Detinjstvo

... najvažnije je biti srećan a svima se čini da smo baš kao mali bili bezbrižni, veseli i srećni...

Želim da se vratim u doba...

-Kada sam odluke donosio s eci, peci, pec...
-Kada su se greške ispravljale nakon jednostavnog: ponovi!
-Kad se u raspravama o "ishodu trke" pričalo o tome ko brže trči...
-Kad je za novac bio odgovoran bankar u Monopolu...
-Kad je hvatanje svitaca bila celovečernja zabavna aktivnost...
-Kad nije bilo čudno imati dva ili tri najbolja prijatelja...
-Kad se starim smatrao svako iznad dvadesete...
-Kad je mreža na teniskom igralištu bila savršene visine za igranje odbojke, a za pravila nije niko brinuo...
-Kad je najgora stvar što si mogao dobiti od suprotnog pola bila vaš...
-Kad ti niko nije bio lepši od mame...
-Kad su ožiljci zarastali poljupcima...
-Kad se svaki odlazak u grad završavao kupovinom nove igračke...
-Kad su vrtoglavice i valljanja po podu bili izazvani golicanjem...
-Kad je najveća neprijatnost bila čekanje hoće li te izabrati u ekipu...
-Kad su ti starija braća bila najveći mučitelji i najveći zaštitnici...

Snovi su andjeli lazi..

Kad prestaje detinjstvo?
Možda kad prvi put poljubiš. Ili kad dobiješ poziv za regrutaciju? Kad zaradiš prvu kintu, prvi put se ušikaš, kad pocneš da se briješ? Đavo ce ga znati...
Jednom je Ćale pokušao da mi objasni šta je mašta...
Sedeli smo u čamcu, nasred Dunava, u onim starim, krutim kišnim kabanicama, riba nije htela ni da pipne i ja sam, dosadujući se, postavljao milion najgorih mogućih pitanja.
Bilo mi je sedam-osam godina, i mogao je da mi odgovara i sasvim jednostavno, ali za mog starog se može stvarno reći svašta, samo ne i to da je bio jednostavan...
Neke njegove primere shvatio sam tek pod stare dane, neke nisam još, i izgleda da i necu, ali priču o jednom narocitom Ćupu zapamtio sam zauvek.
Ili sam je se možda tek sad setio? Nema veze...
Ćale mi je, uglavnom, ispričao da na svetu postoje samo istina i laž. Stvarnost i snovi, još bolje. Istina je stvarnost i tu nema šta da se priča, a laž su snovi...
Tu mi, verovatno, nešto nije bilo jasno, jer se sećam da mi je objašnjavao da su snovi samo male laži, a ne nešto drugo. Male, leteće, najlepše laži. Snovi su andeli laži...
Oni koji odaberu samo istinu, ili samo snove, znaju da od toga sreće nema. Dve osnovne životne kemikalije zato se uvek mešaju, ali to je vec crna magija, i kap jednog u drugom često je premalo, a dve kapi često su previše. Malo ko nalazi meru, ali svi pokušavaju i to je najvažnije.
A posebni, čarobni i nevidljivi ćup u kom se mućkaju istine i laži, stvarnost i snovi, naziva se ponekad i Mašta.
U tom Ćupu je štos...

Kad ono prestaje detinjstvo?
Kad ti neko prvi put na ulici kaže "Vi"? Kad zaplešeš na maturskom balu, kad položiš vozački, kad kupiš prvi kurton u apoteci? Ne zna se tačno...
Ja mislim da prestane, kad ostaneš bez Ćupa. Kad dozvoliš da ti ga uzmu, ili ga, ne znajuci da ga koristiš, sam razbiješ...

Detinjstvo

¸ღ¸Nedostaje mi bezbrižno detinjstvo... :( I onaj osećaj da kada sediš na dedinom krilu osećaš da je ceo svet tvoj! Prošlo je brzo... :((

E tako!

Ja neću da odrastem,
da budem velika
i da znam
šta muči odrasle i
šta njihovi uzdasi znače,
hoću da volim samo
mamu, tatu, brata i kolače.
Bojim se da se zaljubim
a moja mu ljubav malo znači
e, neću sad ni da se ljubim,
bolje da mi se na usnama
mrve kolači.