NESTAĆU

Nestaću,
onako tiho,
neupadljivo,
kako sam i došao,

U dimu tvoje cigare,
oduvan,
sa tvojih usana,
razliću se,
po ustajalom vazduhu,
po gustom mraku,
zamršenih sećanja...

Ostaćeš,
večito nedosanjana,
u mojim snovima,
onih koje nikada nisi ni želela,

Usamljena,
u svojoj usamljenosti,
jer tebi niko ne treba,
kao da si sama,
na ovom svetu stvorena...

Možda,
i nećeš primetiti ,
da mene nema,
da sam nestao,
sa svojim snovima,
da je i poslednji svitac,
napustio,
ovu sobu sećanja,
svetlost se
ugasila....
Možda se i vratim,
ako me ponovo,
udahneš,
na mesečini,
gde si me ,
i prvi put pronašla,
Ako se nađem opet,
u tvojoj duši,
snovima izgubljenim,
jednog poznatog,
Stranca...

...gorki...