Slučajno možda,
Ako me vidiš
Da stojim na ulici snijega,
Samo hladno prođi.
Nisam to ja…
To su ostaci mene,
Napušteno lutam besmislom,
Samo stoji tu sijenka,
Korake broji!
Ako me sretneš u noći,
Hladnoj – kao što je ova,
Okreni glavu,
Ponašaj se kao stranac
I nemoj, molim te,
Nemoj da me gledaš u oči…
Tamo je nešto što ti
Nikad nećeš vidjeti.
Tamo, na dnu mojih zenica,
Pali brodovi nade stoje,
Ostaci nekih davnih snova…
Nema tamo ništa za tebe.
Sretneš li me možda
Jedne noći na ulici,
Zastani, pomiluj mi crnu kosu,
Pogledaj me i tada nemoj proći.
Zastani kraj mene,
Uzmi moje promrzle dlanove,
Vodi me sa sobom
I nikad ne pitaj…
Nije važno zašto sam stajala tamo,
Sama, bez igdje ikog…
Nije važno!
Sretneš li me u srcu svom,
Poljubi me nježno kao prvi put,
Jedne zime u februarskoj noći,
Pomiluj moje crne oči,
Reci mi tiho da me voliš,
Reci da me nikome ne daš.
A ako opet budem stajala
Sama, negdje na ulici…
Nemoj proći…
Čak iako to budem tražila,
Nemoj…
Možda te i tada budem voljela!
Ovako ludo – kao sada
(Selma Šljuka)
