Ljubav

Čitava knjiga u jednoj reči, celi okean u jednoj suzi, sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu....

Dok sanjam....

Dok sanjam te,krijem se,osecam nekakav bol i bezim daleko..bezim ko zna gde,ne formiram nista pa ni sne...ne ljuti se na mene,samo si prolaznost u mome zivotu...dok osecam u dusi jad..

Gde sam....

Ponekad sebe trazim..pitam gde sam, ziveci u lazima i sama laz 
postajem...Znas da su vreme izbrisali? Ne znam kako, ali osetim...ne vidim te, ne osecam te..ne cujem te vise. Samo znam..da vreme nikad necu vratiti vise, drvo ne mogu zasaditi, zvezdu ne mogu naci..samo lazi oko sebe mogu pronaci.....

Slucajan susret...

Sedim na ivici bezdana i prelazim pogledom po mastarijama u glavi,koje kao krdo bizona u stampedu,kopitama gaze sve pred sobom i dizu prasinu koja moze da ugusi....trazim delic koji mi fali ne bih li dozvala obrise tebe i uporno oblikujem tvoj profil recima koje si ispisivao,pokusavam da udahnem tiho smeskanje ili blago spustene kapke ispod kojih se kriju skandalozno bistre oci prepune igre koja me doziva da pobedimo u dvoje...dva stranca u noci...slucajan susret...

Nema me vise...

Znas da je ono drvo nestalo? Posekli su ga...A toliko sam pored njega sedela, razmisljala...Znas li da su onaj kamen odneli? Da, onaj kamen nad kojim sam svoje srce proklela pa postalo kao ono...I onu zvezdu su sklonili, nestala je..a toliko sam gledala u nju, molila za nju a sada prazan prostor na nebu za sve ostale, samo ne za nju...I znam, sve je nestalo, drvece, vreme i zvezde..Samo kamen je i dalje ostao u meni, nema me vise...