Drugarstvo

 Sedim u fotelji i pitam se .. sta je to drugarstvo ? Da li je to mozda kada ti neko da cokoladu iz srca ? Da li je to mozda kada te neko zagrli dok places ? Da li je to mozda kada ti neko da neki zivotni savet ? Da li je to mozda kada ti neko podari nesto njegovo/njeno na dar ? Da li je to mozda kada ti neko pomogne u necemu sto ti je bilo veoma vazno u tom momentu ? Da li je to mozda kada ti neko spasi zivot ? Da li je prijateljstvo mozda sve ovo iznad i da li postoji osoba koja moze to sve da pruzi drugoj osobi ?

---

Klonim se ljudi koji misle da je drskost hrabrost, a neznost kukavicluk. A klonim se i onih koji  misle da je brbljanje mudrost, a cutanje neznanje.

Ako ne razumeš moje ćutanje, nećeš razumeti ni moje reči...

Duga

Jednom davno sve boje sveta su započele svađu. Svaka je tvrdila da je baš ona najbolja, najvaznija, najkorisnija, najomiljenija.

Zelena reče:

«Jasno je da sam ja najvaznija. Ja sam znak zivota i nade. Izabrana sam za travu, drveće, lišće...Bez mene, uginule bi sve zivotinje. Bacite pogled na prirodu i videćete da mene ima najviše.»

Plava je prekine:

«Ti samo misliš na zemlju, ali uzmi u obzir nebo i more. Voda je izvor zivota, pomoću oblaka iz plavog mora. Nebo daje prostor, mir i vedrinu (spokojsto). Bez mog mira vi biste bili mahnita tela.

Zuta se zakikota:

«Vi ste tako ozbiljne. Ja donosim smeh, radost i toplinu u svet. Sunce je zuto, mesec je zut, zvezde su zute. Svaki put kada pogledaš suncokret, celi svet počinje da se smeši... Bez mene ne bi bilo zabave.»

Narandzasta je bila sledeća koja je zasvirala svoju pesmu:
«Ja sam boja snage i zdravlja. Mozda sam retka, ali sam dragocena, jer sluzim unutrašnjim potrebama ljudskog zivota. Ja nosim sve najvaznije vitamine. Setite se samo šargarepe, narandzi, dinja, ploda manga... Ja se ne povlačim sve vreme okolo, ali kada ispunim nebo za izlaska ili zalaska sunca, moja lepota toliko blješti da niko ni na jednu od vas ne pomisli.»

Crvena više nije mogla da izdrzi. Viknula je:
«Ja sam vladar svih vas, krv zivota. Ja sam boja opasnosti i hrabrosti. Voljna sam boriti se s razlogom. Mogu zapaliti krv. Bez mene bi zemlja bila pusta kao mesec. Ja sam boja strasti i ljubavi, crvene ruze i maka.»

Purpurna se digla do svoje pune visine. Bila je visoka i govorila je sa velikom pompom: «Ja sam boja vladanja i moći. Kraljevi, čelnici, vladike - uvek su me birali, jer ja sam boja autoriteta i mudrosti. Ljudi me ne pitaju, nego slušaju i pokoravaju se.»

Indigo je govorila najtiše od svih, ali vrlo odlučno:
«Zamislite mene! Ja sam boja tišine. Jedva da me primete, ali bez mene sve ste vi suvišne. Ja zračim misao, sumrak i dubine. Trebate me za ravnotezu i kontrast, za molitvu i unutrašnji mir.»

I tako su se boje nastavile hvaliti, svaka uverena da je ona najbolja. Njihova svađa postajala je sve glasnija.

Odjednom bljesnu sjajna bela svetlost, začuje se grom i prasak. Poče jaka kiša. Sve se boje skupiše od straha i stisnuše jedna uz drugu.

Kiša progovori:

«Vi, glupe boje, borite se medju sobom!Svaka pokušava vladati nad ostalim.Zar ne znate da vas je sve Bog stvorio? Svaku za svoju posebnu svrhu, jedinstvenu i različitu. On voli sve vas. Uhvatite se za ruke i pođite sa mnom. On će vas prostrti preko neba u velikom luku boja kao podsetnik da vas sve voli i da mozete ziveti zajedno i u miru. Obecava da je On sa vama, znak nade za sutra.»

I tako svaki put kada Bog koristi jaku kišu da opere svet, on stavlja na nebo dugu.Kada je vidimo, setimo se da treba ceniti i druge ljude!

Ne treba mi ovo jutro.

************Još jedna čarobna noć kojoj se predajem.U samoći , u svojoj sobi, slušam Balaševića, prepuštena samoći, kreće čarolija.Otvaram dušu samoj sebi i Bogu.Nižem snove u biserne ogrlice, suzama nanizane. Taktovi D-moll-a dodaju note na moju tugu.Suze kaplju po tastaturi.Radosnice ili suze tuge, sve jedno....Moje su.Niko ih ne vidi, niko ne čuje moje jecaje...Samo nebo me prati.mesec obasjava puteve kojima lutam kroz snove tražeći tračak nade.Pronalazim u nizu Zvezda jednu, baš za mene što sija.U njoj tvoje oči.Sanjam, dišem.Stihove točim do same zore.Sati prolaze, ja pišem...dišem punim plućima, ushićena...lagano, čarolija nestaje.Zraci Sunca raspršuju iluzije.Stiže sigurnim korakom novi dan.Grabi me...A ja neću Svetlost... Ne, ne volim Zore, ni jutra sveža. U kolotečini noći svoja sam , sama. Carujem mislima pod okriljem tame.Ne treba mi ovo jutro. Uzmite ga....******************

Ljubav do smrti

 (posveceno onima koji se vole a nemogu ziveti zajedno jer su druge rase,nacionalnosti,vere ili drustvenih statusa)
- Dva zelena pupa u proletnom jutru jedan na brezi drugi na hrastu uce se ziveti sire se suncu dva pupoljka nezna u susjestvu rastu.... dva zelena lista gledaju se s ceznjom izmedju njih ponor svemir medju njima svi listovi suste samo oni sute a prolazi leto a blizi se zima ... dva suha lista na jesenjem vetru tiho na pustaju svaki svoju granu dodiruju se tek na jedan trenutak i padaju svaki na svoju stranu.

Love story

Najbolje godine ovog života mog, sjajne i rdjave, samo su kliznule, ko sila Dunava pod senkom Tvrdjave...* E, da... Najbolje godine mog života mi prolaze kao tmurni jesenji dani. Sunce sija, devojke kao gorske vile se šetaju ulicama, prate ih pozudni pogledi momaka, ah, ti prvi zaljubljeni pogledi... Sa nekim smeškom koji više prikazuje moju ogorčenost nego radost, ih posmatram. Ne mogu da se ne smijem. Kako su samo nevini, oduševljeni, zaneseni tim opojnim ljubavnim žarom, snovima o nekoj idili... Davno, nekad davno sam i ja bila takva. Zavodila bisernim osmehom, provocirala crnim očima. Ranila mnoga muška srca, ali bila i ranjena. Volela, ali i bila voljena. E, pa ljubav mora i da zaboli... I svaki put bi se podigla iz pepela kao feniks i nastavila dalje. Sve do jednom, dragi moji... Sada – sve je drugačije. ...*Al marim ja, to su samo kapi vremena, prosute ko šaka semena po širokoj njivi Gospodnjoj... * Da li je gotovo sa svim? Sa onim slatkim iščekivanjima pred izlazak sa Njim, koji su samo odavali koliko sam naivna bila? Je li više nikad neću čuti tvoja obecanja, je li više nikad necu poverovati u njih? Jedino u što sam sigurna jeste da je gotovo sa potpunim predavanjima osobama koje ne bi uopšte trebali biti dio mog malog kosmosa. Niko se više nikad nece uvuci pod moju kozu. Nikome više necu predati u ruke zlatne ključeve mog srca. Nikome više necu dozvoliti da mi se previše priblizi. Očito, to neko nije znao ceniti.. Šta sam ja za njega? Refren jedan, tuzan i tih. Jedna mala, još jedna u nizu koja ga je voljela. Ma, ne....to bi bilo previše... List, koji u parku padne pored vas. Kamenčić, kojeg slučajno gurnete nogom. Prolaznica, koju u gužvi okrznete ramenom. Ona, koju svaki njegov beznačajni, hladni pogled, obični pozdrav ili pristojni, učtivi osmeh sve više rani i podseti na to da on više nije njen, on više nije njen...*O, marim ja! Gde su sada davni nemiri, razigrani beli leptiri, dani zvezda poklonjeni njoj, zauvek? * Vreme leti. Stvari teku, ljudi dolaze i odlaze iz mog zivota...a gde sam ja? Na pola puta tek, ali zaustavljena. Ne mogu dalje... još sam negde u prošlosti, negde u nekom letu... Mislio si na mene, bio si ubedjen da sam ja Ta i ja sam mislila da sam pronašla ono zbog čega vredi živeti. Ja i dalje mislim tako; a ti, dragi moj, ti si davno prestao... I zaboravio... Da, gde su sada davni nemiri, vreme zvezda poklonjeno...njemu? Gde su? Prohujali s prvim vihorom, zaboravljeni kao neki otuzni, pozuteli dnevnik iz cetvrtog srednje, isparili i nestali kao teški miris zemlje nakon letne kise. Eto gde su... Negde u kosmosu, lebde i očajnički vape za mojom i tvojom dušom, samo sa jednim ciljem pred očima – da ih opet spoje u jedno, da njihove sudbine ispletu tako da se nikad više ne razdvoje da svoje jedro spustiš u moju luku, da moja duša koja godinama luta beznadjem konačno nadje smiraj... Gde su ti dani, vrijedni zlata? Negde u prošlosti, ostavljeni, zaboravljeni, kao i ja...

Vrabac

Sedi vrabac u polju i posmatra kravu kako pase. U zlo doba krava obavi fiziolosku potrebu i po*ere se na vrapca. Vrabac, onako mali, zatrpan gomilom go*ana, poce da se koprca, pokusavajuci da izadje. U tom naidje macka, izvadi ga i ... pojede. 1. POUKA: Ne misli ti svako zlo ko ti se*e po glavi. 2. POUKA: Bolje je biti u go*nima do guse, nego samo do kolena. 3. POUKA: Nije ti prijatelj svako ko te iz go*ana vadi

*Andjeo cuvar*

Dva putujuca andjela su se zaustavila kod bogate porodice, da prenoce. Porodica je bila bezobrazna i nije udovoljila njihovoj zelji, da prespavaju u sobi za goste. Umesto u sobu za goste su ih smestili u malu sobu u hladnom podrumu. Kada su raspremili krevete, stariji andjeo je video rupu u zidu i popravio je. Tada ga je mladi andjeo pitao, zasto je popravio rupu. Stariji andjeo je odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve kakvim se cine'. Sledece noci su andjeli dosli u vrlo siromasnu kucu. Ljubazni domacin i njegova zena su sa njima podelili svoju veceru i dozvolili im da prespavaju u njihovom krevetu i da se dobro naspavaju i odmore. Kada se Sunce probudilo sledeceg jutra, andjeli su zatekli domacina i njegovu zenu u suzama. Njihova jedina krava, cije mleko je bilo njihov jedini izvor prihoda, je lezala mrtva na njivi. Mladi andjeo je bio istinski besan i pitao je starijeg, kako je mogao to da dozvoli. 'Prvi domacin je imao sve, a ti si mu ipak pomogao. Drugi domacin ima vrlo malo i uprkos tome nas je ljubazno primio, nahranio cak dozvolio da prespavamo u njegovom krevetu, a ti si dozvolio da njegova jedina krava umre.' Drugi andjeo je opet odgovorio: 'Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Kada smo bili u hladnom podrumu, primetio sam da je u onoj rupi u zidu bilo zlato. Posto je domacin bio vrlo pohlepan i nije bio voljan da deli svoje bogastvo, ja sam popravio rupu zato da ne moze vise da nade to zlato. Prosle noci, kada smo spavali u domacinovom krevetu, andjeo smrti je dosao po njegovu zenu. dao sam mu kravu umesto nje.' Stvari nisu uvek takve, kakvim se cine. Ponekad se desi tacno to, kada se stvari ne odvijaju tako, kao sto bi morale. Jedino je potrebno verovati u to, da je svaki takav dogadjaj tvoja prednost. Vremenom ces saznati... Neki ljudi brzo dodu u nas zivot i brzo odu iz njega... Neki ljudi nam postanu prijatelji i dugo ostanu u nasem zivotu... Ostave lepe tragove u nasim srcima... I nikada vise nismo tacno takvi kao sto smo bili, jer smo upoznali dobrog !!! Juce je istorija. Sutra je zagonetka! Danas je poklon. Zivot je nesto posebno... Zivi i uzivaj u svakom trenutku!!! Uzmi tog malog andjela i cuvaj ga, on je tvoj andjeo cuvar koji te pazi. To je poseban andjeo cuvar...moras ga poslati 5 osobama u roku od sat vremena, a onda nesto zazelis. Ako ga posaljes dalje, tvoja zelja ce se ostvariti i on ce zauvek biti tvoj andjeo cuvar... Ako ga ne posaljes dalje, teci ce suze i nijedna zelja se nece ispuniti... Ova poruka je od posebnog andjela, zato nemoj da je izbrises. Tacno sada - neko je vrlo ponosan na tebe, neko misli na tebe, neko brine za tebe, nekome nedostajes, neko zeli da razgovara s tobom, neko zeli da nemas problema, neko ti je zahvalan za pomoc, neko zeli da te drzi za ruku, neko ti zeli da sve bude dobro, neko zeli da si srecna, neko zeli da ga pronades, neko slavi tvoj uspeh, neko zeli da ti pokloni nesto, neko veruje da si ti njegov poklon, neko te voli, neko se divi tvojoj snazi, neko misli na tebe i smeska ti se, nekome je potrebno tvoje rame, NEKOME JE POTREBNO, DA MU POSALJES OVOG ANDJELA!!