Srodne duse

Negde na planeti zemlji, rodi se neko ljudsko stvorenje. Na istoj planeti nekoliko godina kasnije u nekom drugom kraju rodi se još jedno ljudsko stvorenje.
Oni rastu , raduju se životu , igraju u svojim dvorištima , dečak kao stariji počinje da ima neka nova interesovanja i po prvi put počinje da vuče devojčice za kike.
U drugom gradu , na drugom mestu , devojčica , oblači svojim lutkicama haljine.
I kako vreme prolazi oni izrastaju u momka i devojku . On se zaljubljuje u neke devojke u svom gradu , a ona voli momka iz svog mesta.

U svakom trenutku njihovog izrastanja , pogledi na svet su im slični , ona voli što i on , a on bi uradio ono što bi ona želela. Ali oni ne znaju da postoji onaj drugi , ona i on.
Jednom se čak i desi da budu u istom gradu i da možda i prođu jedno pored drugog. Možda se i ne primete ili jednostavno se njihovi pogledi ukste na tren i zaborave.

On se ženi sa ženom koju voli i koja mu rađa decu. Ona se udaje za momka svojih snova i rađa mu prekrasnu decu. Godine prolaze , a oni i dalje ne znaju jedno za drugo i nisu ni svesni koliko su bliski , a koliko su daleko.

I onda jednog dana , na peronu slučajnih susreta on sreće nju. Kao da je poznaje od detinjstva , a prvi put se vide. Ona , prosto ne veruje da je susrela nekoga za koga je mislila da ne postoji. Da.... to je bio ipak susret srodnih duša. Mnoge od njih se i ne susretnu u životu.
Neću vam pisati moguće nastavke susreta srodnih duša. Ostavljam Vam da ih vi sami po vašem nahođenju završite.
Ali želim reći da svako ima svoju srodnu dušu , samo je pitanje dana i vremena da li će se sa njom pronaći.
Ljudi žive svoje živote , i prožive , a i ne znaju da u nekom gradu , zemlji na ovom svetu živi njihova srodna duša.
Neki dožive da pronađu srodnu dušu. Većina je ne nadje nikada.

Nije mi ništa ...

Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom Srcu.
Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti.
Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu.
Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka.
Uvek ću ti ostati daleka.
Uvek ću ti odgovoriti :
"Nije mi ništa."
A svašta mi je...
Tu u mom Srcu se kruni jedna bajka, tu u mom Srcu se ruši jedan grad, tu u mom Srcu fali jedan zagrljaj.
Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim.
Žalim za jednom koja više ne postoji.
Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim.
Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko.
Ma, nije mi ništa...
A svašta mi je...
Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu.
Senke mi igraju po zidovima.
Sećanja me ophode čitavog dana.
A Srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom.
Ne, nije mi ništa...
A svašta mi je...
U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje.
Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete.
Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima.
Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak.
Nije mi ništa...
A svašta mi je...
Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš.
Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači.
Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga Srca štit.
Kada bi samo znao da je moj dom u tvom Srcu i ćutao dugo, dugo ... i grlio me jako, jako ... i voleo me ludo, ludo ...
Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati...

Nije mi ništa ...

Svu svoju snagu izmerices u tome
koliko si u stanju da izdrzis samocu.
Svu svoju jacinu prepoznaces po tome
koliko si u stanju da prebrodis teskoce i trenutke.
Jer trenutak je tezi, duzi i stasniji od vremena i vecnosti.

Snovi

Veruj u svoje snove...mozda neki od njih cekaju svoj trenutak...
...mozda za neke nedostaje samo jos jedna kockica....
...da bi se carobni mozaik sklopio...

Molitva

♥

Još te prećutim najglasnije i viknem te najtiše...I zaboravim te nekad...Noću, kad spavam...♥

Kosovo

I ovog proleća krvavih ruku "prijatelji" dolaze,
da otmu,
da cvet moje duše zgaze.
Dolaze nadmeni, kao ono malo pre,
besni što smo tu, na Balkanu,
što u svakom svom danu
čuvamo Dečane, pevamo pesme,
dolaze da narede da se to nesme.
Samo malo pre su,
od naših kuća napravili zgarišta,
od naših heroja - zločince.
Dostojanstvo hteli da pretvore u strah,
da unište svako naše utočište.
Pa ne može to u isti mah
da domovina ostane bez ognjišta
i da nam kažu da to nije ništa.
Kosovo nas vekovima diže, snaži,
i Kosovo nikad neće biti tudjina-
ko god da njime gazi.
To je duga, ponosna priča,
to je suština moga bića.
Niko nesme da kaže da Srba tu neće biti više.
Gračanice - danas za tebe kuca osam miliona srca.
Ni jedna granica iz moje duše nemože da te izbriše.
Uprkos tudjeg veselja i slavlja,
dok mojim venama krv predaka teče,
Srbija će imati boju dostojanstva
i sva Kosovska prostranstva nosiće miris pravoslavlja.
Navikla da te nedam, branim,
ali ne da gubim -
Srbijo, svim srcem te ljubim...