Nocas sam na vrhovima prstiju lutala sumom, u onom istom snu, koji se
ponavlja oduvek..Trcala po rosnoj travi sve do cistine, gde sam te cekala u svim vremenima…
Ja…Gresnica, prokleta od svih, zbog svoje ogromne potrebe za Ljubavlju…
Da Ljubav dam…I da Ljubav primim,
ja, umorna zver , izmucena gladju za tobom…
Pitoma samo na pomisao da ces doci i tu glad nahraniti silovitom neznoscu svoga bica…
Obukla sam haljinu od lisca, u kosu stavila svice, koji su pri punom Mesecu svetlucali zeleno poput smaragda…
U nocima poput ove ,kada Mesec ljubi oblake i krije svoje lice, svetlo je njihovo magicno ljubicasto…
Sumski pauk mi je nacinio rukavice od najfinijih svilenih niti, da moj dodir bude nezan i mek, kada ti dotaknem lice…
Nacinila sam nam postelju od mirisne paprati, ubrala sumske jagode, da te hranim izmedju poljubaca…
Medom i cvetnim prahom namazala svoje usne i telo, da ne prestanes da me ljubis…
Za tebe Viteze, lutalico, koji me ne vidis, jureci zivotima mnogim, uzanim puteljkom sumskim ne osvrcuci se…
Cekam te u ovakvim nocima, kada su vetrovi blagi, a mirisi topli i puni…kada je nebo samo modri , barsunasti plast…
Znam da osecas moje postojanje , fasciniraju te svici, a mirisi meda, sumskih jagoda i divljeg cveca, uzburkaju ti dusu necim
poznatim, prisnim…Zatrepere ti svi damari u telu..
Samo jos malo…i setices se..Naci ces ono sto u svojim lutanjima trazis, gonjen neobjasnjivim nemirima…
Sumski med…oci boje meda, prasecanje na njih.. u tvojoj dusi trag identican onom u mom pogledu…
Sve si mi blize…osecam to.
Cekam, iako cekati ne znam…
Tvoja Ja…
ponavlja oduvek..Trcala po rosnoj travi sve do cistine, gde sam te cekala u svim vremenima…
Ja…Gresnica, prokleta od svih, zbog svoje ogromne potrebe za Ljubavlju…
Da Ljubav dam…I da Ljubav primim,
ja, umorna zver , izmucena gladju za tobom…
Pitoma samo na pomisao da ces doci i tu glad nahraniti silovitom neznoscu svoga bica…
Obukla sam haljinu od lisca, u kosu stavila svice, koji su pri punom Mesecu svetlucali zeleno poput smaragda…
U nocima poput ove ,kada Mesec ljubi oblake i krije svoje lice, svetlo je njihovo magicno ljubicasto…
Sumski pauk mi je nacinio rukavice od najfinijih svilenih niti, da moj dodir bude nezan i mek, kada ti dotaknem lice…
Nacinila sam nam postelju od mirisne paprati, ubrala sumske jagode, da te hranim izmedju poljubaca…
Medom i cvetnim prahom namazala svoje usne i telo, da ne prestanes da me ljubis…
Za tebe Viteze, lutalico, koji me ne vidis, jureci zivotima mnogim, uzanim puteljkom sumskim ne osvrcuci se…
Cekam te u ovakvim nocima, kada su vetrovi blagi, a mirisi topli i puni…kada je nebo samo modri , barsunasti plast…
Znam da osecas moje postojanje , fasciniraju te svici, a mirisi meda, sumskih jagoda i divljeg cveca, uzburkaju ti dusu necim
poznatim, prisnim…Zatrepere ti svi damari u telu..
Samo jos malo…i setices se..Naci ces ono sto u svojim lutanjima trazis, gonjen neobjasnjivim nemirima…
Sumski med…oci boje meda, prasecanje na njih.. u tvojoj dusi trag identican onom u mom pogledu…
Sve si mi blize…osecam to.
Cekam, iako cekati ne znam…
Tvoja Ja…