Jos uvek po nekad sanjam stvarnost..
zagazim u vode secanja i svaki zamotuljak
brizno odmotavam... prebiram i cuvam.
Bice ih.. dok me ima.

ma lazu svi...

..sve je prevara.
Jedna obicna, glupava , eksploatisuca
manipulativna
prevara !!
Lazu !
I braca Grim, i Desanka Maksimovic.
I Dizni.
Laze i Djordje Balashevic.
I Serbedzija ( mada je s vremena na vreme ubo' istinu).
Laze i Dzejn Ostin, ona najvise.
I sestre Bronte.

Laz je i legenda o Mona Lizi.
I o Tadz Mahalu.
Laz su i Seramidini vrtovi.
I oni zaveti koji se izgovaraju na vencanju.

Sve je to jedna velika prevara.
Ljubav je jedna velika, prljava prevara.
Nadrealisticna bajka.

Prevario ju je prve bracne noci...
sa najboljom drugaricom..

To je realnost.

Plutaj u meni kao lokvanj nosen vetrom
Istopi mi se na jeziku kao secer
Sklizni niz grlo kao med
Prepusti se strujama
koje nosice te mojim krvotokom
Uspavaj se u senci zenice
Probudi se na mojim grudima
Sakri se u mojim mislima
Odrzavaj me u zivotu
postojana u mojim plucima
Zazivi u meni
kao jedinstveni deo duse
Rasti, razvijaj se
i hrani se mojim zeljama
Da budem u tebi
Do poslednjeg dana mog zivota.
A onda lagano
zajedno sa mojom dusom
Preseli se u bestezinsku pozudu
Koja nosice te van hodnika vremena
Lebdi van prostora
Lutaj univerzumima
I pronadji me
U nekim novim zelenim ocima
koje otvoreno ponudice ti sebe
kao skloniste od nistavila...

Lutam nekad

Lutam nekad...nocu,
Na svakom uglu ulice, svetiljka.
Visoko pod krosnjama uprta u zemlju..svetli...
Zutom, treperavom, bolesnom svetloscu...
Brojim...
Stotinu ulica... stotinu uglova...stotinu svetiljki...stotinu zivota...
Ljubim te ispod prve...ispod pedesete ti kosu mrsim.
Ispod osamdesete gledam zelenu boju noci u tvojim ocima...
Ispod stote trazim mir u tvojim rukama...tako potreban
Ali nema te...Tebe nema...
Znam...kriva sam i nisam.
Ja sam boginja svojerucnog pakla...
U kome slazem put od zutih cigli
Trazeci hrabrost da
tvoji pokreti postanu moji,
da moja zelja bude tvoja zelja,
da tvoj dodir postane moj,
da me imas...da te imam...
bez pravila, bez razmisljanja...
da ti dam sve sto do sada nisam.

Zabranjeno je

"Zabranjeno je plakati, bez da se nesto ne nauci,
probuditi se u danu a ne znati sta ciniti,
biti uplasen svojih vlastitih uspomena.

Zabranjeno je ne smejati se problemima,
ne boriti se za ono sto zelis,
odustati od svega zbog vlastitog straha
da ostvaris svoje snove.

Zabranjeno je ostaviti svoje prijatelje,
ne pokusati razumeti sao ste sve proziveli zajedno,
i zvati ih samo onda kad ti je neophodno.

Zabranjeno je ne biti svoj pred drugima,
pretvarati se pred ljudima do kojih ti nije stalo,
izigravati klovna da bi te pamtili,
i zaboraviti sve kojima je zaista stalo do tebe.

Zabranjeno je ne uciniti sve za sebe samog,
biti uplasen od zivota i onoga cime te zivot obvezuje,
ne ziveti svaki dan kao da je to tvoj poslednji dah.

Zabranjeno je da ti nedostaje neko bez radosti,
da zaboravis neciji smeh i oci,
sve samo zato sto njegov put vise ne obuhvata tvoj,
zabranjeno je zaboraviti njegovu proslost
i zameniti je njegovom sadasnjoscu.

Zabranjeno je ne pokusavati shvatiti druge
misliti da je njihov zivot vredniji od tvog,
ne spoznati da svako ima svoj put i slavu.

Zabranjeno je ne stvarati vlastitu pricu,
ne imati trenutak za one kojima si potreban,
ne razumeti da je zivot ono sto daje , takodje i uzima.

Zabranjeno je ne traziti srecu,
ne ziveti zivot s' pozitivnim stavom,
ne smatrati da uvek mozemo biti bolji;

Zabranjeno je zaboraviti da bez tebe
ovaj svet ne bi bio isti..."

Pablo Neruda 

Ako mi dozvolis

Ako mi dozvoliš
sakriću se negde u tebi...
Čuvaću te od
usamljenih dana i noći,
i onda
Kada te tuga prati...
Kada Srce mira neće imati
a oči budu pune suza...
Ja biću tu...
Ako mi dozvoliš...
I Sunce ću biti
da te ugrejem
kada ti hladno bude...
Tvoj osmeh i vedar dan...
Suza u oku biću
Ako mi dozvoliš...
Ja...biću zauvek tu...
Ako mi dozvoliš...

Da li ste citali Autostoperski vodic kroz galaksiju..?

Ja jesam i to je jedna od mojih omiljenih knjiga u koju pobegnem
svaki put kada sam tuzna
Artur je ipak pronasao mir na planeti Zemlji
Depresivni robot Marvin imao je svoj mrzovolji ironicni svet...
Ford svoj svemirski autostoperski vodic
Negostoljubivi Vogoni svoju poeziju
Galakticki predsednik Zahod citavu galaksiju
Trilijan svoju staru novu ljubav
A ja ..ja ....

Sanjacu kako se prebacujem i zaranjam glavu u njegove grudi..
kako se ponistavam.
I bicu svesna kako meni nije dozvoljeno ono sto jeste obicnim ljudima...
i
Bice mi potrebne samo papirnate maramice...