Svi vidimo kako neko izgleda spolja. A sta se zapravo "krije" iznutra? Mozda se spoljasnji izgled uklapa u duhovni i mentalni sklop. Nije pravilo. Samo upoznavajuci osobu, mozemo doci do odgovora. Koliko puta ste culi pricu o nekome i stvorili sliku a i ne upoznavsi je? Koliko puta ste na osnovu tudjih rasudjivanja, simpatija ili mrznje dosli do zakljucka da je osoba dobra ili losa? Pitanje je: Zasto to radite?
Ja vise volim da sama donesem sud o nekome, pa makar i pogresila. I ne zelim i necu da se on zasniva na tudjim pricama tipa rekla-kazala. Mislim, imam glavu i koristim je. A vi? Je li razlog to sto ne zelite da se zamarate, analizirate, upoznajete nekog novog? Jednostavnije je da to neko drugi uradi, a vi cete to samo prihvatiti, bas onako, zdravo za gotovo. Linija manjeg otpora, nezainteresovanost ili necete da odskacete od drugih. Uklapate se u tudje sablone? Nema nista goreg od toga. To je tako jadno. Zanima me, sta radite i kako se ponasate kada shvatite da ste nekoga bez razloga ignorisali, zajebavali ili cak mozda i mrzeli? Sta radite kada shvatite da ste mozda bili nesvesno "izmanipulisani"? Kako se ponasate prema toj osobi, za koju ste shatili da nije ni priblizno onakva kakvom su vam je "oslikali" i vi kao poslednji moron, to tako prihvatili? Da li se kajete ili nastavite dalje kao da nista nije bilo? Mozda se pravite i blesavi, u fazonu - kao nisam je tako nikad ni razmisljao(la). Imali ste totalno "iskrivljenu sliku" o nekome ko je totalno drugaciji. I sad je treba ispraviti. Nije to tesko ali moze biti, jer duboko u vama, urezani su ti neki prvi, defektni pogledi na tu osobu. Treba to iskoreniti. Zato to moze biti malo teze nego sto se u prvom momentu cini. Da li ce vam to biti lekcija za u buduce ili cete opet, mozda iz nekih drugih razloga, ili vodjenim drugim ljudima i njihovim vodiljama, opet sebi dozvoliti da vam neko, normalnu osobu - "iskrivi"?
Ja vise volim da sama donesem sud o nekome, pa makar i pogresila. I ne zelim i necu da se on zasniva na tudjim pricama tipa rekla-kazala. Mislim, imam glavu i koristim je. A vi? Je li razlog to sto ne zelite da se zamarate, analizirate, upoznajete nekog novog? Jednostavnije je da to neko drugi uradi, a vi cete to samo prihvatiti, bas onako, zdravo za gotovo. Linija manjeg otpora, nezainteresovanost ili necete da odskacete od drugih. Uklapate se u tudje sablone? Nema nista goreg od toga. To je tako jadno. Zanima me, sta radite i kako se ponasate kada shvatite da ste nekoga bez razloga ignorisali, zajebavali ili cak mozda i mrzeli? Sta radite kada shvatite da ste mozda bili nesvesno "izmanipulisani"? Kako se ponasate prema toj osobi, za koju ste shatili da nije ni priblizno onakva kakvom su vam je "oslikali" i vi kao poslednji moron, to tako prihvatili? Da li se kajete ili nastavite dalje kao da nista nije bilo? Mozda se pravite i blesavi, u fazonu - kao nisam je tako nikad ni razmisljao(la). Imali ste totalno "iskrivljenu sliku" o nekome ko je totalno drugaciji. I sad je treba ispraviti. Nije to tesko ali moze biti, jer duboko u vama, urezani su ti neki prvi, defektni pogledi na tu osobu. Treba to iskoreniti. Zato to moze biti malo teze nego sto se u prvom momentu cini. Da li ce vam to biti lekcija za u buduce ili cete opet, mozda iz nekih drugih razloga, ili vodjenim drugim ljudima i njihovim vodiljama, opet sebi dozvoliti da vam neko, normalnu osobu - "iskrivi"?
