Nije mi ništa ...

Nikada nećeš razumeti tu prazninu u mom Srcu.
Nikada je nećeš znati zagrliti, ispuniti.
Nikada nećeš znati razumeti tu maglu u mom pogledu.
Kad odlutam, kad zastanem u pola reči, u pola koraka.
Uvek ću ti ostati daleka.
Uvek ću ti odgovoriti :
"Nije mi ništa."
A svašta mi je...
Tu u mom Srcu se kruni jedna bajka, tu u mom Srcu se ruši jedan grad, tu u mom Srcu fali jedan zagrljaj.
Postoje zemlje u koje nikada neću kročiti i ne žalim za tim.
Žalim za jednom koja više ne postoji.
Postoje ljudi koje nikada neću sresti i ne žalim za tim.
Žalim za onima koje sam sretala, a sada su daleko.
Ma, nije mi ništa...
A svašta mi je...
Donesu dani neke čudne oblake u moju glavu.
Senke mi igraju po zidovima.
Sećanja me ophode čitavog dana.
A Srce ludo čuva te dragocene suze duboko u džepu, suviše dragocene da bi se prosipale uzaludno, suviše dragocene da bi se poklanjale svakom.
Ne, nije mi ništa...
A svašta mi je...
U mojoj glavi jedan maleni repati đavo stanuje.
Izokrene mi svaki trenutak, poseje sumnju, uprlja svaku tuđu reč i onda se kikoće kao nevaljalo dete.
Šapuće mi pogrešne reči na usne, povlači pogrešne konce mojim pokretima.
Đavo je to, zna kako da mi pokvati trenutak.
Nije mi ništa...
A svašta mi je...
Kada bi samo nekako znao kada da ćutiš, a kada da pričaš.
Kada bi samo nekako znao da je sve što trebam zagrljaj, onaj najduži, onaj najjači.
Kada bi samo nekako znao da je sav taj prkos u meni samo moga Srca štit.
Kada bi samo znao da je moj dom u tvom Srcu i ćutao dugo, dugo ... i grlio me jako, jako ... i voleo me ludo, ludo ...
Zato me ne pitaj više šta mi je, kad nikada nećeš znati...

Nije mi ništa ...