I pocinjem da ti pricam,kao uvek kad zoves tako..kako je vreme,sta sam radila ovih meseci dok se nisi javljao,kako sam se osecala,sta sam citala,ko me nervira,cemu sam se smejala..smejes se i ti,tiho, ali ja vidim kako si zabacio glavu,vidim smesnice na tvom licu,vidim kako skupljas oci dok se smejes...pricam ti za Duleta,za ono sto mu se desilo,cujem kako ti srce kuca od uzbudjenja,cujem da nesto pada,srusio si nesto od besa,stezes telefon grcevito,i ja se nadam,odjednom se tako nadam da ces nesto reci,bar opsovati..
Trenutak je prosao,znam,iskontrolisao si se...nastavljam dalje,pricam ti koga sam srela,ko me je zvao,pricam ti sta se desava u zemlji,koju muziku slusam,pricam ti koliko sam puta preslusala sve pesme koje ti volis,pricam kako pojacam kad cujem neki narodnjak koji ti volis,kako me cudno pogledaju i pitaju -od kad ti ovo slusas-..Pricam ti stalno da prestanes da drzis tu glupu rec koju si dao,da neces vise progovoriti sa mnom,pricam kako je bez veze sto i ja drzim rec koju sam dala ,da cu ti dozvoliti bar toliko da uvek nosis boju mog glasa u secanju...
Salim se s tobom,provociram te,kazem ti da sve duzi su intervali u kojima me zoves,i onda stajem zaprepasceno,cujem svoj glas,snimio si,prekidas,pustas ponovo..shvatam..slusas ovo sto ti pricam svaki dan..Gutam knedlu dok mi se u uglovima ociju skupljaju suze,ali nastavljam dalje..Pricam ti sve cega se setim,kako se okrenem za nekim kad osetim parfem u prolazu kao tvoj,kako mirisem cep od prazne flasice mirisa za kojim si ludovao i koji vise nikad ni za koga nisam stavila,pricam kako je crveno opet u modi,ali da one crvene cizme ne nosim vise..pricam i nadam se da iz toga shvatas koliko mi nedostajes.A onda zacutim,i cujem u daljini,tiho,zvuke one pesme koju volis.Razumeo si,nedostajem i ja tebi.Odslusamo zajedno samo refren i onda lagano spustam slusalicu...do sledeceg poziva.
