Hladna slova

I sinoć sam zaspala sa mobilnim u ruci, ali poruka nije stigla.
Ni sinoć, ni danas.... Kao što ni juče nije stigla i kao što, znam, ni sutra neće.... 
I ok sam ja.... Već sam skoro navikla da mi lepe snove zažele
odavno već hladna slova iz nekih starih poruka, pristiglih iz nekih starih, sasvim više nebitnih razloga....

Voleo si me…Znam!

Jedna dusa

A kad bih moglo nekako, da ti vjetrom pošaljem makar trunku ljubavi iz svoga srca. Kad bih mogao, pa da osjetiš, da znaš da ima neko ko te voli toliko da se svakim dahom tebe sjeti.
Da ima jedna duša koja samo o tebi sanja, samo tebi se ona nada. 
Ah, kad bi samo znala...

Nemaš ti pojma...

Nemaš ti pojma kako mi je ...dok se budim dok spavam, kakav je osećaj kad čovek sedi u mestu gledajući kako ga zaobilaze godišnja doba, dani, sati, godine...Nemaš pojma s' kakvom mukom čuvam sećanje o tebi, kako ga krijem.Vidiš li kišu kako pada, spira staze.. ko zna koliko je nas koji patimo prošlo istim putem...pada i spira sve tuge i prljavštine koje ljudi ostavljaju za sobom...al kako da spere iz srca, duše i mozga...???

Blago tebi u tvom toplom domu se čuje dečiji smeh...Čestitam ti lepotice...Ništa nisi izgubila...kad god si bacala kockice čekala si šestice a ja sam igrao na prvu...zato do zajedničke kućice nisam ni došao - zaobišla si me..

Ne volim da te volim.

Ne volim da te imam.

Ne volim.

Kada bih volela tebe

Srušila bih sebe.

Sebe volim jer moram

Sebe imam uvek

Sebi ostajem

Sama

Ničija.

Tvoja jer me ti hoćeš

Jer me voliš

Jer me hoćeš.

Želiš.

Znaš li da nemaš nadimak

Nemaš ni ime

Imaš dva slova kojima ja znam značenje.

Dva slova koja me drže budnom

Kada pozoveš

Tada vidim prošlost

Laži

Izdaju.

I neću da te volim

Iako mi se stomak zgrči kada me dotakneš.

Nazvaću to željom

Bestidnom

Ljudskom

Izdajničkom.

Ali to ljubav nije.

Boli me što ne mogu da oprostim.

Ali ne mogu to je jače od mene.

Ne volim te.

Nije moglo drugacije....

Pamtimo samo ono sto bi lepo.

Neka ovo bude samo jedna prica u nizu...verujem da 

je mozes okrenuti da bude pozitivna.

Rekao je neko.

Pozitivna je.

Nije ljubavna.

Nije ratnicka.

Obicna prica o dvoje lutalica koji su se mimoisli.

Svako u svoj svet.

Prica je posvecena njemu,iako ce mnogi pomisliti da

 je za njih pisana.

A nije,jer samo on ce znati...

Kakav je miris dunje sa babinog ormara?

Gde najlepse mirise punjena paprika?

Koliko staklenaca se daje za jedan porcelanac?

Zasto je Badza bolji od Popaja,tog uvek ispravnog 

momka?

Za koju svrhu Ratnik svetlosti cuva strazu jednom 

decaku?

Nismo bili ljubavnici.

Nismo bili prijatelji.

Nismo bili poznanici.

Nismo bili stranci.

Zena koje nema.

Ratnik bez vojske.

Bela zastava za kraj bitke,pobodena u nekom 

nepostojecem svetu.

Kao predaja.

Prica koja nema ni pocetak ni kraj.

Dvoje ljudi koji su dali sve od sebe da sto vise 

povrede jedno drugo.

I uspeli u tome.

Tako je sudjeno.

Nije valjda moglo biti nikako drugacije...

Kao dva ovna koja se susretnu na brvnu,pa procene

da je onaj drugi jednako snazan kao i on sam,da su 

isuvise slicni...da ce samo povrediti jedno drugo,pa 

nece biti pobednika i porazenog.Odmeravaju snage 

onog drugog,gadjajuci sitnim malim 

strelicama,njima naizgled bezazlenim,ali koje kao 

mac seku onog drugog.I onda shvate da je 

uzaludno,da ne zele da povrede jedno drugo.Ovo je 

bilo dovoljno.

Pa se okrenu,i napuste bitku.

Svako na svoju stranu.

A brvno ostane kao nemi svedok na nemirnoj reci.

Pozitivna je prica...zbog dunje sa babinog 

ormara...zbog onih ljudi kakvi su mogli postati...da 

nije bilo Drekavca.

Onog drekavca u njima,on im je presudio.

Bolje nije moglo...