Jacques Prevert

Tražim pomilovanje za zgužvane misli Za one koji su izgubili I svoje srce stisli Za one koji klecaju pod teretom svog bremena I koji ne znaju da za sve treba vremena Za one koji hoće da na prečac Postignu mnogo Tražim pomilovanje za one koji bježe od života I koji su zaslijepljeni idejom Da postoji divota Jedino izvan naše planete Za one koji bježe kao dijete Kad se pred njima ukaže problem Kojem u oči treba pogledati Tražim pomilovanje za one koji sami sebe ne razumiju Nije zato što ne umiju Već zato što su se udaljili od sebe I što njihovo srce težak teret grebe Što su ga sami sebi natovarili !! ( Jacques Prevert )