Psssst! Necu niko da cuje. Niko ne sme znati za ovo. Samo ovaj svetleci krug, treperav. Tu, pa tu, zar ne vidis? Pogledaj! Potrudi se malo. Ulevo, tu. Opet nista?! Nemoguce! Pruzi prst. Prodji prstom kroz svetleci krug. Osetices peckanje, toplo, titravo. I neznost ce se iz prsta poceti siriti kroz ruku, pa drugu ruku, vrat, glavu, lice, noge, trbuh, tabane, kozu, ramena, obraze, celo, um. Neznost ce uci u um. I vetrovi ce se obratiti u tisinu. Psssst! Nece niko cuti ... sta su vetrovi vikali ... dok se tisina nije spustila ... dok glava nije usla u svetlo, pa onda celo telo, pa zatim put kojim se telo krece ... Nece niko cuti sto je sve bilo ... Tiho! Psssst! Proslo je. Dobro je. Tiho je. O, kako je tiho ... kad se tisina ... izbori ... za konacnu rec!
