среда

Plutaj u meni kao lokvanj nosen vetrom
Istopi mi se na jeziku kao secer
Sklizni niz grlo kao med
Prepusti se strujama
koje nosice te mojim krvotokom
Uspavaj se u senci zenice
Probudi se na mojim grudima
Sakri se u mojim mislima
Odrzavaj me u zivotu
postojana u mojim plucima
Zazivi u meni
kao jedinstveni deo duse
Rasti, razvijaj se
i hrani se mojim zeljama
Da budem u tebi
Do poslednjeg dana mog zivota.
A onda lagano
zajedno sa mojom dusom
Preseli se u bestezinsku pozudu
Koja nosice te van hodnika vremena
Lebdi van prostora
Lutaj univerzumima
I pronadji me
U nekim novim zelenim ocima
koje otvoreno ponudice ti sebe
kao skloniste od nistavila...



Нема коментара:

Постави коментар

Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.

Истакнути пост

Nisam ja za ovaj svet 🙄