KO SI TI

 Jedna žena je pala u komu i najednom kao da se našla pred božjim sudom.

 «Ko si ti?», upitao je Glas.
 «Ja sam gradonačelnikova žena.»
 «Ne pitam čija si žena, već ko si ti.»
 «Ne pitam čija si majka, već ko si ti.»
 «Ja sam učiteljica u školi.»
 «Ne pitam čime se baviš, već ko si.»
 I sve tako. Šta god bi rekla, nikako da kaže pravi odgovor.
 «Ko si?»
 «Hrišćanka.»
 «Ne pitam koje si vjere već ko si.»
 «Ja sam ona što je uvijek išla u crkvu i pomagala ubogima i srirotima.»
 «Nisam pitao šta si radila, već ko si.»
 Na kraju, pošto nije znala da odgovori, vraćena je nazad. Kada je ozdravila, riješila je da otkrije ko je i sve se promijenilo.

 ***
 Tvoja dužnost je postojanje. Ne da budeš neko, niti da budeš niko, jer se za to kače pohlepa i ambicija. Nemoj biti ovaj ili onaj, jer tako postaješ uslovljen, treba samo da postojiš i to je sve.

 Entoni de Melo

Sveti Valentin – istorija ili legenda?

I ove godine se širom sveta obeležava 14. februar, dan ljubavi!!!

 Sveti Valentin – istorija ili legenda?

 Pokušaj da se otkrije poreklo Dana zaljubljenih (Valentine`s day) ni do danas nije u potpunosti uspelo. Ovaj praznik se vezuje za razne događaje i rituale, koji potiču iz davne prošlosti, ali nijedan ne počiva na pouzdanim istorijskim činjenicama.

 Jedna od teorija je da ovaj praznik potiče još od paganske proslave starih Rimljana u čast boginje Junone (boginje žene i braka) i svečanosti Luperkalija koja je održavana narednog dana.
 Naime, u okviru svečanosti je postojao ritual u kome su se na komadićima papira ispisivala imena devojaka i potom stavljala u duboki vrč iz kojeg su mladići izvlačili po jednu cedulju koja je nosila ime njegove buduće drage.

 Iako mnogi veruju da je upravo ovaj običaj originalan izvor praznika koji i danas obeležavamo, ipak se za Dan zaljubljenih češće vezuje druga legenda, koja potiče iz 3. veka i čiji je glavni akter rimski sveštenik Valentin.

 Čak i ova legenda ima više varijanti, ali je prihvaćena ona romantičnija u kojoj je Valentin bio sveštenik koji je pogubljen 14 februara, jer je protiv zakona cara Klaudija II venčao jedan zaljubljeni par. Posle smrti ga je narod proglasio svecem, a nakon toga, u 5. veku, i papa je proglasio 14. februar danom svetog Valentina, zaštitnika zaljubljenih.

 Istorijski spisi pokazuju da su postojala dva Valentina u to doba, ali nema dovoljno podataka koji bi dokazali da ovo nije samo legenda.
 To je bio i jedan od razloga što je dan Svetog Valentina, 1969. godine kada je vršena revizija katoličkog kalendara, izbrisan iz kalendara i postao neobavezan spomen dan (zadržan je u nekim partikularnim kalendarima).

 Svetski dan ljubavi

 Legenda o svetom Valentinu bi možda bila i zaboravljena da jedna žena, mnogo vekova kasnije, nije videla priliku za zaradu, a čiji je osnov bila slična priča koja potiče iz Engleske. Engleska istorija ima, pak, posebnu tradiciju obeležavanja 14. februara kao dana ljubavi, koja najverovatnije nije povezana sa rimskim sveštenikom, već se veruje da ima veze sa parenjem ptica i stihovima iz 14. veka.

 Bez udubljivanja u legendu o pticama, dovoljno je reći da je priča preletela okean i stigla na novi kontinent, gde počinje moderna istorija ovog praznika.

 U Americi je početak masovnog obeležavanja ovog dana vezan za 1847. godinu.
 Te godine je amerikanka Ester Haulend primila ručno napravljenu i ukrašenu čestitku za Dan zaljubljenih iz Engleske.

 Ova mlada žena je došla na ideju da i ona sama, uz malo mašte, može napraviti slične čestitke za tu priliku i prodavati ih u knjižari svog oca. Uz malo sreće i pomoć prijatelja, posao je brzo procvetao. 1879. godine je osnovana i prva kompanija za proizvodnju ovih čestitki i od tada se svake naredne godine broj proizvedenih i poslatih čestitki uvećavao, i taj broj ne prestaje da raste sve do danas.

 Dan zaljubljenih koji danas slavimo potiče iz američke kulture, a po svetu se raširio kao posledica masovne kulture i procesa globalizacije.
 Nema kontinenta i skoro da nema zemlje u kojoj se ne obeležava ovaj dan. To je praznik koji odavno nema naciju i ne poznaje granice.

 Mnogi ne znaju njegovu istorijsku podlogu, ali i ne mare mnogo za nju. Većini je sasvim dovoljno saznanje da Dan zaljubljenih veliča najlepše osećanje na svetu, pa da ga prihvate i praznuju sa voljenom osobom.

 Dovoljan je cvet i nežna reč

 U početku se pažnja na ovaj dan iskazivala kupljenom ili ručno pravljenom čestitkom i romantičnim stihovima. Osamdesetih godina Ameriku je zahvatila groznica kupovanja ruža i čokolada za dan zaljubljenih, a nešto kasnije su i zlatari videli poslovnu priliku, pa su dobrim marketingom ubedili široke mase da cveće i slatkiši nisu dovoljni.

 Poslednjih godina se u trku za profitom uključuju hoteli i turističke agencije koji nude specijalne aranžmane za ovaj dan, parfimerije, poslastičarnice i mnogi drugi.

 Dok se u nekim zemljama na ovaj dan obavljaju masovna venčanja i daju zaveti ljubavi, u razvijenim zemljama kakve su Kina, Amerika i zemlje zapadne Evrope, nedelju dana pre Dana zaljubljenih se pustoše sve prodavnice sa suvenirima i čestitkama. Iako ovaj praznik i jeste oživeo zahvaljujući dobroj poslovnoj ideji, ovakva komercijalizacija stavlja u drugi plan ono zbog čega je tako masovno prihvaćen, a to je ljubav.

 Ljubav ne traži skupe i bezlične poklone. Brz život kojim danas živimo često nam ne ostavlja vremena da se posvetimo voljenim osobama onoliko koliko to stvarno želimo. Ovaj dan može (i treba) da bude upravo dan kada je sve ostalo manje važno i kad uz nežnu reč treba da podsetimo i sebe i druge šta je to što pokreće svet.

 Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.Svim vernicima koji slave neka je sa srećom i sve najbolje!
 Srećan vam Dan ljubavi. Volite sebe, a i druge. Volite život jer drugi nemate. Neka vam svaki dan, svih 365 dana u godini, bude dan posvećen voljenoj osobi. Dok je sveta i veka biće i ljubavi jer ona, ne zaboravite, pokreće svet.

 Sretno Valentinovo!     

Verujte mi da ćete dobiti sve što poželite. Samo ima jedan problem. Dobit ćete to kada prestanete želeti ili kada vam bude svejedno

Ne sanjamo svi jednako i to nikome ne smeta. A zašto svima smetamo kad smo drugačije budni?

 Miroslav Mika Antić

U staroj Grčkoj Sokrat je imao reputaciju da održava znanje na veoma visokom nivou. Jednog dana sreo je svog poznanika koji ga je pitao „Znaš li šta sam upravo čuo o tvom prijatelju?“

 „Sačekaj malo“, Sokrat je odgovorio. „Pre nego što mi kažeš bilo šta o mom prijatelju, možda bi bilo dobro da proveriš da li to treba da mi kažeš. Prvi kriterijum provere neka bude istina. Da li si apsolutno siguran da je to što želiš da mi kažeš istina?“

 „Pa nisam“, reče čovek, „zapravo samo sam čuo to o njemu i ….“

 „U redu“, rekao je Sokrat. „Znači, ne znamo da li je to istina ili ne. Hajde sada da ispitamo drugi kriterijum, kriterijum dobrote. Da li želiš da mi kažeš nešto dobro o mom prijatelju?“

 „Uh… Ne, naprotiv…“

 „Dakle“, Sokrat je nastavio, „želiš da mi kažeš nešto loše o mom prijatelju, a nisi siguran da li je to istina. Ostao je još jedan kriterijum, kriterijum korisnosti. Da li će mi ono što ćeš mi reći o mom prijatelju koristiti?“

 „Ne, ne baš.“

 Na kraju, Sokrat je zaključio: „Želiš da mi kažeš nešto što nije ni istinito ni dobro ni korisno. Zašto bi mi onda to uopšte govorio?“

„Čovek u današnje vreme ne vodi dovoljno razgovora sa samim sobom. On ima strah da samom sebi kaže svoje mišljenje.“
 Žan Žirado

... moja suština je napor. Sve što me strahovito mami,
mami me, jer je preda mnom.

Moj dom je moja zemlja, a ona je ne nebu.
Moj dom je, dakle, nebo. A ono je u svemiru.

Moj dom je, dakle, vasiona. A ona je u mojoj glavi.
Znači da nemam drugog zavičaja, sem sebe.....


 ''Vasiona možda i ne zna šta je život. Nema vremena.''