Nemaš ti pojma kako mi je ...dok se budim dok spavam, kakav je osećaj kad čovek sedi u mestu gledajući kako ga zaobilaze godišnja doba, dani, sati, godine...Nemaš pojma s' kakvom mukom čuvam sećanje o tebi, kako ga krijem.Vidiš li kišu kako pada, spira staze.. ko zna koliko je nas koji patimo prošlo istim putem...pada i spira sve tuge i prljavštine koje ljudi ostavljaju za sobom...al kako da spere iz srca, duše i mozga...???
Blago tebi u tvom toplom domu se čuje dečiji smeh...Čestitam ti lepotice...Ništa nisi izgubila...kad god si bacala kockice čekala si šestice a ja sam igrao na prvu...zato do zajedničke kućice nisam ni došao - zaobišla si me..
Нема коментара:
Постави коментар
Ovaj obrazac služi za slanje komentara i poruka ako Vam je potreban neki vid kontakta sa korisnicima.