San

Sunce moje lepo, znas li da sam te sanjala... toliko sam se molila za to, i .... dolazis nasmejan,
prodornog pogleda koji dopire do mog najdaljeg sećanja... sećanja na tebe.
U tom snu nema nikakvih prepreka nasoj ljubavi, sve teče, klizi, kao voda kroz prste, nista ne
zapinje , nema stega koje nameće razum... sve sam bespomoćnija pred tvojom ljubavlju, ovo je
mesto gde me nećes otresti kao pahulju sa kaputa i reći mi nisam ja za tebe...
Na javi ti nisam odgovorila, evo sad mogu, želim... volim te, ne znam kako, ne znam zasto, ne znam
kako je moguće, ali volim, i kroz tu ljubav ja bolim samu sebe...
Privijam se uz tebe, osećam tvoj dah i svu silinu čežnje čuvane danima.... nema nikoga, sami u
svojoj strasti i trenucima apsolutnog pripadanja. Molim te, obećaj mi nesto, neka ovo bude nase
mesto,
ovi snovi, tu ćemo se sretati, ne moras da se najavis, lepo obučes, ponesi samo dobru volju i mrvicu

večnosti, biće dovoljno, znas gde sam, čuvam ti mesto na uzglavlju nade...