Izbeglica iz besmisla

...Pokušavam da pročitam nešto što će skloniti svaku moju suzu sa lica.....ne uspeva mi, postoji toliko nedovršenih i nerazjašnjenih reči..........Bol je sve jači, gubim se u tami,osećam da gubim deo sebe, da gubim njega.......Pitam se gde sam pogrešila, uvredila ga rečima ljubavi uplašila strašću, opekla ga usnama!? Zelela sam da mu pričam snove u tami, da ga nezno grlim i ljubim.....Pitam se - 'Da li si stvaran ili prividjenje? Kome sada pripadas? Da li još uvek postojiš za mene ili si samo navika? Boze, koliko pogrešnih reči u pravo vreme!? ....Koliko smešnih nadanja pretvorenih u čeznju i bol, a koliko samo ljubavi u meni!...Lutam, trazim smisao u besmislu. Ti si moje sve. Noć, dan, vazduh, moje maleno stvorenje koje pripada nekom drugom..a u mom srcu ostaje zauvek! Svake noći si mi u snovima i budim se sa tvojim imenom na usnama....Pogledom trazim te, ali ne vidim te......slomljena od bola i lazi utehu trazim u nekim dalekim svetovima, u svojim snovima, ali bez tvog imena...Pokušavam, ali uzalud. Čak si mi i snove uzeo i zivot u neku sasvim drugu priču pretvorio....