Poslao sam leptira

 
 Poslao sam leptira s nijemom viješću:
 dolazim.
 Primila si vijest leptirsku,
 jer si cvijet.

 I došao sam,
 ali sam došao niotkuda:
 bio sam miris,
 tvoj vlastiti.

 Ostanimo tako zajedno:
 leptir, miris, cvijet.

Ti ne znaš

Ti ne znaš...
Kako samoća ubija...
Ti ne znaš...
Kako je noćima...
Kada budna sanjam...
Oka ne mogu da sklopim...
Stalno na tebe mislim...
Ti ne znaš kako je voleti...
Želeti srce iščupati...
Jer ne zna šta će od ljubavi...
U toj ulozi se ne snalazi...
Ti ne znaš kako je plakati...
Želeti...a nemati...
Ne smeti...i ne moći...
Ne...ti ne znaš...
Kako bi i znao...
Kod tebe sve lepo je...
Ne znaš za moje krike...
Ko niko ne čuje...
I bolne rane ne previjane...
Ti ne znaš...
Ne želim da znaš...
Kako je voleti..a ne smeti..

Tek radi reda

Kao da je važno da li me ti mrziš ili voliš
 Jaka stvar...
 I nije baš velika razlika između tvoje ljubavi i mržnje
 Svejedno je...

 Kao da je važno da li me prezireš,noćima proklinješ
 ili možda zaspiš sa mojim imenom na usnama...
 Nevažna stvar...

 Kao da je važno da li sam ti jedina,
 prva ili poslednja,
 sreća ili tuga,gospodar ili sluga
 nebitna stvar...

 Važno je samo da kad si pored mene
 tvojim venama vrela krv teče...
 I nemoj mi nikad ravnodušnost nuditi...
 Možeš me milovati-ubiti,pomilovati-osuditi
 samo nemoj nikada tek radi reda,
 iz navike me ljubiti...

Ljubav

Čitava knjiga u jednoj reči, celi okean u jednoj suzi, sedam nebesa u jednom pogledu, vihor u jednom uzdahu, grom u jednom dodiru, hiljadu godina u jednom trenu....

Dok sanjam....

Dok sanjam te,krijem se,osecam nekakav bol i bezim daleko..bezim ko zna gde,ne formiram nista pa ni sne...ne ljuti se na mene,samo si prolaznost u mome zivotu...dok osecam u dusi jad..

Gde sam....

Ponekad sebe trazim..pitam gde sam, ziveci u lazima i sama laz 
postajem...Znas da su vreme izbrisali? Ne znam kako, ali osetim...ne vidim te, ne osecam te..ne cujem te vise. Samo znam..da vreme nikad necu vratiti vise, drvo ne mogu zasaditi, zvezdu ne mogu naci..samo lazi oko sebe mogu pronaci.....

Slucajan susret...

Sedim na ivici bezdana i prelazim pogledom po mastarijama u glavi,koje kao krdo bizona u stampedu,kopitama gaze sve pred sobom i dizu prasinu koja moze da ugusi....trazim delic koji mi fali ne bih li dozvala obrise tebe i uporno oblikujem tvoj profil recima koje si ispisivao,pokusavam da udahnem tiho smeskanje ili blago spustene kapke ispod kojih se kriju skandalozno bistre oci prepune igre koja me doziva da pobedimo u dvoje...dva stranca u noci...slucajan susret...

Nema me vise...

Znas da je ono drvo nestalo? Posekli su ga...A toliko sam pored njega sedela, razmisljala...Znas li da su onaj kamen odneli? Da, onaj kamen nad kojim sam svoje srce proklela pa postalo kao ono...I onu zvezdu su sklonili, nestala je..a toliko sam gledala u nju, molila za nju a sada prazan prostor na nebu za sve ostale, samo ne za nju...I znam, sve je nestalo, drvece, vreme i zvezde..Samo kamen je i dalje ostao u meni, nema me vise...