Svaka žena bi htela život, onako, ceo, iz jednog komada. Kako počne da
tera, da se ne prekida do kraja…To je, dabome lepo… ako je neko te
sreće… A ako nije te sreće, šta će? Neka ga krpi iz parčića… deo po deo,
kako joj dođe.Moj ceo život je iz nekih zakrpa…Sve nešto na sitno, na
kratko i pomalo. To nije ono…ali, šta mogu…neki život ipak jeste. Godine
prođu i svaka žena skrpi neki život… Ima tu svačega… Al ima, bogami, i
lepih komada!
Malo je života bez šavova i zakrpa… Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu… Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?
Dusko Radović
Malo je života bez šavova i zakrpa… Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu… Svakome se primeti gde je šav – nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova. Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar! E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Jel tako?
Dusko Radović
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.