субота

Moja zemlja

Rodjena sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine. Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke. Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju. Samo se uputis ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka vec hodas po nebesima. Zar sve to ne lici na slobodu? 
Camay -
Labels:

Нема коментара:

Постави коментар

Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.

Пријавите се на: Објављивање коментара (Atom)

Истакнути пост

Nisam ja za ovaj svet 🙄

  • Molim te, poslusaj ono sto ne kazem
    Nemoj da te zavara izraz moga lica. Jer, nosim masku, hiljade maski, maske koje se bojim skinuti, a nijedna od njih nisam ja. U ...
  • Ko je slep?
    Ko je slep?  - Onaj koji ne moze da vidi ostali svet.  Ko je nem?  - Onaj koji ne ume da kaze ljubaznu rec u pravo vreme.  Ko je siromasan...