Kako da dušu sputam,
da se tvoje ne takne?
Kako, mimo tebe,
njom da grlim druge stvari i daljine?
Ah, rado bih sklonio
na koje zaboravljeno mesto usred tmine,
u neki izgubljeni kut,
u kom neće je tvoje njihati dubine.
Al' ipak, sve što dodirne nas dvoje
ko gudalo nas neko spaja,
koje iz dveju struna jedan mami glas.
Na kom smo instrumentu?
Ko nas satka?
I koji ovo svirač drži nas?
O, pesmo slatka.
Rajner Marija Rilke
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.