...Nezdravo, neshvatljivo, potpuno, nezamislivo, nemoguće, nenormalno,
ludo, čarobno, čudno, krajnje, neodoljivo, famozno, iskreno si predivno prekrasna !!!

....tako nekako počinje udvaranje na drustvenim mrezama.............

..... žalosno je što ga neki prihvate i imponuje im .......

Čini mi se da sam te morao voljeti

Čini mi se da sam te morao voljeti na bezbroj načina, bezbroj puta, U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek. Moje opčinjeno srce je napravilo i iznova stvorilo ogrlicu pjesama Primi je kao dar i nosi oko vrata na svoje različite načine U životu nakon života, u dobu nakon doba, zauvijek.

Kada god čujem stare priče o ljubavi, to je stoljećima star bol, Ta stara priča o razdvojenosti ili zajedničkom životu, Kao što uvijek gledam iznova u prošlost, na kraju uvijek ti iskrsneš Prekrivač sjaja polarne zvijezde koja isijava kroz tamu vremena: Postaješ simbol onoga što se pamti zauvijek.

Ti i ja plutamo na ovom mlazu koji dolazi iz izvora Srca vremena ljubavi jednog prema drugom. Igrali smo uz milijun drugih ljubavnika, dijeleći istu Stidljivu dragost zbog sastanka, iste potresne suze rastanka - Stara ljubav, ali u obliku koji se rađa i rađa uvijek iznova.

Danas je ta sila pred tvojim nogama, pronašavši svoj kraj u tebi, Ljubav čovjeka svih vremena, prošlosti i vječnosti: Univerzalna sreća, univerzalna tuga, univerzalni život. Sjećanja na sve ljubavi spajaju se sa ovom našom ljubavlju - I pjesme svih pjesnika, prošlosti i vječnosti.

R.Tagore

Ako ti zatreba neko

Jednog dana ako pozelis da zaplaces,pozovi me,ne mogu ti obecati da cu te nasmejati,ali mogu plakati sa tobom! Jednog dana ako pozelis da pobegnes, nemoj se plasiti da me pozoves...ja ne mogu ti obecati da cu te nagovoriti da ostanes,ali mogu i ja da pobegnem sa tobom! Isto tako jednog dana ako pozelis da ne cujes nikoga,pozovi me! Obecavam bicu tiha…kao nikada... Ali...ako jednog dana me pozoves,a ja ti ne odgovorim... dodji brzo! Mozda ti trebas meni!

Veceras

Veceras ti necu reci nista,cutacu...neka ti tisina prenese sva moja osecanja,,sve moje nikad izgovorene reci...veceras te nece biti u pesmama,veceras ces biti moja tiha patnja,a ja tvoja beskrajna slutnja...

Vila tuznih ociju

 Sreo sam je danas…
 nju..nekad moju vilu tuznih ociju…
 sakrila je pogled iza pramenova kose…
 a ja sam osecao…po tonu njenih koraka…
 koliko me u njoj jos uvek ima…
 cinilo mi se da je htela zastati…mozda nesto reci…
 ali je samo neki grc bola…njenim licem preleteo…
 zaledio joj osmeh…i ona je produzila dalje…
 nije se okrenula…znam je….ne krece se ona nikada..
 znam i zasto..ja sam jos uvek njen bol…
 koji vec dugo na dusi nosi kao oziljak…koji ne zarasta…
 samo to predamnom ne pokazuje…
 rekla je jednom da sam ja njena kazna… i da je moram boleti…smejao sam se tada…a sada…
 sada sebe trujem krivicom zbog tuge u njenim ocima…
 nije prebolela…
 vidim to..po tisini koja medju nama gradi zidove…
 ona se povukla u svoju tamu…obnavljajuci rusevine unutar sebe…sama sebi i dzelat i sudija..
 bez molbe za pomilovanje..nosi svoj bol..kao teret sudbine…ponekad pozelim samo jos jednom…
 da njeno lice uzmem u svoje dlanove…
 da u njenim ocima pronadjem sebe…
 a znam da je to nemoguce…ta ogledala ja sam razbio…
 bolje da produzim dalje,,,da zaboravim…odem…
 ipak,samo sam hteo da joj kazem…
 oprosti sebi i kreni dalje moja vilo…
 zar je tvoja magija zaspala…skini te okove tuge i   poleti…
 nekome ko ce te znati voleti..
 onako kako ja nisam mogao…
 a samo Bog zna da sam zeleo..
 kasno….njeni su se koraci niz ulicu gubili…
 a meni se samom cinilo ….
 da negde u dubini sebe jos ih mogu cuti …
 kako bolom odzvanjaju…
 samo sam prosaptao…’’budi mi sretna… vilo tuznih ociju…

Kada bih mogla

Kada bih mogla,sklonila bih vas od svih kiša i oluja što vam šibaju ta predivna lica..
Kada bih mogla skupiti sve vaše suze u jednu maramicu i baciti daleko da ih se ne secate više...Kada bih mogla pomilovati obraz svakome od vas kada trebate nekoga da vam je blizu...Kada bih mogla zaustaviti vreme na tren i vratiti vas u zagrljaj onih koji više nema...Kada bih mogla poneti vaš križ umesto vas i olakšati bar malo taj teret koji vas guši....Sve bi to učinila i nikada se ne bi pitala jeli ispravno to što činim i hoću li moći izdržati a da ne pokleknem...Ne bi žalila ni jednog trenutka žrtvovati se za one koje volim i do kojih mi je stalo....Moj život vredi samo zato jer još uvek mogu voleti sve ljude i radovati se zajedno s njima kada su sretni..

 

Jedne noći

Jedne noći zamaglit će ti se pogled u nekoj
zadimljenoj birtiji. Čvrsto ćeš stisnuti čašu, ispijati
vino kao njene usne... Tražit ćeš pogledom sve one
što na nju liče. Prevrnut ćeš svaki kutak svog
sjećanja; davit ćeš se u sopstvenom negiranju i
ćutati. Njen lik ćeš naslutiti na dnu, nestvaran i tako dalek. Osjetit ćeš njen dah na svom ramenu, prste u
kosi i lagat ćeš da je zbog vina... Vino je krivo što
sad ne možeš da je dodirneš. Riječi su bile lažljive i
one su krive što ti sad tako prokleto nedostaje!!
Sve žene koje su te ljubile, njeno su ime šaputale i
one su krive. I jedna kiša koja je pala i probudila je. Krivo je nebo što je ćutalo, a znalo je... Kad jednom
ode, ništa je više neće vratiti! Stavit ćeš ruke u
džepove i prizvati neke davne kiše... Stajat ćeš
mokar u jednoj ulici koju si nekad volio i gledati u
njene prozore.Tišinom ćeš joj reći sve ono što se
nikad usudio nisi; sve tajne ćeš odati, sve laži priznati!
I tek tada ćeš znati da nisi izgubio nju. Izgubio si
sebe i sve ono što je ona u tebi probudila...