Jedne noći

Jedne noći zamaglit će ti se pogled u nekoj
zadimljenoj birtiji. Čvrsto ćeš stisnuti čašu, ispijati
vino kao njene usne... Tražit ćeš pogledom sve one
što na nju liče. Prevrnut ćeš svaki kutak svog
sjećanja; davit ćeš se u sopstvenom negiranju i
ćutati. Njen lik ćeš naslutiti na dnu, nestvaran i tako dalek. Osjetit ćeš njen dah na svom ramenu, prste u
kosi i lagat ćeš da je zbog vina... Vino je krivo što
sad ne možeš da je dodirneš. Riječi su bile lažljive i
one su krive što ti sad tako prokleto nedostaje!!
Sve žene koje su te ljubile, njeno su ime šaputale i
one su krive. I jedna kiša koja je pala i probudila je. Krivo je nebo što je ćutalo, a znalo je... Kad jednom
ode, ništa je više neće vratiti! Stavit ćeš ruke u
džepove i prizvati neke davne kiše... Stajat ćeš
mokar u jednoj ulici koju si nekad volio i gledati u
njene prozore.Tišinom ćeš joj reći sve ono što se
nikad usudio nisi; sve tajne ćeš odati, sve laži priznati!
I tek tada ćeš znati da nisi izgubio nju. Izgubio si
sebe i sve ono što je ona u tebi probudila...