♥♥♥

♥♥♥...Ponekad odlutam...Tek toliko da budem sama...Stvarno sama...Da čujem sebe, svoje misli...Ne treba mi puno vremena...Par minuta, tek toliko da kažem sebi šta želim, šta osjećam...I onda se vratim...Ponovo slušam druge, slušam tuđe želje i snove...I ponovo zaboravim na sebe...I čekam...Čekam da ponovo odlutam...♥♥♥

Ovaj plast od nesanice i ta samoca mucna i duga.Sto se na srce spusta ko teg....Popalo inje na trepavice.Ne gledaj...Veruj,nije to tuga....Sve to Sve to samo je sneg...

Nisam bezgrešna, ni nepogrešiva...Ne umem da mrzim, ali znam da vratim...Ne volim laž, ali kada je potrebno, umem da slažem...Iskrena samo za one koji zaslužuju...Naivna za one, koji misle da mogu lako sa mnom...Glupava, kada mi nešto ne odgovara...Pametna dovoljno, da te spustim na zemlju i još dva metra ispod nje...U suštini, posebna a u isto vreme jednostavna....

Slap

Slap Teče i teče, teče jedan slap; Što u njem znači moja mala kap? Gle, jedna duga u vodi se stvara, I sja i dršće u hiljadu šara. Taj san u slapu da bi mogo sjati, I moja kaplja pomaže ga tkati. Tiho, o tiho govori mi jesen Tiho, o tiho govori mi jesen: Šuštanjem lišća i šapatom kiše. Al zima srcu govori još tiše. I kada sniježi, a spušta se tama, U pahuljama tišina je sama.

Gore sam, u paklu ili raju, procenite sami. Svakako uživam u tami. I nemoj da bi me oplakivali. Pesnici uživaju u osami

Ja sam od onih...

Ja sam od onih, što izvesne stvari prećutkuju, da ih ne bi pokrali, a ipak vole da ih "kradu". Od onih , što su čvrsto nogama na zemlji i tako divno odlepljeni od njene tvrde kore, negde između sumraka i svitanja; od onih što čeznu za tvojim očima, a uplaše se sebe, kad ih u njima vide....

Ja sam od onih nisam od ovih i nisam ovde, jer ne volim crne krugove koji postaju sve crnji. Ja sam od onih, što jecaju uz trubače i zvuke akustične gitare i groze se računarski sazvakanih nota. Od onih, što vole čudnom jednostavnošcu koja doseze do iznenadjujuce slozenosti. Od onih, što vole slobodu duha, daha, pokreta, mira… Od onih, što ljube,bez obzira da li su ljubljenoj osobi, čudne sa svim svojim licima ljubavi.

Ja sam...

Ja sam zena u godinama - ujutru izgledam kao ustipak, u podne kao rosa, u cetiri kao krpa, a uvece kao Pepeljuga. U ponoc sve nestaje, pa iz pocetka. Srecom, pa uvek postoji pocetak. 

Neki novi klinci

Kad god slusam Balasevica i onu njegovu"Neki novi klinci" dotakne me seta...Secam se velike kajsije u dvoristu mojih ,vec davno umrlih ...Moja baka i deda i njihovo dvoriste su uspomene posute zlatnim prahom secanja bosonogog ,musavog detinjstva. Drage slike koje odjednom ozive uz melodiju te pesme jer je sve bilo bas tako..Niceg vise nema, ni te male zute kuce ni dvorista...Slika naseg sveca je kod mojih roditelja ali vise nista nije isto...Samo mirisi i slike minulih vremena ponekad ozive ..

Moja zemlja

Rodjena sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine. Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke. Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju. Samo se uputis ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka vec hodas po nebesima. Zar sve to ne lici na slobodu? 

Moje srce, ptica divljine, našlo je svoje nebo u tvojim očima. One su kolevka jutra, one su carstvo zvezda. Moje su pesme potonule u dubine njihove. Pusti me samo da se vinem u to nebo, u njegovo osamno bespuce.

Iza maske koju svakodnevno nosimo obicno se krije jedna ranjiva, osecajna i uplasena osoba. Osetljiva i snazna...nezna i hrabra... Kada se ponekad rastuzim, ima jedan film koj mi momentalno rastera sve sive oblake. Zove se Love, actuallly..... jeste, jedna samo od onih sto se rasplacu dok gledaju film.... Ti si tako emotivna, govore mi prijatelji kao da ni sami ne znaju da li je to dobro ili lose...Nije to nista cega bi trebali da se stidimo. Osecam, dakle postojim.

Najiskrenije stvari pricamo kroz salu, tako da niko ne shvati da je istina.....

......Mozda postojim. Mozda ne postojim ,a mozda mozda..... Mozda postojim za sebe i za vas, ali ne i za druge....... za druge postojim, a za vas ne postojim ili ne postojima, za njih i vas postojim......

Mozete me pretvoriti u nista, ali mi slobodu ne mozete uzeti. Trebam li umreti iz straha pred patnjom zivota? Trebam li dopustiti patnji da me porazi? - Ne, trpet cu je! Patnja ce se skrhati na mom ponosu !

Saznanje....

 Nemoj da misliš ni na šta i ne pitaj ništa. Vidiš li napolju svetiljke i hiljadu šarenih firmi? Mi živimo u vremenu koje umire, a ovaj grad podrhtava od života. Mi smo se otrgli od svega, imamo još samo svoja srca. Bio sam na jednom predelu na Mesecu i vratio sam se, i tu si ti i život si ti. Ne pitaj ništa više. Ima više tajne u tvojoj kosi no u hiljadu pitanja. Tu pred nama je noć, nekoliko časova i jedna večnost, dok jutro ne zatutnji kraj prozora. Da se ljudi vole u tome je sve; čudo i najrazumljivija stvar što postoji, to sam osetio danas, kad se noć rastapala u cvetni žbun i vetar mirisao na jagode, a bez ljubavi je čovek samo mrtvac na odsustvu, ništa drugo nego nekoliko datuma i neko slučajno ime...
 Putevi i putevi.

Ceznja..

Dogadja se to u jesenjoj noci, kada pada kestenje po asfaltu i kada se cuju psi u daljini, i kada se tako neopisivo javlja ceznja za nekim, ko bi bio dobar, nas, blizi, drug, i kome bismo mogli da pisemo pismo. Ispovedili bismo mu sve sto lezi u nama.
 Pismo bismo mu pisali, a njega nema.....

Utisnuto u vremenu..

Utisnuto u vremenu..
 Poveriću ti jednu tajnu, vreme si ti, vreme je žena, ono oseća potrebu da mu se udvara i da se klekne pred njegove noge kao kad se haljina raširi. Vreme je kao kosa beskrajna očešljana, ogledalo koje dah zamućuje i dah razbistrava. Vreme si ti koje spava u zoru kad se budi i kao nož si koji prolazi kroz moje grlo.. Oh što ne mogu da iskažem tu neprolaznu moru vremena tu moru vremena zaustavljenu kao krv u venama plavim i najgore je što je želja beskrajna i neispunjena. Ta žeđ oka kad ti koračaš po odaji i ja znam da ne treba razbijati čaroliju. Mnogo je gore nego da te osetim stranom, da bežiš sa mislima izvan nas i srcem već u nekom drugom veku. Bože moj kako su reči teške, a u stvari jeste to moja ljubav iznad zadovoljstava, moja ljubav van domašaja današnjeg udarca. Ti koja kucaš na moju slepoočnicu kao časovnik i ako ti ne dišeš gušim se i po mojoj puti kolebaš se i zastaješ svojim stopalom.
 Veliku tajnu hoću da ti kažem. Svaka reč na mojoj usni sirotica je koja prosi jednu sitnicu za tvoje ruke stvarčicu koja tami pod tvojim pogledom, i zato ja kažem tako često da te volim, u nedostatku dovoljo jasnog kristala izraza koji bi ti stavila sebi oko vrata. Ne vređaj se zbog mog prostačkog govora. Prosta je voda koja izaziva taj neprijatni šum u vatri.
 Reći ću ti veliku tajnu. Ja ne znam da govorim o vremenu koje na tebe liči, ja ne znam da govorim o tebi i ja se pravim kao oni koji vrlo dugo na peronu stanice mašu rukom pošto su vozovi otišli. Šaka se smiruje tek pod novim teretom suza.
 Hoću da ti kažem veliku tajnu. Bojim se tebe, bojim se onog što te prati večerom ka prozorima i gestove koje ti činiš od reči koje se ne izgovaraju. Bojim se vremena brzog i laganog, bojim se tebe. Hoću da ti kažem veliku tajnu. Zatvori sva vrata, lakše je umreti nego voleti. Zato ja sebe mučim životom. Ljubavi moja

Ako zelite da vas se zene secaju... morate da im udjete u srce, da im osvojite ono sto se u zargonu zove "dusa" i ne treba da molite vec da sacekate da vam ponude a kad vam same ponude... tad ste BOGOVI. Tad cete dobiti toliko koliko ne mozete uzeti... toliko koliko ni sanjali niste da vam neko moze dati... A put postoji... istina...nezgodan jeste al postoji. To morate... Ko tiha voda, polako i strpljivo... ne smete da ih uplasite jer ce u sekundi podici ogradu oko sebe i posle vam tu nikakve merdevine pomoci nece, tu ogradu je retko ko uspeo preskociti ... ma koliko bio dobar skakac..

Volim "jake" licnosti... s njima uvek znas na cemu si. Il' te vole il' ne vole trece opcije nema...

Ocekujem malo hrabrosti i iskrenosti za mogu - ne mogu, hocu -necu , zelim ili ne... no toga nema pa nema...