Mi više volimo život, nego život nas.

Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne da tera, da se ne prekida do kraja…To je, dabome lepo… ako je neko te sreće… A ako nije te sreće, šta će? Neka ga krpi iz parčića… deo po deo, kako joj dođe.Moj ceo život je iz nekih zakrpa…Sve nešto na sitno, na kratko i pomalo. To nije ono…ali, šta mogu…neki život ipak jeste. Godine prođu i svaka žena skrpi neki život… Ima tu svačega… Al ima, bogami, i lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa… Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu… Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?

Dusko Radović

Rasprodajaaaaaaaaaa

Prodaje se srce, dosta je prešlo, često lupa u krivinama života, bezrazložno i neravnomerno. Protok pomalo zakrčen. Ali odskače svojom veličinom. I naivnošću. Neki kažu da je prenaseljeno ljudima i uspomenama.

 Prodaju se ruke, ali imaju manu. Stalno se osećaju prazno, pa često grle ili traže druge ruke. Imaju blagu drhtavicu i nisu sigurne u prenošenju krhkih predmeta. Mašu na rastancima, baš kao deca, dugo i vrlo primetno. Nemoguce ih je ignorisati. Umeju da greju, tako da su vrlo ekonomične u hladnim noćima.

 I jedan par nogu je na rasprodaji, sa dosta pređenih kilometara, sa uganutim levim gležnjem i umornim desnim kolenom. Boli pri promeni vremena. Boli kada korača jednom jednosmernom ulicom, pa je poželjno zaobilaziti je. Ali sasvim su dobre u vožnji automobila i dugim šetnjama, naročito u dvoje.

 Vrlo jeftino prodajem polovnu jetru. Nije u dobrom stanju, ali koristi. Jos uvek koristi.

 Par očiju u pola cene, smedje, sa dioptrijom i cilindrima. Videle mnogo toga, čak i ono u šta ni sama ne verujem. Naočare gratis. I još jedne sa tamnim staklima.

 Pitate imam li duse? Ona nije na prodaju, žao mi je. Samo ću nju ostaviti. Sve ostalo je prolazno. Molim vas, kupite ostalo iz ponude. Dušu cu zadržati.

Nikad ja nista ne zaboravljam... samo guram secanja u sarenu kutijicu na levoj strani, u dzepu srca.... kad mi zafalis da je otvorim i udahnem svoj zivot ponovo... ♥

 

Svi bismo mi, i ljudi i žene, morali više da pazimo šta govorimo, jer se nikada ne zna dokle i sa kakvim posledicama može da živi svaka naša reč u drugom čoveku.

Negde ces me vec pronaci..

Negde ces me vec pronaci..
nagaziti u nemiru vetra
osetiti u bezbroj istovetnih ruku
u svemu sto pokusala od ovog sveta da uzmes
ti si srce ugasenog vulkana
u kome cu se jednom sakriti..
Tragam za sobom znas ,kad god izgubim tebe
u divljini mojih reci, u tom nerazumljivom jeziku snova
sto dise ispod koze..
tuda se uvek moze ako verujes da je u buducnosti
ostalo jos nesto sto bi vredelo videti..
Senke nam se zauvek vezu i hodamo tako bosi
po svitanju sto je ispuzlo iz tvojih dlanova..
mislis da sve razumes,pa nisam ja bas tako jednostavan
ja te sanjam iz svih uglova svemira
toliko daleko sam u tebi krocio..
Ljubav zbog koje rastemo i odlazimo nekud
gde nas pre nikad nisu videli
samo je moj nacin da te gledam zatvorenih ociju
osamucen od magle koja mi zatrpava reci
postani svetlo neubranog cveta lepotice
nacrtaj mi osmehom na grudima kuda do mene dolazis..
Imam culo za tvoj nemir..
i sakrijem te kad lepo govore o tebi
jer ti si moja nepopustljiva tvrdoglavost da mogu promeniti svet
molim te da otvoris oci kad pozelim da dotaknem novi dan
ljubav je potonuli preokeanski brod iz proslog veka
o kome pricaju ostareli mornari za casu ruma
i uvek je drugaciji kraj price
i sve nas je manje koji u nju veruju...
Negde ces me vec pronaci..
sa beskrajnim zalogajem neba u grlu
i poludelim morem na rukama
kako verujem da si ti ipak nesto sasvim u meni
i nesto sasvim nepoznato sto u svim ljudima zivi
pogled tvoj i pogled moj u dahu zvezda gube sjaj
kraj koji se vec dogodio..
eto necega i za tebe kad se probudis u mom snu..

Detinjstvo

... najvažnije je biti srećan a svima se čini da smo baš kao mali bili bezbrižni, veseli i srećni...

Želim da se vratim u doba...

-Kada sam odluke donosio s eci, peci, pec...
-Kada su se greške ispravljale nakon jednostavnog: ponovi!
-Kad se u raspravama o "ishodu trke" pričalo o tome ko brže trči...
-Kad je za novac bio odgovoran bankar u Monopolu...
-Kad je hvatanje svitaca bila celovečernja zabavna aktivnost...
-Kad nije bilo čudno imati dva ili tri najbolja prijatelja...
-Kad se starim smatrao svako iznad dvadesete...
-Kad je mreža na teniskom igralištu bila savršene visine za igranje odbojke, a za pravila nije niko brinuo...
-Kad je najgora stvar što si mogao dobiti od suprotnog pola bila vaš...
-Kad ti niko nije bio lepši od mame...
-Kad su ožiljci zarastali poljupcima...
-Kad se svaki odlazak u grad završavao kupovinom nove igračke...
-Kad su vrtoglavice i valljanja po podu bili izazvani golicanjem...
-Kad je najveća neprijatnost bila čekanje hoće li te izabrati u ekipu...
-Kad su ti starija braća bila najveći mučitelji i najveći zaštitnici...

Prihvati me onakvu kakva jesam

Ako ja ne želim ono što ti želiš, ne trudi se, molim te, da mi dokažeš da je ono što ja želim pogrešno;
 ili, ako ne verujem ono što ti veruješ, zastani malo pre nego što počneš da me ubeđuješ;
 ili, ako osećanja pokazujem jače, odnosno slabije od tebe u istim situacijama, dopusti mi da to ipak učinim onako kako mi odgovara;
 ili, ako nešto radim na način koji se razlikuje od načina kako ti radiš to isto, dozvoli mi.
 Ne zahtevam od tebe da me potpuno razumeš, bar ne sada; to ću, možda, tražiti tek kad osetim da od mene hoćeš načiniti kopiju sebe....
 Možda sam tvoj bračni drug, možda radni kolega, tvoj roditelj, ili jednostavno, prijatelj.. I dok ostvarujem svoje želje, pokazujem svoja osećanja ili izražavam veru, ti otvori svoje srce i dopusti da u njega uđe i razvija se saznanje da nije sve pogrešno što je različito od tvoga. Prihvati me onakvu kakva jesam - to je prvi korak koji možeš učiniti ako hoćeš da me razumeš...
 Jednog dana, ako me ikada stvarno shvatiš, videćeš da u tome kakva sam postoji mnogo lepog. I tada ćeš, nadam se, osetiti snažnu potrebu: ne da me menjaš da bih bila kao ti, nego da me ceniš, priznaješ, podržavaš i voliš......

 c m o k :)