уторак

Dvorska luda

Nekad me kao tesna košulja steže i davi dosada.  Kada mi je svega preko glave, pokušam bojama da umrljam dan. Nabacim malo drečavo žute na fasadu uobičajenosti, iskezim se mudracima i glasnim smehom probudim zaspale.  Nabacim masku dvorske lude,  zatresem zvončiće i lupetam gluposti. Tada, na moje iznenađenje, svi počinju da se glupiraju. Najveći mrgudi vežbaju osmehe. Oni nervozni nepoverljivo trepću, a onda i sami prasnu u smeh. Čuvajte se, ludilo je zarazno. Proverno.

Нема коментара:

Постави коментар

Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.

Истакнути пост

Nisam ja za ovaj svet 🙄