Nekad me kao tesna košulja steže i davi dosada. Kada mi je svega preko glave, pokušam bojama da umrljam dan. Nabacim malo drečavo žute na fasadu uobičajenosti, iskezim se mudracima i glasnim smehom probudim zaspale. Nabacim masku dvorske lude, zatresem zvončiće i lupetam gluposti. Tada, na moje iznenađenje, svi počinju da se glupiraju. Najveći mrgudi vežbaju osmehe. Oni nervozni nepoverljivo trepću, a onda i sami prasnu u smeh. Čuvajte se, ludilo je zarazno. Proverno.
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.