zaboli svaka kost,
i ne vidim nikog oko sebe.
Ko u daljini glas,
ko poruseni most,
jedino uspomene vrede,
jer ne dam im ja,
godinama da izblede.
Da li verujes u to
da jos sanjam dodir tvoj,
da te pamti svaki pedalj tela mog.
Da li verujes u to,
da smo mogli zajedno,
sto nikad necu ja sa njim ni ti sa njom.
Da li verujes u to,
da smo skupa mogli sve,
jer ja jos uvek verujem.
I ti si ko i ja
u svojoj kuci gost,
duse su nase tamo negde.
Ko u daljini glas,ko poruseni most,
jedino uspomene vrede,
Jer ne dam im ja godinama da izblede.
