Jednog dana ili jedne noći....

Jednog dana ili jedne noći – kakva je razlika između mojih dana i noći? Sanjala sam da se na podu ćelije nalazi zrno peska. Ponovo sam zaspala ravnodušno; sanjala sam da sam se probudila i da su sada bila dva zrna peska. Ponovo sam zaspala; sanjala sam da su zatim bila tri zrna peska. Zrna su se tako množila dok nisu preplavila ćeliju, a ja sam umirala pod tom peščanom poluloptom. Ali shvatih da je to samo san; probudila sam se s ogromnim naporom. Međutim, buđenje je bilo uzaludno; davila sam se u moru peska. Čuh neki glas: „Nisi se probudila u javu, već u prošli san. Taj san nalazi se u drugom snu kojih ima onoliko koliko ima zrna peska.
Put koji ćeš morati proći je beskrajan, tako da ćeš umreti pre no što se probudiš.“
Osetih da sam izgubljena. Usta su mi bila puna peska, ali sam uspela uzviknuti: „Pesak iz sna me ne može ubiti, niti ima snova koji izviru iz drugih snova“. Probudi me bljesak svetlosti..
U tmini iznad mene lebdio je svetlosni krug. Videh lice i ruke stražara, uže, meso, ćup..
Čovek se postepeno poistovećuje s oblikom svoje sudbine..
Tada se dogodi nešto što niti mogu zaboraviti, nit mogu ispričati: spajanje s bogom, svemirom ( ne znam ima li razlike između ove dve reči). Zanos ne ponavlja svoje simbole; neki su videli boga u jednom blesku svetlosti, drugi u maču, treći u laticama ruže..

Žene koje trče s vukovima

"Žena mora svoje prijatelje i ljubavnike mudro birati, jer i oni mogu postati slični zloj maćehi i njezinim pokvarenim kćerima. Našim ljubavnicima ćesto dajemo moć velikog maga - velikog čarobnjaka. To je lako učiniti, jer ako se uistinu zbližimo, onda to postaje, ili nam se barem čini, nalik na otključavanje čarobnog staklenog atelijera. Ljubavnik može ugroziti i/ili uništiti čak i najtrajnije veze s našim vlastitim ciklusima i idejama. Razornog ljubavnika valja izbjegavati. Bolji je ljubavnik onaj koji je fino sazdan od snažnih psihičkih mišića, a nježna mesa. Divljoj ženi pomaže i kad je ljubavnik također pomalo vidovit, osoba kojoj pogled "prodire" u njezino srce...

Pažljiv odabir prijatelja i ljubavnika, da ne spominjemo učitelje, ključan je zato da bismo ostali svjesni i intuitivni te da bismo imali kontrolu nad plamtećim svjetlom koje vidi i zna."

Clarissa Pinkola Estes "Žene koje trče s vukovima"

Osecam Te ...

 Gde god se okrenem,vidim tebe, jer ti si moj san letnje noci, osecam te u svemu,
 u svakom suncevom sjaju,u svakom otkucaju srca,u svakom dodiru vetra...
 Dok gledam kapi kise kako padaju,osecam blizinu tvoje duse koja je za mene
 okean emocija,zato se u njoj zelim zauvek kupati...

Zatvori oci, zaustavi vreme

 Kad se osetis podeljen izmedju jave i sna
 i kad te ruka bola povuce do samog dna...
 Zaviri kroz prozor srca, tamo cu biti ja
 Moj osmeh sacuvan negde u kutku tvog secanja...

 Kada ti poslednja neznost odluta s dlanova...
 Kad shvatis neizvesnost svih svojih planova,
 poslusaj muziku jutra al' ne misli puno na nas,
 poslusaj jecaje vetra... na tren ces cuti moj glas.

 Kada ti slane kapi kise skliznu niz obraze...
 Kad samom sebi priznas sve svoje poraze...
 Kad te samoca slomi i tuga ti u dusu kroci,
 pogledaj u ogledalo sudbine i videces moje oci.

 Kad shvatis da je za sve daljine sveta potreban jedan korak...
 Kad ti se zivot bez mene ucini bezvredan i gorak..
 Skloni paucinu zaborava sa naseg neba u snu,
 zatvori oci, zaustavi vreme.. videces, bicu tu.

Ceznem da ti kazem da te volim

Ceznem da ti kazem da te volim ....ali plasim se da cu izgubiti ono najsvetije sto imam ..a to je tvoje prijateljstvo...Nocima sanjam te i muce me osecanja prema tebi...Nemam hrabrosti da si moja radost,da mi sacinjavas mladost i cinis me srecnom...Posmatram te i pozelim da vrisnem snazno i da celom svetu kazem da te neizmerno volim,ali bojim se da bi mi se smejao...Neznam da li i ti mene volis i da li bi mi uzvratio ljubav koju cuvam samo za tebe...u trenutku sve bih ti rekla al me muci crv sumnje da ce moja bol tvojim odbijanjem postati jos veca...Bojim se da te ne izneverim i nerazocaram...Nedostaje mi hrabrosti jer me plasi pomisao da cu biti duboko povredjena. Zato svoja osecanja iznosim na ovo parce lista i svoj bol i tugu cuvam samo za sebe...Mozda jednog dana kada prodju godine i skupim hrabrosti mozda ti sve i kazem...do tada cu uvek ceznuti da ti kazem volim te...al mozda tad vec bude kasno....Ceznem...da sednem pored tebe i da te posmatram...mogla bih tako danima i satima...al plasim se da ne bih izdrzao...Mislim da ce ova moja ljubav prema tebi trajati bar onoliko koliko traje ovaj moj tuzni zivot...a mozda i duze...Volela bih da ti kazem koliko te volim,koliko mi znacis...Cujes li? Oslusni samo malo,molim te...Cujes li koliko negde daleko jedno srce kuca i zove te...Ceznem da ti kazem sta jos osecam,ceznem da me samo jednom poslusas,zar trazim previse? Zelim da placem,a suze mi na lice ne naviru...Onda pozelim da se smejem,a osmeh nije cuo za mene...Pozelim da patim,ali ne mogu jer je to nesto sto sada osecam...Pozelim zivot,ali ti nisi tu....a moj zivot si ti...I tako zelim jednu zelju za drugom,sve dok ne shvatim da si svaka moja zelja,moj bol,moj osmeh,moja patnja,moja suza..

Trust Rating

87%

kapimudrosti.blogspot.com

I Bog im ne dade dusu.

Ne. Ovo nije "blog" o jednoj religiji.
Ne. Nije ni o jednom Bogu.
Religija je sveta.
Kakva god i cija god ona bila.
Mene su tako ucili. A vas?

Neke jesu. Neke nisu.
Neki razmisljaju mozgom.
Nekima glava sluzi samo za sisanje.

Sta nas iz razlicitih religija povezuje?
Vera, ljubav, postenje, postovanje, humanost... Zvuci smesno? I jeste!

Zato sto onima kojima glava sluzi samo za sisanje ne vide dalje od svog nosa. Ne vide da je covek coveku vuk! Ne vide propast i bedu, cemer i jad!

Ne vide da smo svi - bili mi beli, crni ili zuti; pravoslavci ili katolici; hriscani, muslimani ili budisti; Srbi, Hrvati ili Bosanci; Turci ili Kinezi - samo ljudi.
SVI IMAMO ISTE OSNOVNE POTREBE, NEGONE, ZELJE!
Svi bi hteli bolji zivot...

Sta kaze svaka religija?
- Bez mrznje, zavisti, pohlepe...

Kako onda samoprozvani vernici sebe uopste mogu da nazivaju vernicima?
Sta?
Cudno ti je? Nasao/la si se uvredjenom? I treba!
Sramota.

Kako istinski sebe posvetiti religiji ako u tvom srcu postoji mrznja? Zelja za necijom smrcu?
BOG TO NE PRASTA! NIJEDAN BOG!


Jeste se nekad zapitali kako neko moze da postuje ono sto mu je strano? Niste?
Zato sto je on bolji covek od vas.

Ateisti su bolji ljudi od samoprozvanih, umno poremecenih i zatrovanih mrznjom vernika. A takvih je na ovom Balkanu previse!

A oni sa visim intelektom se povlace pred bargom. Plase se! Prebijanja, ubijanja samo zato sto postuju tudje. I opet ovi samoprozvani pocinjavaju greh.

Tu je i sveta knjiga koju je pola njih videlo samo na TVu. Taman posla da su je procitali. To je smaranje za njih! I da procitaju opet nece da shvate SUSTINU! Jer su puni zlobe. Gledaju samo pravo. Tako i prolaze u zivotu...

A sve religije kazu da onaj odozgoe vidi sve. Pa vi mislite malo o tome...

PRIČA O ČEKANJU

Čekanje je jedno čudno stanje, jedna teško objašnjiva kategorija.
Kao dete imaš neki red po kome se sve odvija. Čekaš i znaš – osećaš da će se i kad određene stvari dogoditi.
Onda odrastaš i što si odrasliji – tako sve teže možeš da se skrasiš. Hoćeš svuda preko reda, žuriš, juriš. Tu negde upoznaješ redove, šaltere, nervozu. Kao i ti, tako i ostali oko tebe čekaju; hteli bi brže, hteli bi preko reda... A nervoza raste.
Pokušavaš raznim taktikama da se smiriš; da čekanje nekako lakše preguraš. Brojiš stolice po čekaonicama; ljude, pločice na zidovima i podovima; čitaš unazad imena i nazive na vratima; čitaš neke novine i reklamne materijale koji su tu – po čekaonicama odavno ostavljeni.
Stupaš u kontakt sa drugim ’’čekačima’’; kao - slušaš ih, klimaš glavom a misli ti samo na jedno fokusirane: ’’Hoću li skoro’’.
Ta čekanja se sve više lociraju po raznim bolnicama, domovima zdravlja i lekarskim ordinacijama; ljudi bi preko reda, žuri im se... Valjda misle da će im biti bolje ako ’’stignu’’ kod lekara neki minut ranije. Tu tvoju frustraciju ’’podgrevaju’’ razni ’’padobranci’’; ’’vezisti’’, usporene medicinske sestre kao i razna mito-poklon-lica. Nerviraš se, svađaš, psuješ sve glasnije, pretiš...
Onda odlučiš da promeniš taktiku za sledeći dolazak: ugrabićeš jako rano, zauzećeš mesto u redu i NIKO neće moći da te nervira... Naravno da ta fora ima i svojih loših strana; prvo – mnogi je primenjuju i drugo – oni koji idu preko reda i njihovi jataci koji ih uvode preko istog tog reda – ne haju za one koji su ubledeli od ranojutarnjeg buđenja i čekanja, neobrijani, gladni, umorni, iznemogli.
A godine će prolaziti. Ti ćeš negde posao završiti brže; negde sporije; oguglao na čekanja, na mnoga maltretiranja od strane raznoraznih ’’čuvara sistema’’ koje je birokratski establishment postavio između tebe i tvog cilja koji bi se jednostavno mogao nazvati: ’’brzo i efikasno rešenje problema’’. Negde ćeš potplatiti te branioce bastiona nedodirivosti, negde ćeš se buniti, vikati, pretiti, kadkad i posvađati a bogme i ’’pošakati’’ sa nekima koji beskrupulozno hoće preko tebe i mnogih drugih čekatora; pokazujući neku glupavu superiornost u bržem ostvarivanju cilja... Uglavnom – načekaćeš se!
Sazrevanjem, da ne kažem starenjem, postaćeš sve ravnodušniji, sve više ćeš oguglati; izgubiti želju da razna čekanja ubrzaš i što je jako interesantno – uglavnom ćeš stizati da obaviš i posvršavaš na vreme sve što treba. Često – u zadnji čas ali ipak; nekako na vreme. Tu i tamo će se bes i nervoza manifestovati; kad ’’dara pređe meru’’, gunđanjem, ponekom psovkom, podizanjem glasa, lupanjem vratima i pretnjom službenicima koji se nađu između tvog problema i njegovog razrešenja.
I sve više ćeš početi da uviđaš da ta žurba i nervoza ustvari malo pomažu. Shvatićeš da je put ka našem konačnom odredištu zacrtan i da ga ubrzavati na usputnim stanicama nema baš mnogo smisla.
Čekanje, žurba, nervoza... To su samo neki od vagona kojima se vozimo ka tom cilju.