Kosovo

I ovog proleća krvavih ruku "prijatelji" dolaze,
da otmu,
da cvet moje duše zgaze.
Dolaze nadmeni, kao ono malo pre,
besni što smo tu, na Balkanu,
što u svakom svom danu
čuvamo Dečane, pevamo pesme,
dolaze da narede da se to nesme.
Samo malo pre su,
od naših kuća napravili zgarišta,
od naših heroja - zločince.
Dostojanstvo hteli da pretvore u strah,
da unište svako naše utočište.
Pa ne može to u isti mah
da domovina ostane bez ognjišta
i da nam kažu da to nije ništa.
Kosovo nas vekovima diže, snaži,
i Kosovo nikad neće biti tudjina-
ko god da njime gazi.
To je duga, ponosna priča,
to je suština moga bića.
Niko nesme da kaže da Srba tu neće biti više.
Gračanice - danas za tebe kuca osam miliona srca.
Ni jedna granica iz moje duše nemože da te izbriše.
Uprkos tudjeg veselja i slavlja,
dok mojim venama krv predaka teče,
Srbija će imati boju dostojanstva
i sva Kosovska prostranstva nosiće miris pravoslavlja.
Navikla da te nedam, branim,
ali ne da gubim -
Srbijo, svim srcem te ljubim...