojim I tapkam u mestu improvizirajuci korake I podizuci prasinu da ostavim dojam da se krecem. Osecam da ce mi tako biti lakse. Nemam sta da oprostim sebi. Svaki greh pocinjen zbog tebe, za mene nije greh…
Sinoc si mi opet rekao…da me volis. Lepo je zvucalo, zar vredi pricati o lepoj pesmi, ako je stvorena da se slusa? Moja cula su budna zbog tebe, svo ovo vreme. A vreme je skupo, no ja kazem sebi – ako ne znas sta je dobro, znas sta je skupo. Valjda sam se povodila tim, cim sam odabrala da sledim stazama bola I srece sa tobom. Ne razumeju me mnogi…zapitam se, da li su ikada voleli? Ako jesu, zar je moguce da nam to rade iz pakosti, a ako nisu…zasto se ne radujem, sto zivimo najvecu ljubav? Ne znam, a ne znam ni zasto obicno “zasto” u nasem slucaju nema svoje “zato”.
Ponekad me grize savest. Zbog tebe. Zbog svake lose reci upucene tebi…prekora, loseg saveta…Samo sam htela da budes bolji. Nisam znala da si najbolji takav kakav si. No, ja hocu..bolje I uvek bolje. Zasto se nisam zadovoljila mojim jedinim savrsenstvom? Ne znam…
Mislila sam da se mogu odmoriti od tebe, da kada se prasina spusti, da ce biti lakse doneti odluke, da cemo znati koliko smo duzni jednom drugome, poljubaca, ljubavi, prekora…Ali nisam znala. Prasina se spustila..ali zrak je jos uvek tu. I osecam tvoj miris u svakom kutku oko sebe, svaki pedalj nosi tvoj trag…I prosto je neizbrisiv. Tako je kad zavolis, bezuslovno. A ja tebe volim bez ijednog uslova, bez ijednog povoda. Zasto ti sve prastam…pa zar ljubav nije dovoljan razlog za to? Zar nas ona nije naucila kako da zivimo srecu I prezivimo bol? Zar je neko napisao razloge za nju? Nije…ko misli drugacije, bolje neka cuti…I nikada ne kaze, ono sto misli. Ja ne prihvatam drugo misljenje…za mene si ti jedan, jedini, nepopravljiv ali savrsen…za mene…ne za druge. Tacno je da je smisao zivota traganje za srodnom dusom, za onim drugim delom nas, koji je ostao sam nekada u proslosti…Cudno, ja sam prerano pronasla tebe…No, imam ja vremena za neke druge bore, bitno je da si ti tu…samo da te cujem, vidim, dodirnem, poljubim…sanjam…I ne treba mi vise nista. Samo Ti. (Malo li je?:))
Nas pocetak je uvek tamo gde je kraj.
P.S. Priblizi se onome ko se od tebe udaljio…jos uvek sam tu samo za tebe.
Sinoc si mi opet rekao…da me volis. Lepo je zvucalo, zar vredi pricati o lepoj pesmi, ako je stvorena da se slusa? Moja cula su budna zbog tebe, svo ovo vreme. A vreme je skupo, no ja kazem sebi – ako ne znas sta je dobro, znas sta je skupo. Valjda sam se povodila tim, cim sam odabrala da sledim stazama bola I srece sa tobom. Ne razumeju me mnogi…zapitam se, da li su ikada voleli? Ako jesu, zar je moguce da nam to rade iz pakosti, a ako nisu…zasto se ne radujem, sto zivimo najvecu ljubav? Ne znam, a ne znam ni zasto obicno “zasto” u nasem slucaju nema svoje “zato”.
Ponekad me grize savest. Zbog tebe. Zbog svake lose reci upucene tebi…prekora, loseg saveta…Samo sam htela da budes bolji. Nisam znala da si najbolji takav kakav si. No, ja hocu..bolje I uvek bolje. Zasto se nisam zadovoljila mojim jedinim savrsenstvom? Ne znam…
Mislila sam da se mogu odmoriti od tebe, da kada se prasina spusti, da ce biti lakse doneti odluke, da cemo znati koliko smo duzni jednom drugome, poljubaca, ljubavi, prekora…Ali nisam znala. Prasina se spustila..ali zrak je jos uvek tu. I osecam tvoj miris u svakom kutku oko sebe, svaki pedalj nosi tvoj trag…I prosto je neizbrisiv. Tako je kad zavolis, bezuslovno. A ja tebe volim bez ijednog uslova, bez ijednog povoda. Zasto ti sve prastam…pa zar ljubav nije dovoljan razlog za to? Zar nas ona nije naucila kako da zivimo srecu I prezivimo bol? Zar je neko napisao razloge za nju? Nije…ko misli drugacije, bolje neka cuti…I nikada ne kaze, ono sto misli. Ja ne prihvatam drugo misljenje…za mene si ti jedan, jedini, nepopravljiv ali savrsen…za mene…ne za druge. Tacno je da je smisao zivota traganje za srodnom dusom, za onim drugim delom nas, koji je ostao sam nekada u proslosti…Cudno, ja sam prerano pronasla tebe…No, imam ja vremena za neke druge bore, bitno je da si ti tu…samo da te cujem, vidim, dodirnem, poljubim…sanjam…I ne treba mi vise nista. Samo Ti. (Malo li je?:))
Nas pocetak je uvek tamo gde je kraj.
P.S. Priblizi se onome ko se od tebe udaljio…jos uvek sam tu samo za tebe.
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.