Ponekad dok kisa pada

..... Ponekad kad kisa se umorno spusti na krovove usnulog grada, zazelim tvoje ruke oko vrata, i muziku sto tiho svira... Ponekad se pitam dali me volis iskreno, sta ti znacim JA, i stace biti jednog dana... Ponekad tako dok kisa pada razmisljam eto malo o nama, pa tiho glavu spustim na jastuk i slusam kisu sto umorno pada... Kao sto te volim, tako voli mene jer sve sto osjecam to je samo za TEBE... Kada mi se u daljini tvoje srce pricini, tada ludo pozelim da nas ljubav sjedini... 

voooooolim teeeeeeee

Ne znam da li te volim zato sto te nemam, ili te nemam zato sto te volim, jer svi oko mene vole ono sto imaju, a ja volim ono sto nemam... 

 voooooolim teeeeeeee - Kad kazem da te volim, to nista novo nije! Kad pitas koliko, vise nego prije! Daleko do beskraja visoko do neba, najvise na svijetu i jos ako treba! Volim te....

Ja sam...

Ja sam zena u godinama - ujutru izgledam kao ustipak, u podne kao rosa, u cetiri kao krpa, a uvece kao Pepeljuga. U ponoc sve nestaje, pa iz pocetka. Srecom, pa uvek postoji pocetak. 

Neki novi klinci

Kad god slusam Balasevica i onu njegovu"Neki novi klinci" dotakne me seta...Secam se velike kajsije u dvoristu mojih ,vec davno umrlih ...Moja baka i deda i njihovo dvoriste su uspomene posute zlatnim prahom secanja bosonogog ,musavog detinjstva. Drage slike koje odjednom ozive uz melodiju te pesme jer je sve bilo bas tako..Niceg vise nema, ni te male zute kuce ni dvorista...Slika naseg sveca je kod mojih roditelja ali vise nista nije isto...Samo mirisi i slike minulih vremena ponekad ozive ..

Moja zemlja

Rodjena sam u ravnici. To je zemlja bez odjeka. Tu nista ne vraca dozive. Popiju ih daljine. Jata lete u mestu, i mogu se uzabrati. Sve se priginje zemlji. Sve je nadohvat ruke. Tu se prostori mere svitanjima i sumracima , a vreme duzinama senki. Mlecni put je do kolena, kao prosuta slama. Ne moras da se penjes: zvezde rastu u zbunju. Samo se uputis ravno, pa vrezama od zlata i posle desetak koraka vec hodas po nebesima. Zar sve to ne lici na slobodu?