Treba mi...

Treba mi još jedan život...

Još jedan...

Ne predugačak,

ali, dovoljan...

Da vratim što je izgubljeno,

da ispravim pokvareno...

Da oprostim neoprošteno...

Treba mi još jedna šansa,

da pokušam drugačije...

Da sve kocke

skupim i promešam,

da imam pravo

na još jedno

bacanje...

Treba mi još jedan dan za želje...

Ali, nek' one ne budu tajna...

Svima da kažem

šta bih i kako bih... 

Pod zvezdama, pod miljama sjaja...

Treba mi još jedan besplatan poziv...

Još jedan tren za nas...

Za mene i tebe..

Da čujem, da saznam...

Da li mi još prepoznaješ glas...

Treba mi...

Ali, ne trebaš mi ti.

  

Ne znam zašto...

Ni kako,

ali u moj se svet

više ne uklapaš.

Valjda je to,

kao što kažu,

momenat

kada se iz ogromne vatre

samo u prah pretvaraš...

Ko su prijatelji?

 To su oni ljudi koji mogu da vam dođu u bilo koje doba dana ili noći...
 Nemaju problem da sednu na vašu wc šolju i usput prelistaju časopis iz wc literature, i da se posle poprskaju vašim parfemom i poprave svoju šminku vašom...
 I vama to, naravno, ne smeta, jer su vaši...
 Oni, koji se uvek jave na telefon, i onda kad nakrivljene glave drže telefon seckajući povrće za sutrašnji ručak...
 Oni, koji uvek imaju vremena za vaše velike problem...
 I male...
 I najmanje...
 I za one probleme koji to nisu...
 Oni, pred kojima hodate u majici isflekanoj od voća...
 Oni, koji samo zbog vas kupe crno vino, jer vi tako volite...
 I oni, koji vam prave rolat od kokosa kupujući sastojke zadnjim parama iz novčanika...
 I oni, koji prave pitu s voćem, inače je niko drugi osim vas u njihovoj kući ne jede...
 Oni, koji vas nazovu i plaču u slušalicu, a vi ne morate ni da pitate zašto...
 Oni, koje vi nazovete i plačete....
 I oni ćute i klimaju glavom s druge strane slušalice...
 Oni, jednostavno znaju...
 Oni, koji se ne pretvaraju da su umorni kad im je loše u životu....
 Oni, koji odu na more na deset dana a vama se čini kao da su tamo već mesecima, i onda se porukate s njima do besvesti i nazad jer vam nedostaje poziv i zevanje preko slušalice...
 Oni, zbog kojih pustite suze kad im ne ide dobro...
 Oni, koje računate u sve zvanice, za sve praznike a za druge ako stigne...
 Oni, koji s vama odu kod ginekologa i zubara i oni koji provedu noć sa vama kada vam nije dobro...
 Oni, zbog kojih zima ima smisla...
 I proleće...
 I leto...
 I jesen...
 Oni, koji umeju da kritikuju i prime istu...
 Oni, koji nikad ne odu...
 Uvek ostaju...
 Uvek su tu...
 Oni koji vole bez rezerve i onda kad vas niko drugi ne voli...
 To su moji ljudi i svega ih je nekoliko...
 Stanu na jednu šaku....

Samo u prolazu

''Žalosno je kada ljudi koje ZNAŠ postanu ljudi koje si ZNAO.'' (nepoznat autor)
 Ljudi dolaze i odlaze. Neki kroz naš život promarširaju. Neki ostanu tek toliko da ostave male ali ipak neizbrisive ožiljke. Ne rane, nego ožiljke. Neke nikad ni ne primetimo. Neki ostanu tu zauvek, u dobru i zlu. Puno je solucija ali ipak mi se čini da je ova zadnja najređa. Vreme je prolazno i ljudi su prolazni, to je činjenica. Niko nije nezamenjiv. Bez svakog se može. Bez nekog lakše, bez nekog teže, nebitno ali život uvek ide dalje.....Bez svakog se može.... To je rečenica koja mene zapravo najviše boli. Otpočetka svakoga predodredi na rok trajanja. Kao da kupujem trajno mleko ali ipak znam da će se za određeni broj dana ukiseliti i pokvariti. Zbilja divno. Na što smo spali, mi ljudi.....
 Ipak, možda najgora kategorija od svih mogućih je kada neko koga voliš, ceniš i uživaš u njegovom društvu postane tek slučajni suputnik i stranac, tamo neka osoba koju si nekad davno znao. A, danas je daleka..... Strana.... Ima li išta bolnije od toga da neko ko ti je u određenom periodu životu bio sve, najednom postane tek jedan od prolaznika? I uspomena? I da imaš bolji odnos sa cigančićem koji prosi na cesti ili ženom koja te nehotice gurnula u tramvaju nego sa osobom koju si, tamo nekad davno, smatrao prijateljem? Iz ''znaš'' kad postane ''znao/la si''? Male životne nesreće. Mali licni porazi.....
 Što se mene tiče, imaju amerikanci za mene jednu jako primenjivu frazu, koja glasi: the story of my life. U svom, relativno kratkom životu, upoznala sam mnogo ljudi. I jedna od stvari koje nisam zapisala u onom postu gde nabrajam redom činjenice o sebi je ta da jako volim ljude. Bili oni visoki, niski, debeli, mršavi, bilo koje nacije, vere, rase, pola, dokle god su ljudi meni odgovara.... Puno sam ljudi upoznala, puno ih je prošlo kroz moj život. Ali jedna bitna činjenica je ta da često gubim one baš najbitnije ljude. Ljude do kojih mi je najviše stalo. Oko kojih se najviše trudim....... Samo odu. Jedna moja prijateljica me teši: ''Da su bili bitni i vredni truda, ne bi se nikad morala radi njih truditi. A, još bi manje odlazili.'' Možda ima pravo.... Možda, ko li će ga znati? Koji je razlog?... Ne znam.... Moje male životne nesreće. Ožiljci na duši.
 Vise puta mi se to dogodilo. I svaki put najviše boli. I verovatno će se dogoditi još puno puta.... Ali više nikada neću dopustiti da toliko boli. Ljudi će i dalje dolaziti i odlaziti. Kucati na vrata mog života bez namere da se u njemu duze zaustave. I dalje će me razočaravati. Ali... Bez svakog se može. Ipak na kraju ispada da svi mi imamo svoj rok trajanja. Životna tragedija, ništa drugo.
 Ljubim Vas sve!

Треба бити јак

Треба бити много јак

Шта човек издржи, ни машина му није равна

Нешто лоше у животу, а да то није рак

Јесте подсећање на времена давна.

Ни ја нисам савршен

Често сам као мали из љубоморе крао

Али тај део живота је срећом завршен

Од када сам са педесет марака пао.

Боли окретање, боли све прошло

Јер све што је вредело, то одавно већ није

Кажу: „Отишло је тако, како је и дошло“

А оно пре и после, стидљиво се крије.

Живот није за кукавице и надмене

Убиће те онај, што ти леђа чува

Имаш јаче од двадесет, а још не познајеш своје намене

Ти си онда гурман што не зна да кува.

Састављен си од искушења

Од онога како поступаш пред њима

Тек онда када видиш да немаш за плакање рамена

Схватићеш да се ниси добро упознао са свима.

Ниси жив ако не волиш и мазиш

Ако свој живот не поклониш правди

Кад цвеће које си посејао почнеш да газиш

Зрео си да постанеш онај што се свима гади.

Само да постоји мерило човека

Знам, сви би пали, безгрешни и грешни

Нема те дроге, ни спида, ни крека

На којима мораш да будеш да би ти такви били смешни.

 

Nostalgija

Hocu u proslost,

u zivote nekih drugih ljudi.

U doba balkona I kraljevskih palata,

u vreme ruza I otmenih kravata.

Gde rec nije bila od celika

nego od zlata,

onda, kada se platonska ljubav

nije pravila od blata.

Hocu nazad,

u doba pravih dama,

gde stalez pripada stalezu,

a dame gospodama.

U vazduhu

poezija I proza,

a ne kao danas

kinte konza.

Pre svega damu

koju ne moze imati svako,

zatim dajte konkurenciju

jer je danas to previse lako.

Dajte mi damu

koja cuva kljuc svog srca u blistavom umu,

a ne u novcaniku, grudnjaku

ili ga pak neko nadje na drumu!

Vratite me u to vreme.

Vratite me fijakerom starim,

a ne tatinim kolima

ciji cu trud vec sutra da zaboravim.

 

 

Idi kuda te srce vodi

U zivotu svakog coveka, govorio je, postoji samo jedna zena sa kojom moze da ostvari savrsenu vezu kao sto u zivotu svake zene postoji samo jedan muskarac sa kojim se oseca kompletna. Pronaci se, sudbina je malobrojnih. Svi ostali su prinudeni da zive u jednoj vrsti nezadovoljstva i neprekidne ceznje.

- Koliko je ovakvih susreta, govorio mi je u tami sobe, – jedan u deset hiljada, jedan u milion, u deset miliona?

Da, jedan u deset miliona. Sve ostalo su prilagodavanja, prolazne privlacnosti epiderma, afiniteti tela ili karaktera, socijalne nagodbe. Posle tog zakljucka, nisam prestajala da ponavljam: Imali smo srecu, zar ne? Ko zna sta se iza toga krije, ko to zna?
Na dan mog polaska, cekajuci voz u malenoj stanici, zagrlio me je i sapnuo mi:

- U kom zivotu smo se vec sreli?
- U mnogim, odgovorila sam mu i rasplakala se.

Kada budes dozivela prvi put ljubav, shvatices kako protivurecni i komicni mogu da budu njeni efekti. Dok se ne zaljubis, dok je tvoje srce slobodno i tvoj pogled ne pripada nikome, ni jedan od muskaraca koji bi mogli da te zainteresuju ne obraca paznju na tebe.

U trenutku kada te potpuno zaokupi jedna osoba i vise te ne zanima niko drugi, odjednom te svi primecuju, svi imaju neku lepu rec za tebe, svi ti se udvaraju. To je taj efekat prozora o kojem sam ti govorila: kada su otvoreni, telo obasjava dusu i obrnuto; sistemom ogledala oni osvetljavaju jedno drugo. Za kratko vreme oko tebe se formira jedna vrsta zlatnog i toplog prstena koji privlaci i druge, kao sto medvede privlaci med.

Sussana Tamaro – “Idi kuda te srce vodi”

Kažu, posebna....

Opraštala mu je čekanje , poruke koje nije poslao , slike na kojima nikada nije bio , živote u kojima ga je tražila . neke 'njegove' i neke 'svoje' .Opraštala mu je . Jer šta drugo možeš voljenom čoveku koji nikada nije imao hrabrosti da ti pripada ?

Kad ti je trebalo razumevanje, uvek si znao da možeš računati na mene. A, s druge strane, kad god mi je trebalo razočarenje, znala sam na čija vrata da kucam. Valjda to tako ide...
 I biće još, pogrešnih izbora. Ali, jedno je najvažnije, sebi sam dovoljna, i na sebe ponosna, jedinstvena, tvrdoglava. Kažu, posebna.  

Zene

Žene počnu da ljube samo onda kad su voljene, ili bar kad misle da su već voljene. Inicijativa ljubavi uvek dolazi od čoveka. Žena hoće više da bude voljena, nego da sama voli; i više da je žele, nego da je vole. Ona ne samo da prva ne voli, nego prva i ne bira. Čovek joj se može naoko i da dopada, ali je retko da ga prva zavoli. Žena može da se zanese za bogatašem ili artistom, za vojnikom ili sportistom, za lepim ili za umnim, ali se najzad dadne, često za celi život, sasvim drukčijem čoveku nego kakvog je zamišljala i želela. Ona uvek podlegne jačem, a ne lepšem i umnijem, ni boljem i milijem. Retko koja žena visi o ruci čoveka koji je bio odista
čovek njenog ukusa. Padajući pred jakim a ne pred dobrim i lepim, žena ne razume duh nego volju, ni lepotu nego nameru. :))

 

Jovan Ducic

Dobri i losi ljudi

- Jednom sam svog učitelja pitao kako da razlikujem dobre i loše ljude. Evo šta mi je odgovorio:”Prvo ne treba da ih razlikuješ. Onaj ko sve vidi kao manifestaciju besmrtne duše, jednakim očima gleda sve, i učenog mudraca, i kravu, i samospoznatu dušu i zlobnika. Kad već moraš da ih razlikuješ onda koristi sledeće merilo : – DOBRA OSOBA TE INSPIRIŠE, NADAHNJUJE, ČINI SRETNIM, PODSTIČE TE DA MENJAŠ SVOJ ŽIVOT I POSTAJEŠ BOLJA OSOBA, JEDNOM REČJU – IZ TEBE IZVLAČI NAJBOLJE, LOŠA OSOBA IZ TEBE IZVLAČI NAJGORE”. To i dalje ne znači da je ta osoba, loša, samo TI sa njom ne treba i ne možeš imati relaciju.
Hvala svima koji me čine boljom osobom!