C.C.Catch & Chris Norman

Mama Rock - Eva

Zasto smo sami Eva
na brodu bez kormirala
gde stara ljubav se sniva
nova tuga se stvara
i nova ljubav izgara

Zasto smo sami Eva
na ovoj reci bez vode
gde tonu obale desna i leva
a vrbe cekaju nepogode

Ti i ja gde smo pogresili
ti i ja sta nismo resili
ti i ja ko to zna?
svi samo ne i mi

I Want to know what love is - Foreigner

Neno Belan - KIŠA

 Moj svijet, sav svijet opet će kišne kapi noćas isprati,
 taj svijet možda će jednom novu ljubav donijeti,
 sunce nek mi sja, radost da mi da,
 usne nek mi napukle od bola i samoće izliječi
 i da umiri me...

in baccho et in venere...

Inteligentni ljudi zive svoje fantazije...mediokriteti ih samo sanjaju...inteligentni ljudi stvaraju... mediokriteti im to brišu ili ruše... inteligentni ljudi misle... mediokriteti kopiraju njihove misli i predstavljaju ih kao naopake prozvode svog bezumlja... inteligentni ljudi imaju svoju intimu koju ne dele ni sa kim a pri tom ceneći tudju .... mediokriteti tračare o tudjoj na sav glas i uz zvuke deformisanog Schlendorfovog limenog doboša pri tom posprdno poskakuju uz kakafoniju krikova svojih pristalica koji im aplaudiraju na samo za njih otvorenoj sceni.... Inteligentni ljudi ne zele vlast u bilo kojoj formi jer im je duh deus ex machina... mediokriteti su u stanju da se za gram vlasti bore do zadnjeg trzaja svog bolesnog patološkog kvazi duha koga je veliki Ciceron kanalisao kao jedan običan i zastareo gnev koga od miloste mi Srbi nazivamo mržnja.... odium est ira inveterata.... za inteligentne bez obzira na pol ceo zivot je in baccho et in venere... za mediokritete je ceo smisao postojanja jutarnji uzvik salve rex ili pak salve regina kada ugledaju svoje bestidno, lažno i prazno lice u

iskrivljenom jutarnjem ogledalu gde su sami sebi najlepši, najpametniji, najmudriji, najpošteniji, najobjektivniji, najmilosrdniji a svojim svakominutnim postupcima potvrdjuju opravdanost ovakvih tema i to bas na ovom mestu...

NESTAĆU

Nestaću,
onako tiho,
neupadljivo,
kako sam i došao,

U dimu tvoje cigare,
oduvan,
sa tvojih usana,
razliću se,
po ustajalom vazduhu,
po gustom mraku,
zamršenih sećanja...

Ostaćeš,
večito nedosanjana,
u mojim snovima,
onih koje nikada nisi ni želela,

Usamljena,
u svojoj usamljenosti,
jer tebi niko ne treba,
kao da si sama,
na ovom svetu stvorena...

Možda,
i nećeš primetiti ,
da mene nema,
da sam nestao,
sa svojim snovima,
da je i poslednji svitac,
napustio,
ovu sobu sećanja,
svetlost se
ugasila....
Možda se i vratim,
ako me ponovo,
udahneš,
na mesečini,
gde si me ,
i prvi put pronašla,
Ako se nađem opet,
u tvojoj duši,
snovima izgubljenim,
jednog poznatog,
Stranca...

...gorki...

Miris lipe

 Cula sam jednu zanimljivu recenicu u jednom filmu :
 - "Nemoj govoriti, jer ces se kajati, jer to prolece iz tebe govori, mislis da osecas ljubav, jer miris lipe cini to."
 Zanimljivo
 je kako mirisi rukovode sa nasim culima, jer mene ovaj miris navodi i
 na suze i na smeh, i na ceznju, i na nostalgiju, pred oci su mi cas
 slike iz detinjstva, zelja za necim sto je proslo, pa opet osmeh srece
 za ovaj zivot sada, pa neka tuga ,ni za cim, ni zasto posebno ali ovaj
 miris igra se sa emocijama. Valjda je Priroda tako podredila stvari, da
 imamo vreme za mir, vreme za igru, vreme za opustanje, i vreme kada se
 opet pripremamo za neko naredno vreme.
 Ali, sva ova lepota nam je
 tako darezljivo dana, tako je lepo odabran svaki trenutak, samo jedino
 preostaje da ga uhvatimo i uzivamo u njemu. A nada ostaje da cu nakon
 ovog vremena, opet imati novo vreme, za novi miris lipe.