Kad god slusam Balasevica i onu njegovu"Neki novi klinci" dotakne me seta...Secam se velike kajsije u dvoristu mojih ,vec davno umrlih ...Moja baka i deda i
njihovo dvoriste su uspomene posute zlatnim prahom secanja bosonogog
,musavog detinjstva. Drage slike koje odjednom ozive uz melodiju te
pesme jer je sve bilo bas tako..Niceg vise nema, ni te male zute kuce ni
dvorista...Slika naseg sveca je kod mojih roditelja ali vise nista nije
isto...Samo mirisi i slike minulih vremena ponekad ozive ..
Hvala za lepe želje, takođe... :) zaboravite tugu, prave vrednosti zauvek žive i ispunjavaju srce svetlošću, toplinom i radošću... :) <3
ОдговориИзбриши