nagaziti u nemiru vetra
osetiti u bezbroj istovetnih ruku
u svemu sto pokusala od ovog sveta da uzmes
ti si srce ugasenog vulkana
u kome cu se jednom sakriti..
Tragam za sobom znas ,kad god izgubim tebe
u divljini mojih reci, u tom nerazumljivom jeziku snova
sto dise ispod koze..
tuda se uvek moze ako verujes da je u buducnosti
ostalo jos nesto sto bi vredelo videti..
Senke nam se zauvek vezu i hodamo tako bosi
po svitanju sto je ispuzlo iz tvojih dlanova..
mislis da sve razumes,pa nisam ja bas tako jednostavan
ja te sanjam iz svih uglova svemira
toliko daleko sam u tebi krocio..
Ljubav zbog koje rastemo i odlazimo nekud
gde nas pre nikad nisu videli
samo je moj nacin da te gledam zatvorenih ociju
osamucen od magle koja mi zatrpava reci
postani svetlo neubranog cveta lepotice
nacrtaj mi osmehom na grudima kuda do mene dolazis..
Imam culo za tvoj nemir..
i sakrijem te kad lepo govore o tebi
jer ti si moja nepopustljiva tvrdoglavost da mogu promeniti svet
molim te da otvoris oci kad pozelim da dotaknem novi dan
ljubav je potonuli preokeanski brod iz proslog veka
o kome pricaju ostareli mornari za casu ruma
i uvek je drugaciji kraj price
i sve nas je manje koji u nju veruju...
Negde ces me vec pronaci..
sa beskrajnim zalogajem neba u grlu
i poludelim morem na rukama
kako verujem da si ti ipak nesto sasvim u meni
i nesto sasvim nepoznato sto u svim ljudima zivi
pogled tvoj i pogled moj u dahu zvezda gube sjaj
kraj koji se vec dogodio..
eto necega i za tebe kad se probudis u mom snu..
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.