I ove godine se širom sveta obeležava 14. februar, dan ljubavi!!!
Sveti Valentin – istorija ili legenda?
Pokušaj da se otkrije poreklo Dana zaljubljenih (Valentine`s day) ni do danas nije u potpunosti uspelo. Ovaj praznik se vezuje za razne događaje i rituale, koji potiču iz davne prošlosti, ali nijedan ne počiva na pouzdanim istorijskim činjenicama.
Jedna od teorija je da ovaj praznik potiče još od paganske proslave starih Rimljana u čast boginje Junone (boginje žene i braka) i svečanosti Luperkalija koja je održavana narednog dana.
Naime, u okviru svečanosti je postojao ritual u kome su se na komadićima papira ispisivala imena devojaka i potom stavljala u duboki vrč iz kojeg su mladići izvlačili po jednu cedulju koja je nosila ime njegove buduće drage.
Iako mnogi veruju da je upravo ovaj običaj originalan izvor praznika koji i danas obeležavamo, ipak se za Dan zaljubljenih češće vezuje druga legenda, koja potiče iz 3. veka i čiji je glavni akter rimski sveštenik Valentin.
Čak i ova legenda ima više varijanti, ali je prihvaćena ona romantičnija u kojoj je Valentin bio sveštenik koji je pogubljen 14 februara, jer je protiv zakona cara Klaudija II venčao jedan zaljubljeni par. Posle smrti ga je narod proglasio svecem, a nakon toga, u 5. veku, i papa je proglasio 14. februar danom svetog Valentina, zaštitnika zaljubljenih.
Istorijski spisi pokazuju da su postojala dva Valentina u to doba, ali nema dovoljno podataka koji bi dokazali da ovo nije samo legenda.
To je bio i jedan od razloga što je dan Svetog Valentina, 1969. godine kada je vršena revizija katoličkog kalendara, izbrisan iz kalendara i postao neobavezan spomen dan (zadržan je u nekim partikularnim kalendarima).
Svetski dan ljubavi
Legenda o svetom Valentinu bi možda bila i zaboravljena da jedna žena, mnogo vekova kasnije, nije videla priliku za zaradu, a čiji je osnov bila slična priča koja potiče iz Engleske. Engleska istorija ima, pak, posebnu tradiciju obeležavanja 14. februara kao dana ljubavi, koja najverovatnije nije povezana sa rimskim sveštenikom, već se veruje da ima veze sa parenjem ptica i stihovima iz 14. veka.
Bez udubljivanja u legendu o pticama, dovoljno je reći da je priča preletela okean i stigla na novi kontinent, gde počinje moderna istorija ovog praznika.
U Americi je početak masovnog obeležavanja ovog dana vezan za 1847. godinu.
Te godine je amerikanka Ester Haulend primila ručno napravljenu i ukrašenu čestitku za Dan zaljubljenih iz Engleske.
Ova mlada žena je došla na ideju da i ona sama, uz malo mašte, može napraviti slične čestitke za tu priliku i prodavati ih u knjižari svog oca. Uz malo sreće i pomoć prijatelja, posao je brzo procvetao. 1879. godine je osnovana i prva kompanija za proizvodnju ovih čestitki i od tada se svake naredne godine broj proizvedenih i poslatih čestitki uvećavao, i taj broj ne prestaje da raste sve do danas.
Dan zaljubljenih koji danas slavimo potiče iz američke kulture, a po svetu se raširio kao posledica masovne kulture i procesa globalizacije.
Nema kontinenta i skoro da nema zemlje u kojoj se ne obeležava ovaj dan. To je praznik koji odavno nema naciju i ne poznaje granice.
Mnogi ne znaju njegovu istorijsku podlogu, ali i ne mare mnogo za nju. Većini je sasvim dovoljno saznanje da Dan zaljubljenih veliča najlepše osećanje na svetu, pa da ga prihvate i praznuju sa voljenom osobom.
Dovoljan je cvet i nežna reč
U početku se pažnja na ovaj dan iskazivala kupljenom ili ručno pravljenom čestitkom i romantičnim stihovima. Osamdesetih godina Ameriku je zahvatila groznica kupovanja ruža i čokolada za dan zaljubljenih, a nešto kasnije su i zlatari videli poslovnu priliku, pa su dobrim marketingom ubedili široke mase da cveće i slatkiši nisu dovoljni.
Poslednjih godina se u trku za profitom uključuju hoteli i turističke agencije koji nude specijalne aranžmane za ovaj dan, parfimerije, poslastičarnice i mnogi drugi.
Dok se u nekim zemljama na ovaj dan obavljaju masovna venčanja i daju zaveti ljubavi, u razvijenim zemljama kakve su Kina, Amerika i zemlje zapadne Evrope, nedelju dana pre Dana zaljubljenih se pustoše sve prodavnice sa suvenirima i čestitkama. Iako ovaj praznik i jeste oživeo zahvaljujući dobroj poslovnoj ideji, ovakva komercijalizacija stavlja u drugi plan ono zbog čega je tako masovno prihvaćen, a to je ljubav.
Ljubav ne traži skupe i bezlične poklone. Brz život kojim danas živimo često nam ne ostavlja vremena da se posvetimo voljenim osobama onoliko koliko to stvarno želimo. Ovaj dan može (i treba) da bude upravo dan kada je sve ostalo manje važno i kad uz nežnu reč treba da podsetimo i sebe i druge šta je to što pokreće svet.
Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.Svim vernicima koji slave neka je sa srećom i sve najbolje!
Srećan vam Dan ljubavi. Volite sebe, a i druge. Volite život jer drugi nemate. Neka vam svaki dan, svih 365 dana u godini, bude dan posvećen voljenoj osobi. Dok je sveta i veka biće i ljubavi jer ona, ne zaboravite, pokreće svet.
Sretno Valentinovo!
Sveti Valentin – istorija ili legenda?
Pokušaj da se otkrije poreklo Dana zaljubljenih (Valentine`s day) ni do danas nije u potpunosti uspelo. Ovaj praznik se vezuje za razne događaje i rituale, koji potiču iz davne prošlosti, ali nijedan ne počiva na pouzdanim istorijskim činjenicama.
Jedna od teorija je da ovaj praznik potiče još od paganske proslave starih Rimljana u čast boginje Junone (boginje žene i braka) i svečanosti Luperkalija koja je održavana narednog dana.
Naime, u okviru svečanosti je postojao ritual u kome su se na komadićima papira ispisivala imena devojaka i potom stavljala u duboki vrč iz kojeg su mladići izvlačili po jednu cedulju koja je nosila ime njegove buduće drage.
Iako mnogi veruju da je upravo ovaj običaj originalan izvor praznika koji i danas obeležavamo, ipak se za Dan zaljubljenih češće vezuje druga legenda, koja potiče iz 3. veka i čiji je glavni akter rimski sveštenik Valentin.
Čak i ova legenda ima više varijanti, ali je prihvaćena ona romantičnija u kojoj je Valentin bio sveštenik koji je pogubljen 14 februara, jer je protiv zakona cara Klaudija II venčao jedan zaljubljeni par. Posle smrti ga je narod proglasio svecem, a nakon toga, u 5. veku, i papa je proglasio 14. februar danom svetog Valentina, zaštitnika zaljubljenih.
Istorijski spisi pokazuju da su postojala dva Valentina u to doba, ali nema dovoljno podataka koji bi dokazali da ovo nije samo legenda.
To je bio i jedan od razloga što je dan Svetog Valentina, 1969. godine kada je vršena revizija katoličkog kalendara, izbrisan iz kalendara i postao neobavezan spomen dan (zadržan je u nekim partikularnim kalendarima).
Svetski dan ljubavi
Legenda o svetom Valentinu bi možda bila i zaboravljena da jedna žena, mnogo vekova kasnije, nije videla priliku za zaradu, a čiji je osnov bila slična priča koja potiče iz Engleske. Engleska istorija ima, pak, posebnu tradiciju obeležavanja 14. februara kao dana ljubavi, koja najverovatnije nije povezana sa rimskim sveštenikom, već se veruje da ima veze sa parenjem ptica i stihovima iz 14. veka.
Bez udubljivanja u legendu o pticama, dovoljno je reći da je priča preletela okean i stigla na novi kontinent, gde počinje moderna istorija ovog praznika.
U Americi je početak masovnog obeležavanja ovog dana vezan za 1847. godinu.
Te godine je amerikanka Ester Haulend primila ručno napravljenu i ukrašenu čestitku za Dan zaljubljenih iz Engleske.
Ova mlada žena je došla na ideju da i ona sama, uz malo mašte, može napraviti slične čestitke za tu priliku i prodavati ih u knjižari svog oca. Uz malo sreće i pomoć prijatelja, posao je brzo procvetao. 1879. godine je osnovana i prva kompanija za proizvodnju ovih čestitki i od tada se svake naredne godine broj proizvedenih i poslatih čestitki uvećavao, i taj broj ne prestaje da raste sve do danas.
Dan zaljubljenih koji danas slavimo potiče iz američke kulture, a po svetu se raširio kao posledica masovne kulture i procesa globalizacije.
Nema kontinenta i skoro da nema zemlje u kojoj se ne obeležava ovaj dan. To je praznik koji odavno nema naciju i ne poznaje granice.
Mnogi ne znaju njegovu istorijsku podlogu, ali i ne mare mnogo za nju. Većini je sasvim dovoljno saznanje da Dan zaljubljenih veliča najlepše osećanje na svetu, pa da ga prihvate i praznuju sa voljenom osobom.
Dovoljan je cvet i nežna reč
U početku se pažnja na ovaj dan iskazivala kupljenom ili ručno pravljenom čestitkom i romantičnim stihovima. Osamdesetih godina Ameriku je zahvatila groznica kupovanja ruža i čokolada za dan zaljubljenih, a nešto kasnije su i zlatari videli poslovnu priliku, pa su dobrim marketingom ubedili široke mase da cveće i slatkiši nisu dovoljni.
Poslednjih godina se u trku za profitom uključuju hoteli i turističke agencije koji nude specijalne aranžmane za ovaj dan, parfimerije, poslastičarnice i mnogi drugi.
Dok se u nekim zemljama na ovaj dan obavljaju masovna venčanja i daju zaveti ljubavi, u razvijenim zemljama kakve su Kina, Amerika i zemlje zapadne Evrope, nedelju dana pre Dana zaljubljenih se pustoše sve prodavnice sa suvenirima i čestitkama. Iako ovaj praznik i jeste oživeo zahvaljujući dobroj poslovnoj ideji, ovakva komercijalizacija stavlja u drugi plan ono zbog čega je tako masovno prihvaćen, a to je ljubav.
Ljubav ne traži skupe i bezlične poklone. Brz život kojim danas živimo često nam ne ostavlja vremena da se posvetimo voljenim osobama onoliko koliko to stvarno želimo. Ovaj dan može (i treba) da bude upravo dan kada je sve ostalo manje važno i kad uz nežnu reč treba da podsetimo i sebe i druge šta je to što pokreće svet.
Svi hrišćani danas slave zaštitnike iskrene ljubavi. Pravoslavni vernici obeležavaju Svetog Trifuna, a zapadna tradicija Svetog Valentina.Svim vernicima koji slave neka je sa srećom i sve najbolje!
Srećan vam Dan ljubavi. Volite sebe, a i druge. Volite život jer drugi nemate. Neka vam svaki dan, svih 365 dana u godini, bude dan posvećen voljenoj osobi. Dok je sveta i veka biće i ljubavi jer ona, ne zaboravite, pokreće svet.
Sretno Valentinovo!
