Richard Bach

Držite se svog osjećanja ispravnosti, svoje unutrašnje etike, čak i kada je teško ili opasno, ili kada ljudi smatraju da ste čudni. Ta čudnovatost vas izdvaja!

~ Richard Bach

Ne znam koju reč upotrebiti,
koji stih iskoristiti
da opišem tebe,
ono što osećam prema tebi..
Počnem,pa zastanem,
shvatim da nema reči
tako lepih..
Ti si lepša od svakog slova,
svakog stiha,
lepša od svega
što su moje oči videle.
Posebna u svemu..
Moja nežna devojčica..
Ti si inspiracija,
uteha,nada,ljubav..
Sve ono što mi treba
i ono što sam oduvek želeo..
Misliti na tebe,
osećati te,
osećati koliko ti značim
je najlepši osećaj
koji sazreva u srcu,
ti si moja bajka..
Svuda te vidim
nikad nisi daleko..
Vidim te srcem,
jer te u njemu nosim..
Bez tebe bi sve bilo
besmisleno..
Pusto..

Ona je ceo moj zivot

“Znate li priču o brineti? Onoj što mi je ukrala srce i onemogućila da ijednu drugu zavolim… Izluđivala me svojim ponašanjem, bila je nepopravljiva i bahata, najgora za one koji su loši prema njoj. Bila je prva cura koja mi je vratila za sve loše što sam joj učinio. Valjda je zato i ostala posebna. S njom je ‘volim te’ najteže prelazilo preko usana. Ne zato što je nisam volio, ni što nisam bio siguran šta osjećam prema njoj, nego zato što sam se bojao da će te dvije riječi sve pokvariti. Draže mi je bilo da joj kažem nešto glupo, izmamim osmijeh, iznerviram, naljutim, samo da dobijem od nje onu šašavu reakciju koju toliko volim. Jedina nikada nije zahtijevala lijepe riječi, obećanja i zakletve, a jedinoj sam sve to mogao dati onako iskreno i od srca. A nikada nisam… Druge su dobile najljepše riječi, najveća obećanja i lažno ‘volim te’, a ona je dobila ono što nijedna druga nije mogla: moje srce,samo što ona to nije znala, niti će znati.” #2 “Ne znam šta da ti kažem, mala. Prošlo je već isuviše dugo vremena kako te nema kraj mene, kako prsti više ne iscrtavaju konture tvojih usana niti linije po tvojim dlanovima, duboke, naglo prekinute.. I noćas opet pijem u tvoje ime, prećutno, uz osmeh i ono mangupisanje koje će uvek ići uz moje ime. I tražim te uporno u gomili, u telima tuđih žena u pripijenim haljinama, istim telima koja prije ili kasnije završe u mom krevetu, skoro savršena, nudeći zaborav, kratko utočište.. A onaj sat iznad kreveta koji je toliko puta brojao naše minute sada samo otkucava sekunde kajanja, praznoće. I prekorijeva me svakog jutra kako nedovoljno spavam, a svake pijane noći me podsjeća da sam na kraju, dok sviće, ipak sasvim sam. Ponekad dugo gledam u njega, ležim sam, potpuno miran i čekam one naše tri trojke i skoro nesvesno već sam na pola puta do tebe, čekam samo da srce pošalje tu poruku koju, sigurno, ni ne znajući, čekaš. Onaj tihi, stran osećaj izlazi iz srca i prevodi se u riječi, i to one dvije koje me najviše plaše.. Nedostaješ mi. Nedostaješ mi da dočekaš jutro kraj mene, koliko god daleko bila. Nedostaješ mi da mi pustiš kilometarsku poruku baš onda kada ne treba. Da se ljutiš zbog nje, i da se duriš kao dijete sve dok ti ne ispričam da si ti jedina zbog koje poželim da sam malo bolji. I još si jedina. Ali ipak biram one noći kojima to prestaješ da budeš i postaješ neka blijeda sjenka vremena, uvek prisutna nada mnom i u meni, ali tiha, mirna, jedna od onih što tu ostaju čisto da me podjsete da je sve moglo biti drugačije. Ali nije.” #3 Čekaj, ona? Ona nije bila ništa posebno. Svakako, umjela je da se smije kad joj je vjetar mrsio kosu, i umjela je da pleše dok joj kapi kiše umivaju lice i nije umjela da sakrije onaj dječiji osmjeh, kada su joj se prve pahulje uplele u kosu. I, da.. Umjela je naglas da kaže svaku misao i nije umjela da krije tajne od mene, nikada.. A nije baš ni bježala od vrijeđanja.. Bila je jedna od rijetkih koja je mogla bez ustručavanja da mi kaže kad sam kreten. I sjećam se da je vječito ignorirala sve što su drugi voljeli, i da je stalno tražila da voli ono što drugi nisu ni primjećivali. Stalno je bila zaljubljenik u jutranju rosu, u sunčeve zrake koji su se tek probili kroz oblake i u muziku koju su rano ujutru puštali na radiju. Govorila je da muzika tad najljepše zvuči, i da je jedino tada slušamo srcem.. I voljela je da sanjari na nekim dosadnim časovima.. I da čita. Sjećam se kako je gutala knjige, jednu za drugom.. I kako je stalno vezala kosu u onaj opušten rep i kako se rijetko kad šminkala i kako joj je osmijeh uvijek bio nekako preširok. I sjećam se kako sam u tim trenucima mislio na to kako je najljepša. I kako nisam mogao da vjerujem koliko sam sretan što mogu da budem u njenom društvu. I kako se divno smijala kad kažem neku glupu, otrcanu šalu i pogledam u njenom pravcu. Ma, da.. Bila je ona sasvim obična. Samo je to đavolski dobro krila. #4 Pametna je ona, znaš. Natjerala me je da je primijetim, nekako mi se uvukla pod kožu. Prvo me gledala onim svojim dubokim očima i smješkala se u mom pravcu. I taman kad sam pomislio, evo, još jedna opsesivna glupača, prestala je sa svim i pravila se kao da ne postojim. Prolazila pored mene bez i jednog jedinog pogleda. I onda sam sam sebe uhvatio kako je tražim i kako želim uhvatiti njen pogled i kako želim da se ponovo nasmiješi. Te njene oči, bile su poput noći. Mirne a tako nestašne. Pametne, znaš. #5 “‘Mračno je. Čuje se samo moj ubrzani puls i teško disanje. Otkucaji kazaljke na starom satu paraju savršenu tišinu. Otkucava vrijeme. Naše vrijeme, mila. Ustajem iz kreveta, palim cigaretu drhtavim rukama. Opet sam te sanjao. Ok, nisi više moja. Nisi prva koju sam imao pa izgubio. Ni prva s kim sam gužvao ovu istu posteljinu. Nisi prva koju sam zvao svojom, bez obzira da li sam to stvarno osjećao ili ne. Nisi prva koja je otišla. Povlačim dim i odsutno ga šaljem u tamu sobe. Pogledam prazno mjesto pored sebe na krevetu. Tvoje mjesto. Tako mi prokleto fališ. I u tome si prva.’”

ULTIMATIVNI VIRTUELNI BRAK

"Cuj dosta mi je svega,i ovog zajednickog života sa tobom.Hocu da se razvedemo!”
”Polako”,rece on pokušavajuci da pronadje odgovarajucu smirujucu frekvenciju svog glasa,”samo smo imali težak period.Bice bolje.Ne ide nam baš tako
loše.”
”Ide,ide.I to sve na gore i gore.Ti si jedan veliki parazit koji mi se nakacio na grbacu i sisa mi krv.Otkako sam sa tobom,osušila sam se kao žena.Samo 
perem,peglam i seckam luk.A kao osoba,i kao ŽENA,ne postojim više.”
”Imamo DETE.Nemožemo tek tako da se razidjemo.”
”DETE,DETE! Uvek to upotrebiš pre ili kasnije.Još jedan znak da si kukavica i manipulator.Kakve to veze ima što imamo dete.Ovde govorimo o MENI.
Ja sam ne samo Majka.Ja sam i ŽENA i OSOBA.To bi znao da iole ponekad razmisliš o meni.Ali ti samo razmišljaš o svojoj prokletoj jebenojUMETNOSTI koja usput ne vredi ništa.Sve te tvoje mazarije i smrdljive kantice sa bojom.Misliš da je svetu potrebna još jedna kopija Dalija.To je prošlost.Nikom više ne treba Umetnost.Pogotovo ne tvoja. Sedeli su u velikoj prostranoj kuhinji nameštenoj u nijansama zelene pastelne boje.Izmedju njih se protezao masivni sto od uglacane hrastovine.Kao teniski teren,pomisli on.Samo što umesto loptice prebacujemo reci i odbijamo ih onom drugom.Ucinilo mu se na trenutak da mu se prividja tanka crvena linija na sredini stola.Vec nekoliko dana je loše spavao pokušavajuci da pronadje neki kurs za sopstveni život i ovaj brak u kome je ocigledno dosta toga škripalo,najblaže receno.Posmatrao je veliki prozor iza obrisa svoje žene i pejzaž koji sa nalazio iza stakla.Kuca je bila smeštena na litici iznad Pacifickog Okena,i talasi su se lenjo odbijali od miliongodišnje stene stvarajuci finu ritmicku muzicku podlogu njihovoj žucnoj prepirci.Na crnom mastiljavom nebu,tek pokoja zvezda pomaljala se u tackastom sjaju.Kada bi reci koje su tekle poput bujice iz usta njegove žene postale preteške za slušanje,on bi se samo iskljucio,i mrdajuci glavom dole gore,tobože slušajuci je ,prepustio bi se posmatranju i analiziranju tog pejzaža iza njene glava i metafizickim razmišljanjima koja su ponekad proisticala iz toga.Na primer,koliko ce još godina ova kuca u kojoj žive postojati tu na ovoj litici,ko ce nastaviti da živi u njoj nakon njihove smrti,i ukoliko dodje do velikog potopa,kako ce mu kosti trunuti negde na dnu okeana,a sva ova prica,sve ove reci,milioni i milioni,samo zvukovi,energija bacena u vetar,potrošena za uvek i za ništa i sve curi i nestaje  i klizi niz strminu i njihova cerkica spava u susednoj sobi,i dali mala deca uopšte sanjaju nešto i ako sanjaju,šta sanjaju..”Idiote!.Slušaš li me ti uopšte!Kao da bleneš kroz mene.A šta cemo sa pitanjem seksa.To je tema koju uvek volšebno eskiviraš.Ja sam izmedju ostalog i ovo telo koje ti se verovatno smucilo,i ove sise i ovo dupe koje nisi pipnuo vec godinama.Ne znam uopšte zašto sve ovo trpim.Nijedna žena ne bi dopustila sebi da padne ovako nisko.Treba da te izbacim iz ove kuce i da pocnem da živim svoj život.Cetiri godine bez seksa.Prosto neverovatno.Imaš li ti onu stvar,ili nemaš.”
”Maco,cuj,nemam ništa protiv tvog tela.Mislim da imaš baš lepe sise,uostalom uvek sam te smatrao zgodnom ženom.Nije to u pitanju.Jednostavno sam se umorio od svega.Od svih ovih svakodnevnih glupih aktivnosti.Stojanja u redu da bi se platili racuni,stojanja u redu ispred raznih kasa i teglenje punih kesa,iznova i iznova.Na kraju dana,samo želim da spavam i da zaboravim.Želja za seksom se izgubila negde usput.”
”Opet još jedan od tvojih izgovora-ništa drugo.Misliš da drugi ljudi ne idu u kupovinu,i ne placaju racune.Pa im to ne smeta da imaju seks sa svojim ženama.Problem je što ti uopšte ne primecuješ moje telo,moje sise.Nikad i ne gledaš u njih.Kao da ih se bojiš.”
”Gluposti.Naravno da ih se ne bojim,i nije tacno da mi se ne svidjaju.”
”U redu,ako ti se svidjaju,reci mi kakve su.Moje sise.I ZAŠTO ti se svidjaju.HAJDE !..RECI!..Napolju,u tmini,ucini mu se da se jedna zvezda krece ostavljajuci iza sebe sicušan svetlosni trag.Razmišljao je dali je to neki avion koji putuje ko zna gde.Ili možda zvezda padalica.Poželeo je da izadje napolje i bolje se zagleda u nebo.Da udahne malo svežeg vazduha.Automatski osveživac prostorija ubrizgavao je u osvetljenu kuhinju sinteticki miris lavande,i sad mu se vec bilo malo smucilo od toga.Možda se pokvario,pomisli on,i više ne pravi pauze izmedju ubrizgavanja.Odjednom,kao u filmu,krajickom oka spazi njenu šaku koja je zamahnuta letela prema njegovoj glavi.Refleksno,on pomeri glavu u levo,tren pre no što se šaka svom silinom spusti na njegov desni obraz i ivicu nosa, i istog trenutka,od udarca poce da mu se razliva jak bol po citavoj glavi.Zausti da nešto kaže,ali druga šaka je vec letela prema njemu.On izmahnu telo,hitrim pokretom odgurne se od stola.Zatim dohvati drvenu stolicu na kojoj je sedeo za naslon,podiže je u vazduh i sruci je na glavu svojoj ženi.Žena je ležala na podu i jecala,njeni udovi bili su pomešani sa delovima raspadnute stolice u nekoj vrsti groteskne skulpture.On pronadje u dzepu paklicu malbora,izvadi iz nje jednu cigaretu i pripali je.Žena poce da se pridiže sa poda.On povuce jedan snažan dim osecajuci kako mu klizi niz pluca,otrov se uvlaci u najsitnije plucne završetke.Glava mu je još bolno pulsirala.Kada se žena potpuno uspravila,on shvati da ona drži u rukama automatsku pušku.U ocima je imala ludacki krvožedni sjaj.Nije stigao ni da zausti
”Maco,nemoj mol...im t..”
Delic sekunde pre nego što ce rafal zaparati njegovo telo,kuhinja je nestala ispred njegovih i ociju njegove žene.Sve što su sada videli bio je veliki crni kvadrat na kome je krupnim titrajucim slovima bilo ispisano ”G A M E   O V E R ”.A ispod,sitnim slovima: time of playing 14.53 min.No winer.Press PLAY for another game,or ESC to EXIT.Ova prokleta igra je tako prokleto dobra”,rece Marko svojoj vezi Selmi.Da,izgleda potpuno stvarno.Neverovatno.Kad si srucio onu stolicu na mene,osecala sam svaku košcicu kako me boli i taj divlji bes koji mi se diže iz stomaka.Kao da sam zaista želela da te ubijem”
”Pa,u tome i jeste poenta,mislim.Da bude što realnije.”
”Sad mi je jasno zašto je  zovu ULTIMATIVNI VIRTUELNI BRAK 4.I zašto je jedna od najprodavanijih igrica na tržištu.Sony je stvarno najbolji u tom segmentu kucne zabave.A ovaj novi playstation 12 je prevazišao sva moja ocekivanja.Ležali su u Sonijevim lebdecim upravljackim foteljama u iznajmljenoj hotelskoj sobi na 147 spratu hotela Vojvodina.Upravljacke fotelje su bile bežicno povezane sa malom crnom konzolom playstationa 12, dimenzija deset puta deset cantimetara,koja je stojala na hotelskom stocicu poput nekog sicušnog monolita.Kao i milioni slicnih parova,i oni su bili potpuno sterilni,od rodjenja.Samo sedamdesetini populacije,i to onima koji su mogli sebi da priušte placanje enormno visokih taksi za razmnožavanje bilo je dozvoljeno da ne budu sterilni.U godini 2055 posle Hrista po zemlji  je hodalo 14,7 milijardi stanovnika po poslednjem popisu statistickog odela za prevenciju rasta populacije.Sterilizacija je bila obaveza pod pretnjom dugogodišnjih zatvorskih kazni za veliki deo stanovništva.A oni malobrojni pojedinci koji su zaista želeli da imaju to jedno dete,koje je država u retkim,gotovo idealno-genetskim slucajevima dozvoljavala,cesto su uzimali velike kredite,pod izuzetno nepovoljnim uslovima kako bi platili dozvolu za razmnožavanje.Svuda u medijima popularisan je ”samacki” život,i život u takozvanim komunama.Sterilizacijom pojedinaca oduziman im je i seksualni nagon tako da je covek bivao oslobodjen mnogih emotivnih i psihosomatskih problema jednim ubodom igle.Sistemu je preostalo samo da mu obezbedi što više zabave.Hleba ,igara i krvi.Uvek je tako biloI ?”,rece Marko,”šta cemo sada da se igramo?”Neznam,možda bi mogli da igramo RASTRGAJ i ZAKOLJI 3.Tu te uvek pobedim.Mada mislim da je bolje da izadjemo malo iz sobe i prošetamo se kroz staklenu baštu Hotela.Nismo izašli iz ove sobe još od cetvrtka.Prijao bi mi cist vazduh.A uvece bi mogli do DJUSKAJ DO SMRTI.Volim da posmatram kako ljudi djipaju po onom šljaštecem antigravitacionom plafonu,a glave im vise odozgo kao novogodišnji ukrasi.Mada je muzika malo preglasna za moj ukus.”
Selma i Marko su bili u vezi vec 17 dana i to je za nju bila najduža veza još otkako je izgubila nevinost u 8 godini.Još uvek se secala prijatnog mirisa iz mašine za skidanje nevinosti,iako je proteklo odtada citavih jedanaest godina i barem šezdesetak veza.One krace od 24 sata nije ni brojala.Ona se seti kako je sela na odredjenu prikladnu stolicu u JUNFERU (popularni naziv za mašinu za skidanje nevinosti),prilepila diode na celo,i kad se odredjeni meni ucitao u njen um,kako je izabrala lepuškastog Bred Pita da obavi taj posao.Ehhhh.Bio joj je rodjendan,i poklon od roditelja je bilo skidanje nevinosti pre nego je odvedu na ”Procišcenje”,kako je još u narodu nazivana sterilizacija.Njeni roditelji su bili dovoljno imucni da joj plate dozvolu za razmnožavanje,ali suviše su voleli svoju devojcicu i smatrali su da treba da je poštede muka radjanja i podizanja deteta.Ona se jednostavno složila,jer,njeni roditelji su uvek radili sve za njeno dobro.
”Cuj”,rece ona Marku koji je još uvek ležao zavaljen u sonyjevoj lebdecoj igrackoj fotelji prepušten nekim svojim mislima,” dali imaš još onih pilula za privremeno menjanje identiteta.Volela bih kad veceras krenemo u ludilo,da budem muško, za promenu.”
”Nije frka”,odgovori on prenuvši se iz sanjarenja,”želiš da budeš neko poseban?”
”Da.Volela bih da budem Bred Pit.Ako može.”
”Moram da nazovem dilera i pitam ga šta ima trenutno na lageru.Ko ti je taj Bred?”
”Jedan lepuškast glumac,bio je svojevremeno veoma popularan.Mislim da je vec umro.Suviše je bio star.”
”Tako ti je to.Verovatno to takodje  znaci da želiš da ja budem veceras neka opaka cura.Prošli put kad sam roknuo onu tabletu i bio u telu Merlin Monro,bradavice su me svrbele nedelju dana.”
”Nije neophodno”,odgovori Selma.
Na stocicu,ispod njih,mali crni playstation 12 mirno je cekao da bude ponovo ukljucen.Pod neonskom svetlošcu hotelske sobe njegove glatke crne stranice kao da su isijavale neki zlokoban sjaj.

Ti

Svake noći po mom telu prošećeš mesečinom,
ostaviš mirise na mojoj koži i ponovno nestaneš.
Tamo gde zasjaš, tamo se pore rašire i uzdahnu,
a gde ne stigneš, telo i dalje spokojno drema.
Slatke se kapi nemira tako šire mojim snovima,
da se svako jutro od toga pijan u krevetu budim.

Svaki dan mojim čelom prođeš sjenom oblaka,
zastaneš u pogledu i zasladiš me svojom tišinom.
Mestom koje prekriješ rastapaju se naborani sati,
a ja popustim i s njihovim otkucajima zaplešem.
Nežnim osećajima poput izvora natočiš moje vene
i čitavu večnost uliješ u mene, da me namiriš.

Koliko se samo puta pokreneš i staneš pored mene,
utihneš i silinu osećaja probudiš radi moga mira.
Pomakneš me dubinom svoje duše i celog uzmeš,
tiho zagrliš i moje nestrpljive misli srcem poljubiš.
Takvog prisloniš na grudi, ponudiš njihovu belinu
i dodiruješ prekrasnim buketom crvenih bradavica.

Osjećam svu snagu tvog stomaka dok vodimo ljubav
i kako teku strasti bedrima koja poda mnom otvaraš.
Ne sklapam oči, već upijam božanstveni pejzaž tela
i tvom reljefu dodajem vlažnost mojih mekih usana.
Pod prstima izvlačim oblike prekrasnih horizonata
i između kolena smeštam proplanke blaženstva.

Tu se sladim sa beskonačnošću tvojih rajskih vrtova,
muški berem slatke plodove netaknute ženstvenosti.
Ulazim i zanosno obilazim svaki kutak tvog svemira,
 pronalazim neviđena sazvežđa večnog zadovoljstva.
Milujem te i tako bez prestanka vodim pokretima,
upijam tvoje uzdahe i u svom tijelu plodim ljubav.

 Zal Kopp

Sta se zapravo "krije" iznutra?

Svi vidimo kako neko izgleda spolja. A sta se zapravo "krije" iznutra? Mozda se spoljasnji izgled uklapa u duhovni i mentalni sklop. Nije pravilo. Samo upoznavajuci osobu, mozemo doci do odgovora. Koliko puta ste culi pricu o nekome i stvorili sliku a i ne upoznavsi je? Koliko puta ste na osnovu tudjih rasudjivanja, simpatija ili mrznje dosli do zakljucka da je osoba dobra ili losa? Pitanje je: Zasto to radite?
Ja vise volim da sama donesem sud o nekome, pa makar i pogresila. I ne zelim i necu da se on zasniva na tudjim pricama tipa rekla-kazala. Mislim, imam glavu i koristim je. A vi? Je li razlog to sto ne zelite da se zamarate, analizirate, upoznajete nekog novog? Jednostavnije je da to neko drugi uradi, a vi cete to samo prihvatiti, bas onako, zdravo za gotovo. Linija manjeg otpora, nezainteresovanost ili necete da odskacete od drugih. Uklapate se u tudje sablone? Nema nista goreg od toga. To je tako jadno. Zanima me, sta radite i kako se ponasate kada shvatite da ste nekoga bez razloga ignorisali, zajebavali ili cak mozda i mrzeli? Sta radite kada shvatite da ste mozda bili nesvesno "izmanipulisani"? Kako se ponasate prema toj osobi, za koju ste shatili da nije ni priblizno onakva kakvom su vam je "oslikali" i vi kao poslednji moron, to tako prihvatili? Da li se kajete ili nastavite dalje kao da nista nije bilo? Mozda se pravite i blesavi, u fazonu - kao nisam je tako nikad ni razmisljao(la). Imali ste totalno "iskrivljenu sliku" o nekome ko je totalno drugaciji. I sad je treba ispraviti. Nije to tesko ali moze biti, jer duboko u vama, urezani su ti neki prvi, defektni  pogledi na tu osobu. Treba to iskoreniti. Zato to moze biti malo teze nego sto se u prvom momentu cini. Da li ce vam to biti lekcija za u buduce ili cete opet, mozda iz nekih drugih razloga, ili vodjenim drugim ljudima i njihovim vodiljama, opet sebi dozvoliti da vam neko, normalnu osobu - "iskrivi"?

FORUM

Forum ili forumi je mesto gde bi tribali biti kao kuci.Svakodnevno odvojite pola sata ,u kojem će te bar malo podgrejati vatru tj ostaviti link ispod vašeg komentara na određenu temu..Zaintrigirajte ljude ,svojim načinom razmišljanja ,da kažu .......idem baš pogledati šta ovaj piše...Ako ne ide tako ,budite provokativni ,udarite ih tamo di najviše boli ,nogom u jaja,pa da onda vidimo ,oće li reagovati i posetiti vaš komentar.
Ako su vegeterijanci ,izgadite ih hvaleći meso,ako su mesožderi ,kažite im koliko su bolesni i glupi.
Sad ste valjda razumeli....
Ispričat ću vam jedan istinit doživljaj... 
Ulazi Marko u autobus i onako pijan ,pokazuje rukom na levu stranu i kaže sve žene na ovoj strani su glupače .Zatim pokaže na desnu stranu i kaže ,sve žene na ovoj strani su kurve.
Jedna žena sa desne strane se nađe uvređena i kaže ,ne možete tako gospodine,ja sam verna svom mužu.
Dobro je odgovori Marko ,ti pređi levo u glupaće...;)