"Cuj dosta mi je svega,i ovog zajednickog života sa tobom.Hocu da se razvedemo!”
”Polako”,rece on pokušavajuci da pronadje odgovarajucu smirujucu frekvenciju svog glasa,”samo smo imali težak period.Bice bolje.Ne ide nam baš tako
loše.”
”Ide,ide.I to sve na gore i gore.Ti si jedan veliki parazit koji mi se nakacio na grbacu i sisa mi krv.Otkako sam sa tobom,osušila sam se kao žena.Samo
perem,peglam i seckam luk.A kao osoba,i kao ŽENA,ne postojim više.”
”Imamo DETE.Nemožemo tek tako da se razidjemo.”
”DETE,DETE! Uvek to upotrebiš pre ili kasnije.Još jedan znak da si kukavica i manipulator.Kakve to veze ima što imamo dete.Ovde govorimo o MENI.
Ja sam ne samo Majka.Ja sam i ŽENA i OSOBA.To bi znao da iole ponekad razmisliš o meni.Ali ti samo razmišljaš o svojoj prokletoj jebenojUMETNOSTI koja usput ne vredi ništa.Sve te tvoje mazarije i smrdljive kantice sa bojom.Misliš da je svetu potrebna još jedna kopija Dalija.To je prošlost.Nikom više ne treba Umetnost.Pogotovo ne tvoja. Sedeli su u velikoj prostranoj kuhinji nameštenoj u nijansama zelene pastelne boje.Izmedju njih se protezao masivni sto od uglacane hrastovine.Kao teniski teren,pomisli on.Samo što umesto loptice prebacujemo reci i odbijamo ih onom drugom.Ucinilo mu se na trenutak da mu se prividja tanka crvena linija na sredini stola.Vec nekoliko dana je loše spavao pokušavajuci da pronadje neki kurs za sopstveni život i ovaj brak u kome je ocigledno dosta toga škripalo,najblaže receno.Posmatrao je veliki prozor iza obrisa svoje žene i pejzaž koji sa nalazio iza stakla.Kuca je bila smeštena na litici iznad Pacifickog Okena,i talasi su se lenjo odbijali od miliongodišnje stene stvarajuci finu ritmicku muzicku podlogu njihovoj žucnoj prepirci.Na crnom mastiljavom nebu,tek pokoja zvezda pomaljala se u tackastom sjaju.Kada bi reci koje su tekle poput bujice iz usta njegove žene postale preteške za slušanje,on bi se samo iskljucio,i mrdajuci glavom dole gore,tobože slušajuci je ,prepustio bi se posmatranju i analiziranju tog pejzaža iza njene glava i metafizickim razmišljanjima koja su ponekad proisticala iz toga.Na primer,koliko ce još godina ova kuca u kojoj žive postojati tu na ovoj litici,ko ce nastaviti da živi u njoj nakon njihove smrti,i ukoliko dodje do velikog potopa,kako ce mu kosti trunuti negde na dnu okeana,a sva ova prica,sve ove reci,milioni i milioni,samo zvukovi,energija bacena u vetar,potrošena za uvek i za ništa i sve curi i nestaje i klizi niz strminu i njihova cerkica spava u susednoj sobi,i dali mala deca uopšte sanjaju nešto i ako sanjaju,šta sanjaju..”Idiote!.Slušaš li me ti uopšte!Kao da bleneš kroz mene.A šta cemo sa pitanjem seksa.To je tema koju uvek volšebno eskiviraš.Ja sam izmedju ostalog i ovo telo koje ti se verovatno smucilo,i ove sise i ovo dupe koje nisi pipnuo vec godinama.Ne znam uopšte zašto sve ovo trpim.Nijedna žena ne bi dopustila sebi da padne ovako nisko.Treba da te izbacim iz ove kuce i da pocnem da živim svoj život.Cetiri godine bez seksa.Prosto neverovatno.Imaš li ti onu stvar,ili nemaš.”
”Maco,cuj,nemam ništa protiv tvog tela.Mislim da imaš baš lepe sise,uostalom uvek sam te smatrao zgodnom ženom.Nije to u pitanju.Jednostavno sam se umorio od svega.Od svih ovih svakodnevnih glupih aktivnosti.Stojanja u redu da bi se platili racuni,stojanja u redu ispred raznih kasa i teglenje punih kesa,iznova i iznova.Na kraju dana,samo želim da spavam i da zaboravim.Želja za seksom se izgubila negde usput.”
”Opet još jedan od tvojih izgovora-ništa drugo.Misliš da drugi ljudi ne idu u kupovinu,i ne placaju racune.Pa im to ne smeta da imaju seks sa svojim ženama.Problem je što ti uopšte ne primecuješ moje telo,moje sise.Nikad i ne gledaš u njih.Kao da ih se bojiš.”
”Gluposti.Naravno da ih se ne bojim,i nije tacno da mi se ne svidjaju.”
”U redu,ako ti se svidjaju,reci mi kakve su.Moje sise.I ZAŠTO ti se svidjaju.HAJDE !..RECI!..Napolju,u tmini,ucini mu se da se jedna zvezda krece ostavljajuci iza sebe sicušan svetlosni trag.Razmišljao je dali je to neki avion koji putuje ko zna gde.Ili možda zvezda padalica.Poželeo je da izadje napolje i bolje se zagleda u nebo.Da udahne malo svežeg vazduha.Automatski osveživac prostorija ubrizgavao je u osvetljenu kuhinju sinteticki miris lavande,i sad mu se vec bilo malo smucilo od toga.Možda se pokvario,pomisli on,i više ne pravi pauze izmedju ubrizgavanja.Odjednom,kao u filmu,krajickom oka spazi njenu šaku koja je zamahnuta letela prema njegovoj glavi.Refleksno,on pomeri glavu u levo,tren pre no što se šaka svom silinom spusti na njegov desni obraz i ivicu nosa, i istog trenutka,od udarca poce da mu se razliva jak bol po citavoj glavi.Zausti da nešto kaže,ali druga šaka je vec letela prema njemu.On izmahnu telo,hitrim pokretom odgurne se od stola.Zatim dohvati drvenu stolicu na kojoj je sedeo za naslon,podiže je u vazduh i sruci je na glavu svojoj ženi.Žena je ležala na podu i jecala,njeni udovi bili su pomešani sa delovima raspadnute stolice u nekoj vrsti groteskne skulpture.On pronadje u dzepu paklicu malbora,izvadi iz nje jednu cigaretu i pripali je.Žena poce da se pridiže sa poda.On povuce jedan snažan dim osecajuci kako mu klizi niz pluca,otrov se uvlaci u najsitnije plucne završetke.Glava mu je još bolno pulsirala.Kada se žena potpuno uspravila,on shvati da ona drži u rukama automatsku pušku.U ocima je imala ludacki krvožedni sjaj.Nije stigao ni da zausti
”Maco,nemoj mol...im t..”
Delic sekunde pre nego što ce rafal zaparati njegovo telo,kuhinja je nestala ispred njegovih i ociju njegove žene.Sve što su sada videli bio je veliki crni kvadrat na kome je krupnim titrajucim slovima bilo ispisano ”G A M E O V E R ”.A ispod,sitnim slovima: time of playing 14.53 min.No winer.Press PLAY for another game,or ESC to EXIT.Ova prokleta igra je tako prokleto dobra”,rece Marko svojoj vezi Selmi.Da,izgleda potpuno stvarno.Neverovatno.Kad si srucio onu stolicu na mene,osecala sam svaku košcicu kako me boli i taj divlji bes koji mi se diže iz stomaka.Kao da sam zaista želela da te ubijem”
”Pa,u tome i jeste poenta,mislim.Da bude što realnije.”
”Sad mi je jasno zašto je zovu ULTIMATIVNI VIRTUELNI BRAK 4.I zašto je jedna od najprodavanijih igrica na tržištu.Sony je stvarno najbolji u tom segmentu kucne zabave.A ovaj novi playstation 12 je prevazišao sva moja ocekivanja.Ležali su u Sonijevim lebdecim upravljackim foteljama u iznajmljenoj hotelskoj sobi na 147 spratu hotela Vojvodina.Upravljacke fotelje su bile bežicno povezane sa malom crnom konzolom playstationa 12, dimenzija deset puta deset cantimetara,koja je stojala na hotelskom stocicu poput nekog sicušnog monolita.Kao i milioni slicnih parova,i oni su bili potpuno sterilni,od rodjenja.Samo sedamdesetini populacije,i to onima koji su mogli sebi da priušte placanje enormno visokih taksi za razmnožavanje bilo je dozvoljeno da ne budu sterilni.U godini 2055 posle Hrista po zemlji je hodalo 14,7 milijardi stanovnika po poslednjem popisu statistickog odela za prevenciju rasta populacije.Sterilizacija je bila obaveza pod pretnjom dugogodišnjih zatvorskih kazni za veliki deo stanovništva.A oni malobrojni pojedinci koji su zaista želeli da imaju to jedno dete,koje je država u retkim,gotovo idealno-genetskim slucajevima dozvoljavala,cesto su uzimali velike kredite,pod izuzetno nepovoljnim uslovima kako bi platili dozvolu za razmnožavanje.Svuda u medijima popularisan je ”samacki” život,i život u takozvanim komunama.Sterilizacijom pojedinaca oduziman im je i seksualni nagon tako da je covek bivao oslobodjen mnogih emotivnih i psihosomatskih problema jednim ubodom igle.Sistemu je preostalo samo da mu obezbedi što više zabave.Hleba ,igara i krvi.Uvek je tako biloI ?”,rece Marko,”šta cemo sada da se igramo?”Neznam,možda bi mogli da igramo RASTRGAJ i ZAKOLJI 3.Tu te uvek pobedim.Mada mislim da je bolje da izadjemo malo iz sobe i prošetamo se kroz staklenu baštu Hotela.Nismo izašli iz ove sobe još od cetvrtka.Prijao bi mi cist vazduh.A uvece bi mogli do DJUSKAJ DO SMRTI.Volim da posmatram kako ljudi djipaju po onom šljaštecem antigravitacionom plafonu,a glave im vise odozgo kao novogodišnji ukrasi.Mada je muzika malo preglasna za moj ukus.”
Selma i Marko su bili u vezi vec 17 dana i to je za nju bila najduža veza još otkako je izgubila nevinost u 8 godini.Još uvek se secala prijatnog mirisa iz mašine za skidanje nevinosti,iako je proteklo odtada citavih jedanaest godina i barem šezdesetak veza.One krace od 24 sata nije ni brojala.Ona se seti kako je sela na odredjenu prikladnu stolicu u JUNFERU (popularni naziv za mašinu za skidanje nevinosti),prilepila diode na celo,i kad se odredjeni meni ucitao u njen um,kako je izabrala lepuškastog Bred Pita da obavi taj posao.Ehhhh.Bio joj je rodjendan,i poklon od roditelja je bilo skidanje nevinosti pre nego je odvedu na ”Procišcenje”,kako je još u narodu nazivana sterilizacija.Njeni roditelji su bili dovoljno imucni da joj plate dozvolu za razmnožavanje,ali suviše su voleli svoju devojcicu i smatrali su da treba da je poštede muka radjanja i podizanja deteta.Ona se jednostavno složila,jer,njeni roditelji su uvek radili sve za njeno dobro.
”Cuj”,rece ona Marku koji je još uvek ležao zavaljen u sonyjevoj lebdecoj igrackoj fotelji prepušten nekim svojim mislima,” dali imaš još onih pilula za privremeno menjanje identiteta.Volela bih kad veceras krenemo u ludilo,da budem muško, za promenu.”
”Nije frka”,odgovori on prenuvši se iz sanjarenja,”želiš da budeš neko poseban?”
”Da.Volela bih da budem Bred Pit.Ako može.”
”Moram da nazovem dilera i pitam ga šta ima trenutno na lageru.Ko ti je taj Bred?”
”Jedan lepuškast glumac,bio je svojevremeno veoma popularan.Mislim da je vec umro.Suviše je bio star.”
”Tako ti je to.Verovatno to takodje znaci da želiš da ja budem veceras neka opaka cura.Prošli put kad sam roknuo onu tabletu i bio u telu Merlin Monro,bradavice su me svrbele nedelju dana.”
”Nije neophodno”,odgovori Selma.
Na stocicu,ispod njih,mali crni playstation 12 mirno je cekao da bude ponovo ukljucen.Pod neonskom svetlošcu hotelske sobe njegove glatke crne stranice kao da su isijavale neki zlokoban sjaj.
”Polako”,rece on pokušavajuci da pronadje odgovarajucu smirujucu frekvenciju svog glasa,”samo smo imali težak period.Bice bolje.Ne ide nam baš tako
loše.”
”Ide,ide.I to sve na gore i gore.Ti si jedan veliki parazit koji mi se nakacio na grbacu i sisa mi krv.Otkako sam sa tobom,osušila sam se kao žena.Samo
perem,peglam i seckam luk.A kao osoba,i kao ŽENA,ne postojim više.”
”Imamo DETE.Nemožemo tek tako da se razidjemo.”
”DETE,DETE! Uvek to upotrebiš pre ili kasnije.Još jedan znak da si kukavica i manipulator.Kakve to veze ima što imamo dete.Ovde govorimo o MENI.
Ja sam ne samo Majka.Ja sam i ŽENA i OSOBA.To bi znao da iole ponekad razmisliš o meni.Ali ti samo razmišljaš o svojoj prokletoj jebenojUMETNOSTI koja usput ne vredi ništa.Sve te tvoje mazarije i smrdljive kantice sa bojom.Misliš da je svetu potrebna još jedna kopija Dalija.To je prošlost.Nikom više ne treba Umetnost.Pogotovo ne tvoja. Sedeli su u velikoj prostranoj kuhinji nameštenoj u nijansama zelene pastelne boje.Izmedju njih se protezao masivni sto od uglacane hrastovine.Kao teniski teren,pomisli on.Samo što umesto loptice prebacujemo reci i odbijamo ih onom drugom.Ucinilo mu se na trenutak da mu se prividja tanka crvena linija na sredini stola.Vec nekoliko dana je loše spavao pokušavajuci da pronadje neki kurs za sopstveni život i ovaj brak u kome je ocigledno dosta toga škripalo,najblaže receno.Posmatrao je veliki prozor iza obrisa svoje žene i pejzaž koji sa nalazio iza stakla.Kuca je bila smeštena na litici iznad Pacifickog Okena,i talasi su se lenjo odbijali od miliongodišnje stene stvarajuci finu ritmicku muzicku podlogu njihovoj žucnoj prepirci.Na crnom mastiljavom nebu,tek pokoja zvezda pomaljala se u tackastom sjaju.Kada bi reci koje su tekle poput bujice iz usta njegove žene postale preteške za slušanje,on bi se samo iskljucio,i mrdajuci glavom dole gore,tobože slušajuci je ,prepustio bi se posmatranju i analiziranju tog pejzaža iza njene glava i metafizickim razmišljanjima koja su ponekad proisticala iz toga.Na primer,koliko ce još godina ova kuca u kojoj žive postojati tu na ovoj litici,ko ce nastaviti da živi u njoj nakon njihove smrti,i ukoliko dodje do velikog potopa,kako ce mu kosti trunuti negde na dnu okeana,a sva ova prica,sve ove reci,milioni i milioni,samo zvukovi,energija bacena u vetar,potrošena za uvek i za ništa i sve curi i nestaje i klizi niz strminu i njihova cerkica spava u susednoj sobi,i dali mala deca uopšte sanjaju nešto i ako sanjaju,šta sanjaju..”Idiote!.Slušaš li me ti uopšte!Kao da bleneš kroz mene.A šta cemo sa pitanjem seksa.To je tema koju uvek volšebno eskiviraš.Ja sam izmedju ostalog i ovo telo koje ti se verovatno smucilo,i ove sise i ovo dupe koje nisi pipnuo vec godinama.Ne znam uopšte zašto sve ovo trpim.Nijedna žena ne bi dopustila sebi da padne ovako nisko.Treba da te izbacim iz ove kuce i da pocnem da živim svoj život.Cetiri godine bez seksa.Prosto neverovatno.Imaš li ti onu stvar,ili nemaš.”
”Maco,cuj,nemam ništa protiv tvog tela.Mislim da imaš baš lepe sise,uostalom uvek sam te smatrao zgodnom ženom.Nije to u pitanju.Jednostavno sam se umorio od svega.Od svih ovih svakodnevnih glupih aktivnosti.Stojanja u redu da bi se platili racuni,stojanja u redu ispred raznih kasa i teglenje punih kesa,iznova i iznova.Na kraju dana,samo želim da spavam i da zaboravim.Želja za seksom se izgubila negde usput.”
”Opet još jedan od tvojih izgovora-ništa drugo.Misliš da drugi ljudi ne idu u kupovinu,i ne placaju racune.Pa im to ne smeta da imaju seks sa svojim ženama.Problem je što ti uopšte ne primecuješ moje telo,moje sise.Nikad i ne gledaš u njih.Kao da ih se bojiš.”
”Gluposti.Naravno da ih se ne bojim,i nije tacno da mi se ne svidjaju.”
”U redu,ako ti se svidjaju,reci mi kakve su.Moje sise.I ZAŠTO ti se svidjaju.HAJDE !..RECI!..Napolju,u tmini,ucini mu se da se jedna zvezda krece ostavljajuci iza sebe sicušan svetlosni trag.Razmišljao je dali je to neki avion koji putuje ko zna gde.Ili možda zvezda padalica.Poželeo je da izadje napolje i bolje se zagleda u nebo.Da udahne malo svežeg vazduha.Automatski osveživac prostorija ubrizgavao je u osvetljenu kuhinju sinteticki miris lavande,i sad mu se vec bilo malo smucilo od toga.Možda se pokvario,pomisli on,i više ne pravi pauze izmedju ubrizgavanja.Odjednom,kao u filmu,krajickom oka spazi njenu šaku koja je zamahnuta letela prema njegovoj glavi.Refleksno,on pomeri glavu u levo,tren pre no što se šaka svom silinom spusti na njegov desni obraz i ivicu nosa, i istog trenutka,od udarca poce da mu se razliva jak bol po citavoj glavi.Zausti da nešto kaže,ali druga šaka je vec letela prema njemu.On izmahnu telo,hitrim pokretom odgurne se od stola.Zatim dohvati drvenu stolicu na kojoj je sedeo za naslon,podiže je u vazduh i sruci je na glavu svojoj ženi.Žena je ležala na podu i jecala,njeni udovi bili su pomešani sa delovima raspadnute stolice u nekoj vrsti groteskne skulpture.On pronadje u dzepu paklicu malbora,izvadi iz nje jednu cigaretu i pripali je.Žena poce da se pridiže sa poda.On povuce jedan snažan dim osecajuci kako mu klizi niz pluca,otrov se uvlaci u najsitnije plucne završetke.Glava mu je još bolno pulsirala.Kada se žena potpuno uspravila,on shvati da ona drži u rukama automatsku pušku.U ocima je imala ludacki krvožedni sjaj.Nije stigao ni da zausti
”Maco,nemoj mol...im t..”
Delic sekunde pre nego što ce rafal zaparati njegovo telo,kuhinja je nestala ispred njegovih i ociju njegove žene.Sve što su sada videli bio je veliki crni kvadrat na kome je krupnim titrajucim slovima bilo ispisano ”G A M E O V E R ”.A ispod,sitnim slovima: time of playing 14.53 min.No winer.Press PLAY for another game,or ESC to EXIT.Ova prokleta igra je tako prokleto dobra”,rece Marko svojoj vezi Selmi.Da,izgleda potpuno stvarno.Neverovatno.Kad si srucio onu stolicu na mene,osecala sam svaku košcicu kako me boli i taj divlji bes koji mi se diže iz stomaka.Kao da sam zaista želela da te ubijem”
”Pa,u tome i jeste poenta,mislim.Da bude što realnije.”
”Sad mi je jasno zašto je zovu ULTIMATIVNI VIRTUELNI BRAK 4.I zašto je jedna od najprodavanijih igrica na tržištu.Sony je stvarno najbolji u tom segmentu kucne zabave.A ovaj novi playstation 12 je prevazišao sva moja ocekivanja.Ležali su u Sonijevim lebdecim upravljackim foteljama u iznajmljenoj hotelskoj sobi na 147 spratu hotela Vojvodina.Upravljacke fotelje su bile bežicno povezane sa malom crnom konzolom playstationa 12, dimenzija deset puta deset cantimetara,koja je stojala na hotelskom stocicu poput nekog sicušnog monolita.Kao i milioni slicnih parova,i oni su bili potpuno sterilni,od rodjenja.Samo sedamdesetini populacije,i to onima koji su mogli sebi da priušte placanje enormno visokih taksi za razmnožavanje bilo je dozvoljeno da ne budu sterilni.U godini 2055 posle Hrista po zemlji je hodalo 14,7 milijardi stanovnika po poslednjem popisu statistickog odela za prevenciju rasta populacije.Sterilizacija je bila obaveza pod pretnjom dugogodišnjih zatvorskih kazni za veliki deo stanovništva.A oni malobrojni pojedinci koji su zaista želeli da imaju to jedno dete,koje je država u retkim,gotovo idealno-genetskim slucajevima dozvoljavala,cesto su uzimali velike kredite,pod izuzetno nepovoljnim uslovima kako bi platili dozvolu za razmnožavanje.Svuda u medijima popularisan je ”samacki” život,i život u takozvanim komunama.Sterilizacijom pojedinaca oduziman im je i seksualni nagon tako da je covek bivao oslobodjen mnogih emotivnih i psihosomatskih problema jednim ubodom igle.Sistemu je preostalo samo da mu obezbedi što više zabave.Hleba ,igara i krvi.Uvek je tako biloI ?”,rece Marko,”šta cemo sada da se igramo?”Neznam,možda bi mogli da igramo RASTRGAJ i ZAKOLJI 3.Tu te uvek pobedim.Mada mislim da je bolje da izadjemo malo iz sobe i prošetamo se kroz staklenu baštu Hotela.Nismo izašli iz ove sobe još od cetvrtka.Prijao bi mi cist vazduh.A uvece bi mogli do DJUSKAJ DO SMRTI.Volim da posmatram kako ljudi djipaju po onom šljaštecem antigravitacionom plafonu,a glave im vise odozgo kao novogodišnji ukrasi.Mada je muzika malo preglasna za moj ukus.”
Selma i Marko su bili u vezi vec 17 dana i to je za nju bila najduža veza još otkako je izgubila nevinost u 8 godini.Još uvek se secala prijatnog mirisa iz mašine za skidanje nevinosti,iako je proteklo odtada citavih jedanaest godina i barem šezdesetak veza.One krace od 24 sata nije ni brojala.Ona se seti kako je sela na odredjenu prikladnu stolicu u JUNFERU (popularni naziv za mašinu za skidanje nevinosti),prilepila diode na celo,i kad se odredjeni meni ucitao u njen um,kako je izabrala lepuškastog Bred Pita da obavi taj posao.Ehhhh.Bio joj je rodjendan,i poklon od roditelja je bilo skidanje nevinosti pre nego je odvedu na ”Procišcenje”,kako je još u narodu nazivana sterilizacija.Njeni roditelji su bili dovoljno imucni da joj plate dozvolu za razmnožavanje,ali suviše su voleli svoju devojcicu i smatrali su da treba da je poštede muka radjanja i podizanja deteta.Ona se jednostavno složila,jer,njeni roditelji su uvek radili sve za njeno dobro.
”Cuj”,rece ona Marku koji je još uvek ležao zavaljen u sonyjevoj lebdecoj igrackoj fotelji prepušten nekim svojim mislima,” dali imaš još onih pilula za privremeno menjanje identiteta.Volela bih kad veceras krenemo u ludilo,da budem muško, za promenu.”
”Nije frka”,odgovori on prenuvši se iz sanjarenja,”želiš da budeš neko poseban?”
”Da.Volela bih da budem Bred Pit.Ako može.”
”Moram da nazovem dilera i pitam ga šta ima trenutno na lageru.Ko ti je taj Bred?”
”Jedan lepuškast glumac,bio je svojevremeno veoma popularan.Mislim da je vec umro.Suviše je bio star.”
”Tako ti je to.Verovatno to takodje znaci da želiš da ja budem veceras neka opaka cura.Prošli put kad sam roknuo onu tabletu i bio u telu Merlin Monro,bradavice su me svrbele nedelju dana.”
”Nije neophodno”,odgovori Selma.
Na stocicu,ispod njih,mali crni playstation 12 mirno je cekao da bude ponovo ukljucen.Pod neonskom svetlošcu hotelske sobe njegove glatke crne stranice kao da su isijavale neki zlokoban sjaj.
