Dvorska luda

Nekad me kao tesna košulja steže i davi dosada.  Kada mi je svega preko glave, pokušam bojama da umrljam dan. Nabacim malo drečavo žute na fasadu uobičajenosti, iskezim se mudracima i glasnim smehom probudim zaspale.  Nabacim masku dvorske lude,  zatresem zvončiće i lupetam gluposti. Tada, na moje iznenađenje, svi počinju da se glupiraju. Najveći mrgudi vežbaju osmehe. Oni nervozni nepoverljivo trepću, a onda i sami prasnu u smeh. Čuvajte se, ludilo je zarazno. Proverno.

Zelja

Daleko od toga da sam savrsena,prepametna,srecna i u svemu spretna....da sam prelepa,romanticna,i u svemu fantsticna........ne,nisam,i ne zelim to ni biti,ja se samo zelim sviti,i svoje srce pokloniti svima,sa zeljom da ljubavi u svetu vise ima,da dobrota svetom vlada..to je moja zelja prava....Svakom bolnom srcu zelim izleciti ranu,jer je srce nesto, sto traje vecno,i sto treba dati svima na dlan,to je moj san...

Nauci.....

Poslije nekog vremena naucis da ljubav ne znaci oslanjanje, a drustvo ne znaci bezbednost, i pocnes da ucis da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obecanja. I pocnes da prihvatas poraze podignute glave i otvorenih ociju, smireno kao odrasli , a ne ocajno kao dete. I naucis da gradis svoje puteve u sadasnjosti jer je tlo sutrasnjice suvise nesigurno za planiranje. Posle nekog vremena naucis da sunceva svetlost moze da opece, ako je ima previse. Zato sadi svoju bastu i ukrasavaj dusu umesto sto cekas da ti neko drugi donese cvece. I naucices da zaista mozes da izdrzis...da zaista…

Nedostajes.....

Znala sam da ces mi uzasno faliti. Znala sam unaprijed sta me ceka. Sada kada ne mogu nista uciniti da te vratim ne preostaje mi nista drugo nego da se secam svih obecanja. Toliko toga smo jedno drugom obecavali, toliko toga smo hteli zajedno. Nista nismo uspeli. Nocas mi suze same teku.. sve sto zelim je da budes sretan, a meni kako bude. Ti si osoba koja se srece jednom u zivotu i posle tebe nikad necu sresti nekoga slicnog. Ti si andjeo .. ti si nesto neopisivo.
Ove suze tako peku.. kao da mi se svete za lose stvari koje sam ti ucinila.. bol me ubija.
Nedostajes mi... mnogo.
I neka me boli nocas svaki dio mene. Bolje nisam ni zasluzila. Neka svaka moja ziva rana donese tebi srecu. Neka ostvaris sve sto pozelis.
Ti koji si bio svetla tacka u mom crnom zivotu. Ti koji si znao uvek sve o meni.. Ti kojem sam verovala.
Kada sam bila sama tebi sam se obracala.. a sada te nemam.
Nemam jer sam otisla iz tvog zivota.....
Rekla sam samo onako jeftino Zbogom.
A mogla sam ostati uz tebe..
OPROSTI za sve...
ti si previse dobar za mene.
Zasto mi toliko nedostajes?
Zasto ne mogu da se smirim...zasto placem u ovo doba i pisem ovo...

Skitnica

Nisam pesma bez refrena
da me pevas kratko
nisam ja od onih zena
da me imas glatko

A i posebna sam vrsta
sta da ti radim zasto bih krila
a i pticica ovakva
u tvome gnezdu jos nije bila

Ja sam ptica kazu skitnica
gde je ljubav tamo putujem
zato nikada u hladnom srcu
ja ne stanujem

Ja sam ptica kazu skitnica
dacu oba krila, dacu sve
da sa onim pored koga zaspim
ja i budim se

Cujem samo slatke lazi
kad se tebe setim
grudi tvoje bas su male
ne bih tu da sletim

Kraj

Sat otkucava, ali moje vreme ne ide. Jos uvek sam tu gde sam bila, stojim I tapkam u mestu improvizirajuci korake I podizuci prasinu da ostavim dojam da se krecem. Osecam da ce mi tako biti lakse. Nemam sta da oprostim sebi. Svaki greh pocinjen zbog tebe, za mene nije greh…
Sinoc si mi opet rekao…da me volis. Lepo je zvucalo, zar vredi pricati o lepoj pesmi, ako je stvorena da se slusa? Moja cula su budna zbog tebe, svo ovo vreme. A vreme je skupo, no ja kazem sebi – ako ne znas sta je dobro, znas sta je skupo. Valjda sam se povodila tim, cim sam odabrala da sledim stazama bola I srece sa tobom. Ne razumeju me mnogi…zapitam se, da li su ikada voleli? Ako jesu, zar je moguce da nam to rade iz pakosti, a ako nisu…zasto se ne radujem, sto zivimo najvecu ljubav? Ne znam, a ne znam ni zasto obicno “zasto” u nasem slucaju nema svoje “zato”.
Ponekad me grize savest. Zbog tebe. Zbog svake lose reci upucene tebi…prekora, loseg saveta…Samo sam htela da budes bolji. Nisam znala da si najbolji takav kakav si. No, ja hocu..bolje I uvek bolje. Zasto se nisam zadovoljila mojim jedinim savrsenstvom? Ne znam…
Mislila sam da se mogu odmoriti od tebe, da kada se prasina spusti, da ce biti lakse doneti odluke, da cemo znati koliko smo duzni jednom drugome, poljubaca, ljubavi, prekora…Ali nisam znala. Prasina se spustila..ali zrak je jos uvek tu. I osecam tvoj miris u svakom kutku oko sebe, svaki pedalj nosi tvoj trag…I prosto je neizbrisiv. Tako je kad zavolis, bezuslovno. A ja tebe volim bez ijednog uslova, bez ijednog povoda. Zasto ti sve prastam…pa zar ljubav nije dovoljan razlog za to? Zar nas ona nije naucila kako da zivimo srecu I prezivimo bol? Zar je neko napisao razloge za nju? Nije…ko misli drugacije, bolje neka cuti…I nikada ne kaze, ono sto misli. Ja ne prihvatam drugo misljenje…za mene si ti jedan, jedini, nepopravljiv ali savrsen…za mene…ne za druge. Tacno je da je smisao zivota traganje za srodnom dusom, za onim drugim delom nas, koji je ostao sam nekada u proslosti…Cudno, ja sam prerano pronasla tebe…No, imam ja vremena za neke druge bore, bitno je da si ti tu…samo da te cujem, vidim, dodirnem, poljubim…sanjam…I ne treba mi vise nista. Samo Ti. (Malo li je?:))
Nas pocetak je uvek tamo gde je kraj.

P.S. Priblizi se onome ko se od tebe udaljio…jos uvek sam tu samo za tebe.

Ko zna zašto je to dobro

Pročitajte ovu kratku priču…

Negde daleko, neki seljak je imao samo jednog konja. Jednog dana, taj konj mu pobegne.

Sve njegove komšije se sažalile, “Mnogo nam je žao, izgleda da baš nemaš sreće”.  Čovek je rekao, “Videćemo.”

Nekoliko dana kasnije, njegov konj se vratio, i sa sobom doveo još dvadesetak divljih konja.
Sad je čovek, zajedno sa sinom, napravio smeštaj za sve konje. Komšije se opet skupile i govorile, “Čestitamo, mora da si sad mnogo zadovoljan!” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”

Jedan od divljih konja je uradio seljakovog sina, i polomio mu obe noge.

Sve komšije su govorile, “Tako nam je žao, užasno je to što se dogodilo. Mora da si veoma uzrujan. To je teška nesreća.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”

Zemlja je ušla u rat, i svi sposobni mladići su bili mobilizovani. Rat je bio užasan, mnogo je mladića poginulo. Ali seljakov sin nije bio mobilizovan, jer nije bio sposoban da hoda u vreme mobilizacije.

Sve komšije su mu govorile, “Sreća da tvoj sin nije otišao u rat, mora da ste mnogo srećni.” Čovek je samo rekao, “Videćemo.”

Ključna reč – Videćemo.

Ja se trudim da u svemu što se dešava, meni i ljudima oko mene, vidim dobro. Uvek kažem sebi “Ko zna zašto je to dobro”.
Ne verujem u slučajnosti. Verujem da se sve dešava s razlogom. I volim da verujem da će na kraju sve biti ok. Ako nije ok, onda još nije kraj.