уторак

Ove zime

Zažmuri.
Sneg je napolju i sve je tiho.
Samo diši i ćuti,
usne će već naći put!
Duša nikada ne zaluta,
uvek je tu gde treba
makar stanovala,
makar skitala….
Zažmuri.
Snegovi će se otopiti,
i doći će leto…
Ali tvoj dodir pamtiću po ovoj noći.
Po strahu.
Po čežnji.
Pamtiću tvoj promukao šapat
kako se sanka
na belini jastuka.
Tvoje ruke će pamtiti
obrise mog tela.
Moje oči će noćima žmuriti
da iz njih zvezde
ne ukradu tvoj lik…

 

Нема коментара:

Постави коментар

Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.

Истакнути пост

Nisam ja za ovaj svet 🙄